De­ve­de­se­te go­di­ne u Cr­noj Go­ri obi­lje­ži­le su sank­ci­je me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce. Isto­vre­me­no, pod pla­štom blo­ka­de, na pro­sto­ru Cr­ne Go­re de­ša­va­le su se broj­ne mal­ver­za­ci­je. Sva­ka­ko, me­đu nji­ma su se po­seb­no is­ti­ca­le one sa dr­žav­nim nov­cem, ko­ji je za­vr­ša­vao na pri­vat­nim ra­ču­ni­ma vi­so­kih dr­žav­nih funk­ci­o­ne­ra. Ta­kvih pri­mje­ra je mno­go, a je­dan od pri­mje­ra od­no­si se na po­slo­va­nje Pre­ko­o­ke­an­ske plo­vid­be, ne­ka­da­šnjeg po­mor­skog gi­gan­ta.
Bu­ra ko­ja se tih go­di­na po­di­gla u ovoj kom­pa­ni­ji još se ni­je sti­ša­la. Kre­nu­lo je od pro­da­je bro­da „Lim”, naj­mo­der­ni­jeg i naj­mla­đeg bro­da ovog bro­da­ra.
– „Lim” je pro­dat na pred­log ru­ko­vo­de­ćeg ti­ma, i to je ura­đe­no u du­hu od­lu­ke uprav­nog od­bo­ra da bi se ku­pio fe­ri­bot. Me­đu­tim, spor­no je gdje su le­gle pa­re od pro­da­je bro­da. Od ukup­ne ci­je­ne bro­da 10 od­sto sred­sta­va, od­no­sno oko 782.500 do­la­ra, le­glo je na ra­čun kom­pa­ni­je iz Ho­lan­di­je za ko­ju se tvr­di­lo da je u vla­sni­štvu dva biv­ša di­rek­to­ra Pre­ko­o­ke­an­ske. Na­kon re­a­go­va­nja ru­ko­vod­stva fir­me pro­mi­je­nje­na je kla­u­zu­la u ugo­vo­ru o ku­po­pro­da­ji, ka­ko bi se spri­je­či­lo da i osta­lih 90 od­sto sred­sta­va na­kon pri­mo­pre­da­je bro­da za­vr­ši na istom ra­ču­nu, što bi do­ve­lo u pi­ta­nje ku­po­vi­nu fe­ri­bo­ta – ka­že naš sa­go­vor­nik, biv­ši rad­nik ove kom­pa­ni­je.
Pre­ko­o­ke­an­ska je pri­je uvo­đe­nja sank­ci­ja ima­la 19 bro­do­va, a da­nas ne­ma ni­je­dan, jer je je­di­ni brod, „Sve­ti Ste­fan”, ne­ko­li­ko mje­se­ci ve­zan na ga­tu, i sa­da­šnji me­nadž­ment ne zna šta da ra­di sa njim. Mno­gi se i da­nas pi­ta­ju ka­ko je do­šlo do po­ta­pa­nja Pre­ko­o­ke­an­ske i ko je od on­da­šnjih ru­ko­vo­de­ćih lju­di pro­dao bro­do­ve. Ono što se zna je­ste da ova fir­ma da­nas po­sto­ji sa­mo na pa­pi­ru, zbog, ka­ko upu­će­ni tvr­de, dva sud­ska spo­ra ko­ja se još uvi­jek vo­de oko pro­da­je bro­da „Li­bir­num” i zgra­de „Vo­la­ni”.
Na­ža­lost, ago­ni­ja bar­skog po­mor­stva na­sta­vlje­na je i na­kon tran­sfor­ma­ci­je Pre­ko­o­ke­an­ske plo­vid­be u Bar­sku plo­vid­bu i Ma­ri­nu.
– Sve se pro­mi­je­ni­lo, i di­rek­to­ri i fir­me, sa­mo su i da­nas osta­la ista pi­ta­nja – ka­ko su pro­da­ti bro­do­vi, ko ih je pro­dao, gdje su i na či­je su ra­ču­ne le­gle pa­re. Te­ško da na to mo­gu od­go­vo­ri­ti oni ko­ji su sko­ro do­šli, iako me­đu nji­ma ima onih ko­ji su „za­hva­ti­li de­beo dio ko­la­ča”, a njih su do­ve­li da bi sve to po­kri­li – ka­že naš sa­go­vor­nik.
Iz Bar­ske plo­vid­be, u ko­joj je iz­vr­šni di­rek­tor Mi­lo Pa­u­no­vić, ni­je­su od­go­vo­ri­li na pi­ta­nja „Da­na”.
Moć­na flo­ta, ko­ja se ola­ko no­si­la sa oke­a­ni­ma, te­ško se sna­la­zi­la u kan­ce­la­ri­ja­ma on­da­šnjih i da­na­ših za­slu­žnih stra­te­ga u Pre­ko­o­ke­an­skoj i Bar­skoj plo­vid­bi. Za­to je jed­no­stav­no i po­to­plje­na.D.S.