DA­NI­LOV­GRAD - Bra­ća Želj­ko i Mi­lo­rad La­za­re­vić iz Kli­ko­va­ča na­do­mak Da­ni­lov­gra­da već go­di­na­ma ži­ve u te­škim uslo­vi­ma, mal­te­ne bez osnov­nih uslo­va za ži­vot. Re­dov­nih pri­ma­nja ne­ma­ju, za­vi­se od mi­lo­sti kom­ši­ja i ro­đa­ka, a uko­li­ko im ne­ko od­mah ne po­mog­ne pi­ta­ju se ka­ko će i da li će do­če­ka­ti na­red­ni dan. Želj­ku su pri­je ne­ko­li­ko go­di­na ot­ka­za­li bu­bre­zi, pa sva­ki dru­gi dan mo­ra na di­ja­li­zu, dok Mi­lo­rad ima vi­še pluć­nih bo­le­sti i ne­ko­li­ko pu­ta se li­je­čio u Bre­zo­vi­ku. Iako ži­ve u po­ro­dič­noj ku­ći u Kli­ko­va­ča­ma pod tim kro­vom kao da su na le­di­ni. Krov pro­ki­šnja­va na vi­še mje­sta, zi­do­vi su pu­ni vla­ge, a ne­ma ni ku­pa­ti­la. Pro­zo­ri su pu­ni ru­pa, pa je hlad­ni­je unu­tra ne­go na­po­lju.
Želj­ko i Mi­lo­rad ka­žu da su mno­go oče­ki­va­li od lje­kar­ske ko­mi­si­je ko­joj su pre­da­li za­htjev za tu­đu nje­gu i po­moć. Na­da­li su se da će ba­rem od to­ga ima­ti za hljeb i mli­je­ko, ali po­čet­kom de­cem­bra i sa te adre­se je sti­gla lo­ša vi­jest- nji­hov za­htjev je od­bi­jen.
- Ra­dio sam sko­ro 15 go­di­na po ra­znim cr­no­gor­skim fir­ma­ma. Pri­je pet go­di­na po­stao sam za­vi­stan od di­ja­li­ze, a od ta­da dr­žav­ne slu­žbe se pre­ma me­ni po­na­ša­ju kao da ne po­sto­jim. Še­ta­ju me od vra­ta do vra­ta, a svu­da mi ka­žu da do­đem sju­tra. I ja do­đem sju­tra, ali za me­ne vi­še ne­ma sju­tra i ovo vi­še ne mo­gu da iz­dr­žim. Do­đe mi da sam pre­kra­tim svo­je mu­ke, jer ovo što sam do­ži­vio ne bi ni pas iz­dr­žao – pri­ča Želj­ko.
I Mi­lo­rad po­na­vlja bra­to­vlje­vu pri­ču i do­da­je da je sva­ki dan za njih jed­no ve­li­ko mu­če­nje, te da te­ško mo­gu da shva­te da su lje­ka­ri od­bi­li Želj­ko­vu mol­bu za do­dje­lu tu­đe nje­ge i po­mo­ći. On se i pi­ta ka­kvu to di­jag­no­zu čo­vjek tre­ba da ima da bi do­bio tu na­kna­du i obez­bije­dio ba­rem ono naj­o­snov­ni­je za ži­vot.
-Ne­po­so­ban sam za bi­lo ko­ji rad. Imam 56 go­di­na i da ni­je­sam bo­le­stan vje­ro­vat­no bi bi­lo bo­lje, jer bih mo­gao da ra­dim za nad­ni­cu. Me­đu­tim, za me­ne vi­še ne­ma šan­se da ne­što ra­dim i ne mo­gu da se na­ču­dim da u ovoj dr­ža­vi ni­ko ni­je nad­le­žan da mi po­mog­ne da vi­še ova­ko ne ži­vim. Ne tra­žim mi­li­o­ne, ali jed­no vri­je­me sam odva­jao od usta za ovu dr­ža­vu i valj­da bi to da­nas tre­ba­lo da mi se vra­ti – raz­o­ča­ran je Želj­ko La­za­re­vić.
Mi­lo­rad do­da­je da su mu u Bre­zo­vi­ku re­kli da mu je ži­vot bio na kon­cu, ali to iz­gle­da ni­je bi­lo do­volj­no da se do­bi­je ne­ka so­ci­jal­na po­moć.
-Ne tra­žim mi pu­no, ali i to je ne­ko­me iz­gle­da mno­go – za­klju­ču­je Mi­lo­rad.
Želj­ko is­ti­če da je vi­še pu­ta od pred­sjed­ni­ka op­šti­ne Da­ni­lov­grad tra­žio po­moć, ali on ga ni­je ni pri­mio, ka­že i da je mu je Zo­ri­ca Ko­va­če­vić, pred­sjed­ni­ca da­ni­lov­grad­skog od­bo­ra DPS-a obe­ća­la po­mo­ći, ali do­sad ni­šta ni­je ura­di­la.
- Vi­še ne znam ko­ga da mo­lim, ali se bar na­dam da će ne­ko ka­da pro­či­ta ovu mo­ju muk bar po­ku­ša­ti da nam po­mog­ne- is­ti­če Želj­ko La­za­re­vić. I.M.


Želj­ko­vo obo­lje­nje ni­je na spi­sku za po­moć

Rje­še­nje o od­bi­ja­nju za­htje­va za tu­đu nje­gu i po­moć ko­je su do­bi­li Želj­ko i Mi­lo­rad La­za­re­vić pot­pi­sa­la je Ma­ja Lu­ke­tić, vr­ši­lac du­žno­sti di­rek­to­ra Cen­tra za so­ci­jal­ni rad u Da­ni­lov­gra­du.
-Ocje­nom, na­la­zom i mi­šlje­njem so­cio - lje­kar­ske ko­mi­si­je, od 4.de­cem­bra ove go­di­ne za L. Ž i L.M je utvr­đe­no je da obo­lje­nja ko­ja su na­ve­de­na u me­di­cin­skoj do­ku­men­ta­ci­ji ni­je­su pred­vi­đe­na kao me­di­cin­ske in­di­ka­ci­je za ostva­ri­va­nje pra­va. Za­ko­nom o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti pred­vi­đe­no je da Cen­tar rje­še­nje o ostva­ri­va­nju pra­va na do­da­tak za nje­gu i po­moć do­no­si na osno­vu na­la­za, ocje­ne i mi­šlje­nja so­cio - lje­kar­ske ko­mi­si­je, te iz tih raz­lo­ga L.Ž i L.M. ni­je pri­zna­to pra­vo na do­da­tak za nje­gu i po­moć- re­kla je Lu­ke­ti­će­va za „Dan”.