AUTOR: MATIJA BEĆKOVIĆ

Ne­dav­no je jed­na plod­na i po­zna­ta bu­da­la, po­sle du­že pa­u­ze, na­pra­vi­la no­vu bu­da­la­šti­nu.
Svi su se to­li­ko iz­ne­na­di­li da za­ma­lo ni­su is­pa­li bu­da­le. Po­me­nu­ta bu­da­la je to­li­ko du­go ću­ta­la da su svi mi­sli­li da se opa­me­ti­la.
Ne­vje­ro­vat­no je ko­li­ko ima­mo po­vje­re­nja u bu­da­le. Kad bi­smo im vi­še vje­ro­va­li, ni­ka­kve bu­da­la­šti­ne sa nji­ho­ve stra­ne ne bi nas mo­gle iz­ne­na­di­ti.
Jed­no bi nam već mo­ra­lo bi­ti ja­sno: bu­da­la mo­ra uvi­jek do­ka­zi­va­ti da je bu­da­la. Bu­da­la mo­ra sa­ču­va­ti ugled ko­ji uži­va kao bu­da­la.
Bu­da­la se ne po­sta­je pre­ko no­ći i na osno­vu jed­ne bu­da­la­šti­ne ko­ja se la­ko mo­že za­bo­ra­vi­ti. Ko pre­ten­du­je da bu­de bu­da­la, mo­ra na­pra­vi­ti ne­vje­ro­va­tan broj bu­da­la­šti­na. Ako se ne­ka bu­da­la za­do­vo­lji već na­pra­vlje­nim bu­da­la­šti­na­ma, br­zo će bi­ti pre­va­zi­đe­na. Ako za­spi na lo­vo­ri­ka­ma, za­do­volj­na po­stig­nu­tim, bu­da­la od­la­zi u ano­nim­nost, u si­vi sva­ko­dnev­ni ži­vot – a na sce­nu stu­pa­ju no­ve i svje­ži­je bu­da­le.
Bu­da­la ima mno­go. Kon­ku­ren­ci­ja je ogrom­na. Ako ne­ka bu­da­la po­su­sta­ne, po­sum­nja u bu­da­la­šti­ne i uću­ti, na nje­no mje­sto stu­pa no­va.
Onaj ko je jed­nom po­stao bu­da­la, ču­va te­ško ste­če­ni ugled i tru­di se da to osta­ne do kra­ja ži­vo­ta. Pra­va bu­da­la ni­kad ni­je za­do­volj­na već osvo­je­nim pro­sto­ri­ma. Ako ne na­pra­vi no­vu, mi­sli da ni­je na­pra­vi­la ni­jed­nu. Ni­je la­ko sa­ču­va­ti ugled me­đu to­li­kim bu­da­la­ma. Bu­da­la ko­ja se ne po­tvr­đu­je, ni­je auten­tič­na bu­da­la. Ve­li­či­na jed­ne bu­da­le se mje­ri pre­ma bro­ju i ve­li­či­ni bu­da­la­šti­na ko­je je na­pra­vi­la. San ma­lih bu­da­la je da bu­du ve­li­ke. Ve­li­ke bu­da­le to zna­ju i pra­ve no­ve, ve­će bu­da­la­šti­ne. Bu­da­la ko­ja je u stva­ra­lač­koj kri­zi i ne pra­vi no­ve bu­da­la­šti­ne br­zo će se na­ći me­đu pa­met­ni­ma.
Ka­da svi mi­sle da je ne­mo­gu­će na­pra­vi­ti bu­da­la­šti­nu, bu­da­la na­đe iz­laz i rje­še­nje. Ka­da se či­ni da su i bu­da­le već ne­što shva­ti­le, one pro­na­đu mje­sta za svo­ju afir­ma­ci­ju.
Bu­da­le su je­di­no opre­zne da slu­čaj­no ne ka­žu ne­što pa­met­no. To bi bi­la iz­da­ja. Pre­la­zak na dru­gu stra­nu. Bu­da­le su to­li­ko uvje­žba­ne u pra­vlje­nju bu­da­la­šti­na da im to ne pred­sta­vlja ni­ka­kav pro­blem, na­pro­tiv, to je za njih re­kre­a­ci­ja i za­do­volj­stvo.
Sva­ka bu­da­la­šti­na je po­treb­na i za­to bu­da­le ne do­zvo­lja­va­ju da se bi­lo ko­ja iz­ba­ci iz upo­tre­be. Iako teh­ni­ka pra­vlje­nja bu­da­la­šti­na na­pre­du­je, bu­da­le i naj­or­di­nar­ni­je bu­da­la­šti­ne ne iz­ba­cu­ju iz upo­tre­be jer su po­treb­ne u sva­ko­dnev­noj bor­bi sa pa­me­ću. Ne­ke od naj­sta­ri­jih bu­da­la­šti­na i dan-da­nas su naj­e­fi­ka­sni­je. Če­sto se mi­sli da se ne­ka bu­da­la­šti­na to­li­ko ofi­ra­la da je ne­mo­gu­će s njom ne­što po­sti­ći, ali bu­da­le na­đu na­či­na da je uči­ne efi­ka­snom.
I bu­da­la­ma je po­zna­to da ni­je la­ko bi­ti bu­da­la – za­to se ti­me po­no­se.
Bu­da­la ko­ja je po­če­la da sum­nja u bu­da­la­šti­ne, u nji­hov zna­čaj i čvr­sti­nu, br­zo bi is­pa­la iz stro­ja. Za­to bu­da­la pri­je sve­ga mo­ra bi­ti tvr­do­gla­va i ubi­je­đe­na, jer će se sa­mo za­hva­lju­ju­ći ta­kvim bu­da­la­ma vječ­no odr­ža­va­ti pla­men bu­da­la­šti­na.
Bu­da­le su na­šle se­be u pra­vlje­nju bu­da­la­šti­na. U sve­mu dru­gom bi­li bi sla­bi­ji. Pra­vlje­nje bu­da­la­šti­na je nji­ho­vo je­di­no za­ni­ma­nje, je­di­na nji­ho­va vje­ra.
Ako bu­da­li iz­le­ti iz usta ne­što što ni­je či­sta bu­da­la­šti­na, ona se br­zo ogra­di od to­ga.
Sva­ka pa­met­na re­če­ni­ca je tam­na mr­lja na bi­o­gra­fi­ji pra­ve bu­da­le.
Bu­da­le mi­sle da ci­vi­li­za­ci­ja vo­di svi­jet ka pro­pa­sti. Za­to tu pro­past tre­ba od­la­ga­ti no­vim bu­da­la­šti­na­ma.
Ne tre­ba se ču­di­ti kad ne­ka bu­da­la ko­ja je du­go ću­ta­la opet na­pra­vi ne­ku bu­da­la­šti­nu. Ko je jed­nom na­pra­vio bu­da­la­šti­nu i oku­sio nje­nu slast, ukus ni­kad ne za­bo­ra­vlja.
Tre­ba bi­ti bu­da­la pa od bu­da­le oče­ki­va­ti išta sem bu­da­la­šti­nu.
wwwi­skra.co