Pi­še: mr Snje­ža­na Pa­vi­će­vić

Ulo­ga me­di­ja u sa­vre­me­noj po­li­ti­ci ima ne­pro­cje­njiv i su­štin­ski zna­čaj kre­i­ra­nja jav­nog mnje­nja.
U na­šem dru­štvu je na dje­lu si­ro­va i per­fid­na po­li­tič­ka pro­pa­gan­da, ko­ja bez ima­lo sup­til­no­sti i ozbilj­nog shva­ta­nja cilj­ne po­pu­la­ci­je pla­si­ra že­lje­ne (ne)isti­ne.
Aro­gan­ci­ja s ko­jom se ko­ri­sti pro­pa­gan­da vje­ro­vat­no će bi­ti pred­met iz­u­ča­va­nja u ne­kom de­mo­krat­skom vre­me­nu.
Pri­mje­ri pr­vih mo­der­nih pro­pa­gand­nih ope­ra­ci­ja vla­da sva­ka­ko su se zbi­li pod ad­mi­ni­stra­ci­jom Vu­droa Vil­so­na. On je bio iza­bran za pred­sjed­ni­ka sre­di­nom Pr­vog svjet­skog ra­ta. Ame­rič­ko sta­nov­ni­štvo je bi­lo pot­pu­no pa­ci­fi­stič­ki ori­je­nti­sa­no i uop­šte ni­je vi­dje­lo raz­lo­ga za mi­je­ša­nje u evrop­ski rat, za raz­li­ku od Vil­so­no­ve ad­mi­ni­stra­ci­je, ko­ja je že­lje­la da se u rat di­rekt­no umi­je­ša. Za­to je ad­mi­ni­stra­ci­ja mo­ra­la da pre­du­zme od­re­đe­ne rad­nje da bi pro­mi­je­ni­la jav­no mi­šlje­nje.
Usta­no­vi­li su ko­mi­si­ju za vla­di­nu pro­pa­gan­du pod na­zi­vom Kri­lo­va ko­mi­si­ja, ko­ja je uspje­la da za šest mje­se­ci pa­ci­fi­stič­ku po­pu­la­ci­ju pre­tvo­ri u hi­ste­rič­nu, rat­no­hu­škač­ku po­pu­la­ci­ju sa že­ljom da uni­šti sve nje­mač­ko, ras­ki­ne Njem­ce na ko­ma­de, kre­ne u rat i spa­si svi­jet.
Na­u­če­na je ta­ko jed­na ve­li­ka lek­ci­ja, a to je da, ka­da dr­žav­nu pro­pa­gan­du po­dr­že obra­zo­va­ne kla­se i ka­da ni­je do­pu­šte­no ni­ka­kvo nje­no iz­vr­ta­nje, ona mo­že ima­ti ve­li­ki efe­kat. Tu lek­ci­ju su na­u­či­li Hi­tler i mno­gi dru­gi, a ona se pre­no­si do da­na da­na­šnjeg...
SAD su bi­le pr­ve u in­du­stri­ji ko­je se ba­vi od­no­si­ma sa jav­no­šću (pi-ar), ko­ja je po­sve­će­na „kon­tro­li­sa­nju svi­je­sti jav­no­sti“. Mno­go su na­u­či­li iz uspje­ha Kri­lo­ve ko­mi­si­je, kao i uspje­ha o stva­ra­nju cr­ve­ne opa­sno­sti i nje­nih po­sle­di­ca. PR in­du­sti­ja tro­ši mi­li­jar­de do­la­ra go­di­šnje i pot­pu­no je po­sve­će­na kon­tro­li svi­je­sti jav­no­sti.
Ta­ko se, iz­me­đu osta­log, do­šlo do ter­mi­na „za­jed­nič­ki in­te­res“, ko­ji je ko­ri­šten za niz si­tu­a­ci­ja. Upra­vo je po­en­ta do­bre pro­pa­gan­de stvo­ri­ti pa­ro­le ko­je ne zna­če ni­šta i pro­tiv ko­jih ni­ko ne mo­že bi­ti.
Jo­sef Ge­bels, mi­ni­star za pro­pa­gan­du u vri­je­me na­ci­stič­ke Nje­mač­ke, jed­nom je re­kao: „Ne bi bi­lo ne­mo­gu­će – ka­da bi se sa­mo do­volj­no du­go po­na­vlja­lo, uz od­go­va­ra­ju­će psi­ho­lo­ško ubje­đi­va­nje lju­di – do­ka­za­ti da je kva­drat, u stva­ri, okru­gao. Tu se ra­di o naj­o­bič­ni­jim ri­je­či­ma, a ri­je­či je mo­gu­će ob­li­ko­va­ti sve dok one ne sa­kri­ju pra­vo zna­če­nje ne­ke za­mi­sli“.
Ge­bels je ovu ide­ju pre­u­zeo od de­mo­krat­skih ze­ma­lja, jer je Hi­tler bio odu­še­vljen an­glo-ame­rič­kom pro­pa­gan­dom u to­ku Pr­vog svjet­skog ra­ta i vje­ro­vao da je upra­vo zbog to­ga Nje­mač­ka iz­gu­bi­la rat.
E, sad, iz­gle­da da su na­ši vla­sto­dr­šci sa­mo ma­lo za­gre­bli po ovoj du­bo­koj te­mi. Sma­tra­ju­ći na­rod glu­pim, slu­že­ći se pro­stim tri­ko­vi­ma, bez du­blje ana­li­ze Ge­bel­so­vih me­to­da, po­na­vlja­nji­ma upor­nih la­ži – sa ide­jom da, ako se jed­na laž po­no­vi hi­lja­du pu­ta, po­sta­će isti­na – mi­sle da će jed­no­stav­no la­ga­ti i da će im se vje­ro­va­ti.
Pro­sto je ne­vje­ro­vat­na si­gur­nost i bes­kru­pu­lo­znost ko­jom se kao po ma­tri­ci slu­že pri­li­kom ostva­ri­va­nja svo­jih ci­lje­va, ko­ji ne­ma­ju u se­bi ni­ka­kav ide­a­li­stič­ki pred­znak. Pro­pa­gan­da je sa­mo sred­stvo za ostva­ri­va­nja lič­nih po­tre­ba, ma ka­kve vr­ste one bi­le.
Ali, na nji­ho­vu ve­li­ku ža­lost mo­ra­će da shva­te da na­rod ni­je glup. Isti­na je da su raz­ot­kri­ve­ni. Isti­na je da se sa­da­šnja pro­pa­gan­da ko­ri­sti Ge­bel­so­vim me­to­da­ma pla­si­ra­nja la­ži i isti­na je da to ne­će tra­ja­ti još du­go.