Pre­tje­ra­ni raz­voj ne­kret­ni­na ugro­zio je sta­tus Ko­to­ra kao za­šti­će­nog isto­rij­skog gra­da, zbog če­ga mu pri­je­ti bri­sa­nje sa Une­sko­ve li­ste svjet­ske ba­šti­ne, pre­no­si bri­tan­ski Roj­ters. Ka­ko se na­vo­di u tek­stu ko­ji je ju­če ob­ja­vljen, cr­no­gor­ska Vla­da je 5. apri­la za­bra­ni­la grad­nju u za­šti­će­nom pod­ruč­ju Ko­to­ra, ali je pri­je to­ga do­zvo­li­la iz­grad­nju ve­li­kih tu­ri­stič­kih kom­plek­sa unu­tar gra­da.
Na­vo­di se da se Ko­tor, kao sred­nje­vje­kov­ni grad sa ve­ne­ci­jan­skim i austro­u­gar­skim pa­la­ta­ma i utvr­đe­nji­ma, na­la­zi u ži­vo­pi­snom Bo­ko­ko­tor­skom za­li­vu, te da se na li­sti svjet­ske ba­šti­ne Une­ska na­la­zi od 1979. go­di­ne.
Roj­ters kon­sta­tu­je da je Une­sko upo­zo­ra­vao Ko­tor od ra­nih 2000-ih go­di­na da pre­ko­mjer­na grad­nja ne­kret­ni­na, ne­kon­tro­li­san tu­ri­zam sa pri­sta­ja­njem ve­li­kih bro­do­va u ko­tor­sku lu­ku ugro­ža­va­ju oblast Sta­rog gra­da. Da­lje se na­vo­di da je Une­sko od ju­la pro­šle go­di­ne po­ja­čao pri­ti­sak na Cr­nu Go­ru i dao joj rok do sre­di­ne mar­ta da ri­je­ši pro­blem, uko­li­ko že­li da Ko­tor osta­ne na li­sti svjet­ske kul­tur­ne ba­šti­ne.
– U fe­bru­a­ru je Vla­da Cr­ne Go­re na­re­di­la pri­vre­me­nu za­bra­nu grad­nje u Ko­to­ru, ko­ja je stu­pi­la na sna­gu u apri­lu, oči­gled­no dje­lu­ju­ći sa­mo na vri­je­me da bi iz­bje­gli pro­ce­du­ru ukla­nja­nja gra­da sa li­ste. Ali, pri­je ne­go što je za­bra­na stu­pi­la na sna­gu 5. apri­la, Vla­da je do­zvo­li­la iz­grad­nju ve­li­kih tu­ri­stič­kih kom­plek­sa unu­tar gra­da. Pro­blem je sa­da ogre­zao u spo­ru iz­me­đu lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, ko­jom upra­vlja par­la­men­tar­na opo­zi­ci­ja, na­ci­o­nal­ne Vla­de i pret­hod­ne skup­šti­ne gra­da – na­vo­di se u Roj­ter­so­vom tek­stu.
U iz­ja­vi za Roj­ters, pred­sjed­nik ko­tor­ske op­šti­ne Vla­di­mir Jo­kić ka­zao je da su uvje­re­ni da ima­ju la­žni pro­ces, ko­ji spro­vo­di na­ci­o­nal­na vla­da, sa na­mje­rom da za­u­sta­vi raz­voj gra­da. Sma­tra da se to ra­di pod iz­go­vo­rom da se po­ka­že da se ne­što ra­di, u od­no­su na po­gre­šno či­nje­nje od stra­ne pret­hod­ne lo­kal­ne ad­mi­ni­stra­ci­je.
Roj­ters kon­sta­tu­je da je ne­smo­tre­na stam­be­na grad­nja, če­sto u kom­bi­na­ci­ji sa kro­ni­zmom i ne­po­ti­zmom, uze­la svoj da­nak.
Ar­hi­tek­ta San­dra Ka­pe­ta­no­vić ka­za­la je za Roj­ters da je za­bri­nu­tost zbog bu­ma ne­kret­ni­na sta­ra de­ce­ni­ju.
– Ko­mi­tet Une­ska za svjet­sko na­sle­đe upo­zo­ra­vao je od 2003. go­di­ne na ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce pre­ko­mjer­ne ur­ba­ni­za­ci­je – ka­za­la je Ka­pe­ta­no­vi­će­va.A.O.


Pa­la­te kao pa­tulj­ci

U tek­stu Roj­ter­sa na­vo­di se da je cr­no­gor­ska oba­la, ko­ja je du­ga sa­mo 293 ki­lo­me­tra, sa­da „za­či­nje­na“ objek­ti­ma, uklju­ču­ju­ći de­se­ti­ne ne­do­vr­še­nih i na­pu­šte­nih be­ton­skih kon­struk­ci­ja.
– Ko­tor­ske pa­la­te su pa­tulj­ci u od­no­su na sa­vre­me­ne kon­kret­ne sta­no­ve – na­vo­di Roj­ters.