Kraj­nje je vri­je­me, ako ho­će­mo slo­bod­ne iz­bo­re u 2018. go­di­ni, da se or­ga­ni­zu­ju ne­na­sil­ni, kon­ti­nu­i­ra­ni, op­šte­na­rod­ni pro­te­sti, oci­je­nio je u in­ter­vjuu za „Dan“ član Pred­sjed­ni­štva De­mo­krat­skog fron­ta Bran­ko Ra­du­lo­vić. Boj­kot par­la­men­ta je, sma­tra on, neo­p­ho­dan, ali ne i do­vo­ljan mo­dus za­jed­nič­kog dje­lo­va­nja opo­zi­ci­je.
Ka­ko ocje­nju­je­te ak­tu­el­nu po­li­tič­ku i eko­nom­sko-so­ci­jal­nu si­tu­a­ci­ju u Cr­noj Go­ri?
– Cr­na Go­ra ni­kad ni­je bi­la u ve­ćoj kri­zi i ni­kad ni­je bi­la ve­ća ne­iz­vje­snost oko epi­lo­ga. Kri­za je ja­ča i od one u vre­me­ni­ma ve­li­kih ra­to­va. Lo­mo­vi su ta­da bi­li in­ten­ziv­ni­ji, ali su sa­gla­sje, po­ten­ci­ja­li, cilj, rje­še­nja i bu­duć­nost bi­li mno­go ja­sni­ji i iz­ra­že­ni­ji. Da­nas je kri­za i na men­tal­nom i na du­hov­nom i na ma­te­ri­jal­nom pla­nu. Op­šte lu­di­lo. Za­glu­šu­ju­ća bu­ka po­vr­šno­sti, ne­zna­nja i ob­ma­na. Or­ke­stri­ra­no. Laž, ku­ka­vič­luk, beš­ča­šće, ko­ri­sto­lju­blje i lič­ni in­te­re­si su u pu­nom sa­gla­sju. Kre­će­mo se u ne­ga­tiv­nom smje­ru, gu­bi se dra­go­cje­no vri­je­me, jed­na za dru­gom ne­sta­ju, ili po­sta­ju sve ma­nje, pret­po­stav­ke za iz­grad­nju dru­ga­či­je Cr­ne Go­re. Ne is­pu­nja­va­mo ni­je­dan od 12 kri­te­ri­ju­ma mo­der­nog de­mo­krat­skog dru­štva, a ne­ke će­mo te­ško ika­da is­pu­ni­ti. Pr­vi put ne vi­dim ja­snu svje­tlost na kra­ju tu­ne­la. Bo­jim se da će­mo za­u­vi­jek osta­ti ma­li i sa la­žnim iden­ti­te­tom. Ta­da će ovo sa­mo bi­ti te­ri­to­ri­ja ko­ja će se zva­ti Cr­na Go­ra. Rje­še­nja su ja­sna, ko ih vi­di, vi­di, ko ne vi­di, ima pro­blem. Pr­vo, tre­ba nam zna­nje, ko­je se ne ku­pu­je na pi­ja­ci. Do nje­ga se do­la­zi du­gim pro­ce­som, ve­li­kim od­ri­ca­nji­ma i ula­ga­nji­ma i dru­štva i po­je­di­na­ca. U svi­je­tu ne­ma je­din­stve­nih rje­še­nja, sva­ka dr­ža­va ima svo­ju pri­ču. Tran­zi­ci­o­ni pro­ces je vi­še­fa­zan. Pri­je­vre­me­ni slo­bod­ni iz­bo­ri na svim ni­vo­i­ma, po­bje­da de­mo­krat­skih sna­ga, re­vi­zi­ja i pre­i­spi­ti­va­nje uči­nje­nog i pu­na od­go­vor­nost je­su osno­va na ko­joj tre­ba pri­mi­je­ni­ti sa­vre­me­ni mo­del di­na­mič­ne iz­grad­nje Cr­ne Go­re kao de­mo­krat­ske, eko­nom­ski pro­spe­ri­tet­ne i so­ci­jal­no pra­ved­ne dr­ža­ve svih gra­đa­na. Vri­je­me po­čet­ka i di­na­mi­ka tran­zi­ci­o­nih pro­ce­sa od pre­sud­nog su zna­ča­ja. Sva­ki dan je sad sku­plji od ži­vo­ta. No­si­lac pro­ce­sa mo­ra bi­ti eli­ta u po­li­tič­kim, ci­vil­nim i uop­šte in­te­lek­tu­al­nim struk­tu­ra­ma. Mo­ra po­sto­ja­ti uisti­nu kva­li­tet­na al­ter­na­ti­va ovoj i ova­kvoj vla­sti, ovoj i ova­kvoj Cr­noj Go­ri. Tu le­ži osnov­ni pro­blem.
Ka­že­te da po­sto­ji pro­blem, a da li ima i od­go­va­ra­ju­ćeg rje­še­nja?
– Na ve­li­ku sre­ću, rje­še­nje po­sto­ji. Od­go­vor­no tvr­dim da ni­gdje na jed­nom mje­stu ni­je­su usa­gla­še­ni pre­sjek sta­nja i op­ti­mal­na rje­še­nja kao u pro­gra­mu DF-a. Sve što je naj­bo­lje u svi­je­tu, a pri­mje­nji­vo u Cr­noj Go­ri, po­nu­đe­no je u na­šem pro­gra­mu. Go­vo­ri­li smo i go­vo­ri­će­mo: do­bro­do­šao je ko god že­li a mo­že do­pri­ni­je­ti una­pre­đe­nju pro­gra­ma. Ovo bi sva­ka dr­ža­va zna­la da ci­je­ni. Na­ža­lost, kod nas to ni­je ta­ko. Čak ni­je u pi­ta­nju sa­mo re­žim, ne­go i ne­ki ko­ji su na­vod­no an­ti­re­žim­ski. Ne­ke re­žim­ske slu­ge tvr­de da ne­ma­mo ni pro­gram. Sram­no. Pro­da­ju Cr­nu Go­ru za svo­je sit­ne pri­vi­le­gi­je. Po­sled­nju par­la­men­tar­nu kam­pa­nju DF-a je no­sio taj pro­gram. Za­to smo i naj­ja­ča opo­zi­ci­o­na sna­ga. Iz­gle­da da je osnov­ni pro­blem za­la­ga­nje DF-a za re­vi­zi­ju i pre­i­spi­ti­va­nje pro­šlo­sti. Oči­to da je bi­lo do­sta sa­rad­ni­ka DB-a i da su se mno­ge pri­vi­le­gi­je ste­kle na ne­le­ga­lan na­čin. Glav­ni pro­blem je eli­ta, naš do­go­vor i ak­ci­ja. Ja­sno je da po­sto­je cen­tri mo­ći i usa­gla­še­no dje­lo­va­nje po­je­di­nih struk­tu­ra i lič­ni „re­po­vi“ i in­te­re­si ko­ji uslo­vlja­va­ju i op­stru­i­ra­ju pu­ni do­go­vor i hit­ne ak­tiv­no­sti.
Po­sto­ji niz plat­for­mi o dje­lo­va­nju opo­zi­ci­je. Da li je mo­gu­će sve to usa­gla­si­ti?
– Da, bi­lo je plat­for­mi i plat­for­mi i uslo­va i uslo­va za za­jed­ni­štvo, ili na­vod­no za­jed­ni­štvo. Ne­ki ne­će, dru­gi su obe­ća­li pa za­bo­ra­vi­li, tre­ći uslo­vlja­ju ne­mo­gu­ćim. Ma­lo je sprem­nih za žr­tvu. De­mo­krat­ski front je po­čet­kom 2016. go­di­ne po­nu­dio plat­for­mu za iz­la­zak iz po­li­tič­ke kri­ze i fer i slo­bod­ne iz­bo­re. Umje­sto sa na­ma, mno­gi odo­še sa Đu­ka­no­vi­ćem, uni­šti­še ve­li­ku šan­su ko­ju smo stvo­ri­li i da­do­še le­gi­ti­mi­tet po­kra­de­nim iz­bo­ri­ma. Na­kon iz­bo­ra smo opet po­nu­di­li no­vu plat­for­mu za da­lje dje­lo­va­nje, ko­ja je sa­dr­ža­la de­mo­krat­ske pro­te­ste kao va­žan ob­lik dje­lo­va­nja. Ni­ko ni­je htio to da pri­hva­ti u tom mo­men­tu, uz iz­go­vor da će to uči­ni­ti za ne­ko­li­ko mje­se­ci ako re­žim ne od­re­a­gu­je. Pro­đe osam mje­se­ci, a sve je osta­lo isto. Ne­dav­no je SDP pu­tem me­di­ja po­nu­dio ma­ni­fest sa či­jom sa­dr­ži­nom ni­je­smo ima­li pri­li­ke da se upo­zna­mo. Pre­go­va­ra­nje sa na­vod­no zdra­vim di­je­lom DPS-a i su­bjek­tiv­na kva­li­fi­ka­ci­ja o to­me ko su tzv. pro­gre­siv­ne sna­ge mo­že se kva­li­fi­ko­va­ti sa­mo kao već vi­đe­no i kao se­lek­tiv­na tran­zi­ci­ja. Stav De­mo­kra­ta da je boj­kot do­vo­ljan, da su sprem­ni da če­ka­ju 2020. go­di­nu i da bi, uko­li­ko DPS pri­hva­ti „uzmi ili osta­vi“ uslo­ve, pre­la­znu vla­du či­ni­le ne­stra­nač­ke lič­no­sti, ne­što je na­iv­no ili mo­žda vr­lo prag­ma­ti­ča­no sa nji­ho­ve stra­ne. Ju­če je Aba­zo­vić po­no­vio svoj dav­no iz­ni­je­ti stav – do fer iz­bo­ra ako tre­ba i pro­te­sti­ma. Pa šta če­kaš? Ne­moj i ovaj put da to bu­de sa­mo re­to­ri­ka. Hit­no or­ga­ni­zuj­mo sa­sta­nak li­de­ra ci­je­le opo­zi­ci­je. Go­spo­do opo­zi­ci­o­na­ri, u pa­met se! Ne­sta­je Cr­na Go­ra! Ni­je vri­je­me za če­ka­nja i za lič­ne in­te­re­se. Na­ša mi­si­ja, na­ša oba­ve­za, na­ša ri­ječ je da bra­ni­mo i gra­di­mo Cr­nu Go­ru. Zo­vu nas gra­đa­ni, zo­vu nas sve ve­ći pro­ble­mi i sve ma­nje pri­li­ke. Za ne­slo­bod­ne i po­kra­de­ne pret­hod­ne iz­bo­re i za to što do sa­da ne­ma­mo da­tum po­no­vlje­nih iz­bo­ra kri­va je opo­zi­ci­ja ko­ja ni­je pri­hva­ti­la na­še broj­ne po­zi­ve da nam se pri­dru­ži i da or­ga­ni­zu­je­mo mir­ne pro­te­ste i da tim de­mo­krat­skim pri­ti­skom na­tje­ra­mo re­žim da pri­hva­ti na­še de­mo­krat­ske uslo­ve. Kao što se ra­di svu­gdje u svi­je­tu.
Šta ako osta­tak opo­zi­ci­je ne pri­hva­ti pro­te­ste, a vlast osta­ne pri svo­jim sta­vo­vi­ma?
Če­ka­će­mo do je­se­ni. Ta­da će DF ima­ti no­vu ak­tiv­nost. Si­gur­no ne­će­mo gle­da­ti ovo su­lu­do ubi­ja­nje Cr­ne Go­re, naš pro­gon i ovu per­ver­zi­ju. Bi­će­mo ja­sni pre­ma svim ak­te­ri­ma, ne­će o na­ma la­žnu sli­ku kro­ji­ti po­je­di­ne in­te­re­sne gru­pa­ci­je. Iz­me­đu nas i na­ro­da ne­će bi­ti vi­še zi­do­va i fil­te­ra ko­je nam dru­gi gra­de. Osta­će­mo či­stog obra­za, a na osta­loj opo­zi­ci­ji i ta­ko­zva­noj eli­ti je od­go­vor­nost.
Vi ste već vi­še pu­ta is­ta­kli da boj­kot gu­bi smi­sao bez do­dat­nih obli­ka pri­ti­ska na vlast.
– Boj­kot je neo­p­ho­dan, ali ne i do­vo­ljan mo­dus za­jed­nič­kog opo­zi­ci­o­nog dje­lo­va­nja. Ako že­li­mo efi­ka­san i po opo­zi­ci­ju pri­hva­tljiv epi­log ove kri­ze, de­mo­krat­ski pri­ti­sak je­din­stve­ne opo­zi­ci­je mo­ra da bu­de sa­dr­ža­jan, di­na­mi­čan i prin­ci­pi­je­lan. Ane­mič­nost i stend baj po­zi­ci­ja ne vo­de sve­op­štim fer i slo­bod­nim iz­bo­ri­ma. So­ci­jal­ni i eko­nom­ski su­no­vrat se na­sta­vlja, no­ve mje­re su po­gub­ne za gra­đa­ne, re­sur­si se uni­šta­va­ju i ras­pro­da­ju, bru­tal­no se uvo­di dik­ta­tu­ra, sve je vi­še po­li­tič­kih za­tvo­re­ni­ka, a kri­mi­nal­ni kla­no­vi ha­ra­ju i us­po­sta­vlja­va­ju svo­ju prav­du. Kraj­nje je vri­je­me, ako ho­će­mo slo­bod­ne iz­bo­re u 2018. go­di­ni, da se or­ga­ni­zu­ju ne­na­sil­ni, kon­ti­nu­i­ra­ni, op­šte­na­rod­ni pro­te­sti.
Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te po­ziv Jo­ha­ne­sa Ha­na opo­zi­ci­ji da se vra­ti u Skup­šti­nu?
– Ne vje­ru­jem mno­go tim či­nov­ni­ci­ma iz Evrop­ske uni­je. Znam da je evrop­ska prak­sa da se di­ja­lo­gom u par­la­men­tu rje­ša­va­ju pro­ble­mi. Ko­me­sar Han do­bro zna da par­la­ment tre­ba da ima le­gi­ti­mi­tet na­stao na slo­bod­nim iz­bo­ri­ma, ali ću­ti o to­me. Go­spo­di­ne Han, šta je sa afe­ra­ma i do­ka­za­nim kra­đa­ma na iz­bo­ri­ma?
V.RA­DE­NO­VIĆ


Na­sta­vlja se po­li­tič­ki pro­gon DF-a

Da­nas će Ad­mi­ni­stra­tiv­ni od­bor raz­ma­tra­ti za­htjev za ski­da­nje imu­ni­te­ta Ne­boj­ši Me­do­je­vi­ću. Vaš ko­men­tar.
– Po­li­tič­ki pro­gon DF-a je po­ku­šaj ubi­ja­nja na­še mi­si­je i rje­še­nja ko­ja nu­di­mo. To je po­ku­šaj ubi­ja­nja slo­bod­ne i pro­spe­ri­tet­ne Cr­ne Go­re. Ovaj pro­gon je ogo­lio isti­nu ka­kva je sa­da­šnja Cr­ne Go­ra – jad­na, za­to­če­na, pre­stra­še­na i ne­mo­ral­na. Ni­je­sam ni mo­gao da za­mi­slim da će mo­ja dr­ža­va da za­tva­ra svo­je naj­bo­lje si­no­ve. Re­žim i nje­go­vi sa­te­li­ti po­ku­ša­va­ju da nam ocr­ne obraz ra­znim la­ži­ma.To ne­će mo­ći.Ovo nas slo­mi­ti ne­će već oja­ča­ti. Vri­je­me zla će pro­ći.