Poznati gusinjski poljoprivrednik Slobodan Bojović iz sela Grnčar baveći gajenjem voća otkrio je sve tajne voćarstva pa mu gotovo ništa nije nepoznato. Jeste literatura na neki način na početku od pomoći, kaže Slobodan Bojović, ali, praksa je neophodna. Samo praksom doznaješ ono što literatura nije precizirala.
Gaji naš domaćin šljive, jabuke i kruške, one autohtone ali i uvezene, ispitivao šta najviše odgovara našem podneblju, kako koju sortu tretirati... I, zaključio da je svaka na svoj način interesantna i da uspijeva. Namjerava da na proljeće krene i sa još nekim novim sortama.
Niske temperature, koje dostižu i minus 10 stepeni, koje počnu još u novembru u gusinjskom kraju i traju sve do proljeća pogoduju voću i voćarima, „jer golomrazica čini svoje i dolazi do smrzavanja korenovog sistema, što, pored ostalog, uzrokuje i količinu roda”, objašnjava Bojović.
-U početku sam se značajnije pridržavao literature, ali vremenom vidite da je praksa bitnija, iz prostog razloga što literatura generalno tretira oblast voćarstva, bez mnogo osvrta na podneblje i klimat. To važi pogotovo tamo gdje su temperature ekstremnije hladne, kao što je gusinjski kraj. Recimo, temperature do minus 10 stepeni uglavnom pogodoju voću, ali bi bolje bilo da ima snijega, jer on je pokrivač koji štiti korenov sistem od smrzavanja. Sve preko minus 10 bez snijega ne pogoduje biljkama, to jest šteti im. Promrzavanja korijen, puca kora i slično. Ima i razlike među reakcijama vrsta i sorti na zimu. Ima, recimo, jabuka kojima nikakav mraz ne smeta, kao kavkaska jabuka, ali one su rijetke kod nas. U svakom slučaju, bolje je kad ima snijega, onda je mnogo toplija zemlja, mogu se i sadnice sijati, dok kad je golomrazice to nije moguće - pojašnjava naš domaćin.
Pri ovakvim vremenskim prilikama, kaže on, ne prektikuje bilo kakav tretman voća, jer bi mogao da se izazove i kontra efekat, od sušenja rodnih grančica, obolijevanja biljke i usporavanja vegetacije.
- Da su povoljnije temperature ovo je period kad bi moglo i da se vrši okopavanje i đubrenje sadnica, a onda bi korjenov sistem tokom zime vukao hranljive sastojke, jer, snijeg ne bi dozvolio smrzavanje i zemlja bi ga lakše upijala. Mogle bi i da se oblikuje krošnja. Ovako, mora se čekati povoljnijija temperatura. Dakle, praktikujem da tretman uglavnom stabla počinjem krajem februara, kada temperature izlaze iz minusa. Tada čak mogu čak i da prskam protiv štetočina. Šljivik sam znatno smanjio zbog podmlađivanja i momentalno broji oko 250 stabala, a bilo je oko 500. Sorta „plava ljepotica” je rodna, a najbolja je „čačanka”. Jabuka imam nešto blizu 200 stabala, ali razmišljam da oplemenim nekim novim uvoznim sortama, koje gaji Dževat Šarkinović u svom voćnjaku. A, on je bez premca kad su poljoprivreda i voćarstvo, koje je on već opitovao i kaže da se radi o zaista izuzetnim sortama –zaključuje Bojović.N.V.