K
a­kvog su „kva­li­te­ta“ za­ko­ni ko­je do­no­si Skup­šti­na Cr­ne Go­re, a naj­če­šće pre­la­že Vla­da, po­ka­zu­je po­da­tak da na Ustav­nom su­du mje­seč­no „pad­ne“ ma­kar je­dan pro­pis ko­jim je ure­đi­va­na ne­ka vr­lo bit­na oblast u dru­štvu. Od po­čet­ka go­di­ne Ustav­ni sud je utvr­dio ne­u­stav­nost od­re­da­ba za­ko­na o jav­nim oku­plja­nji­ma, o prek­ša­ji­ma, o so­ci­jal­noj i dje­či­joj za­šti­ti, o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je, o lič­nom ste­ča­ju po­tro­ša­ča, a za vi­še pro­pi­sa je po­kre­nut po­stu­pak ocje­ne nji­ho­ve ustav­no­sti.
Upr­kos dis­kri­mi­na­tor­skim, ne­za­ko­ni­tim i ne­u­stav­nim od­red­ba­ma ovih za­ko­na, u Skup­šti­ni i Vla­di za to ni­ko ni­je od­go­va­rao, a sa­go­vor­ni­ci „Da­na“ ocje­nju­ju da ta­kvo sta­nje do­vo­di u pi­ta­nje ka­pa­ci­te­te ovih in­sti­tu­ci­ja, te da ta­kvi „krup­ni prav­ni pro­ma­ša­ji“ je­su po­vod za pre­i­spi­ti­va­nje od­go­vor­no­sti.
Pod­sje­ti­mo, Ustav­ni sud je uki­nio od­red­be Za­ko­na o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je, ko­jim su bi­le pro­pi­sa­ne ta­ko­zva­ne „pri­vi­le­go­va­ne“ pen­zi­je za naj­vi­še dr­žav­ne zva­nič­ni­ke, ko­ji su po tom osno­vu mo­gli da se pen­zi­o­ni­šu mi­mo svih uslo­va ko­ji su oba­ve­zni za „obič­ne“ gra­đa­ne. Ta­kve od­red­be su po­sto­ja­le i ra­ni­je u cr­no­gor­skom za­ko­no­dav­stvu, ali ih je Ustav­ni sud uki­nuo, da bi po­no­vo bi­le usvo­je­ne ne­ko­li­ko go­di­na ka­sni­je, upr­kos oči­gled­noj ne­u­stav­no­sti. Ne­u­sta­va­ne su i od­red­be Za­ko­na o pre­kr­ša­ji­ma, ko­ji­ma su gra­đa­ni spre­ča­va­ni da po­dig­nu lič­na do­ku­men­ta zbog ne­pla­će­nih pre­kr­šaj­nih ka­zni. Ne­dav­no je uki­nut i za­kon ko­ji je pro­pi­si­vao na­kna­de po osno­vu ro­đe­nja tro­je i vi­še dje­ce, kao i pro­pis o jav­nim oku­plja­nji­ma, ko­ji je za­bra­nji­vao odr­ža­va­nje mir­nih sku­po­va u bli­zi­ni od 50 me­ta­ra od od­re­đe­nih in­sti­tu­ci­ja. I dok je u slu­ča­ju za­ko­na o maj­ka­ma, ko­ji je iz­gla­san u par­la­men­tu gla­so­vi­ma opo­zi­ci­je i ma­njin­skih par­ti­ja iz vla­sti, Ustav­ni sud na­lo­žio Vla­di „ukla­nja­nje prav­nih po­sle­di­ca“ tog ak­ta, u dru­gim slu­ča­je­vi­ma, gdje su po­god­no­sti od tog pro­pi­sa ostva­ri­li funk­ci­o­ne­ri vla­sti, ta­kvog na­lo­ga ni­je bi­lo. To je slu­čaj sa Za­ko­nom o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je i „pri­vi­le­go­va­nim pen­zi­ja­ma“, gdje su pred­sjed­ni­ci dr­ža­ve, Vla­da i Skup­šti­na, ali i čla­no­vi nji­ho­vih po­ro­di­ca, od 1992. go­di­ne pa na­da­lje ostva­ri­li pen­zi­je mi­mo bi­lo ka­kvih uslo­va, a či­ji je iz­nos i pre­ko 1.700 eura.
Biv­ši mi­ni­star ra­da, prav­nik Bo­ris Ma­rić oci­je­nio je za „Dan“ da bi mo­ra­la da bu­de efek­tiv­no do­sti­žna po­li­tič­ka od­go­vor­nost kao ključ­na za no­si­o­ce funk­ci­ja u Vla­di i Skup­šti­ni. On is­ti­če da se, sa dru­ge stra­ne, po­sta­vlja pi­ta­nje ka­pa­ci­te­ta nad­le­žnih or­ga­na u za­ko­no­dav­nom po­stup­ku da ade­kvat­no ci­je­ne ustav­nost bu­du­ćeg ak­ta.
– Mo­že se le­gi­tim­no po­sta­vi­ti pi­ta­nje po­zi­ci­je skup­štin­skih od­bo­ra nad­le­žnih da ci­je­ne ustav­nost ak­ta kao i Se­kre­ta­ri­ja­ta za za­ko­no­dav­stvo u Vla­di. Ovo po­tvr­đu­je ko­li­ko je neo­p­ho­dan in­klu­zi­van po­li­tič­ki si­stem ko­ji ko­ri­sti sve ka­pa­ci­te­te dru­štva, a ujed­no ja­ča in­sti­tu­ci­je či­ne­ći ih ot­por­nim od ne­pri­mje­re­nog par­ci­jal­nog uti­ca­ja – uka­zao je on.
Pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra In­sti­tu­ta al­ter­na­ti­va Ste­vo Muk na­vo­di da na Ustav­nom su­du pa­da­ju za­ko­ni ko­je su svo­je­vre­me­no usva­ja­li u Skup­šti­ni, ka­ko na pred­log Vla­de, ta­ko i na pred­log par­ti­ja opo­zi­ci­je. Na­gla­ša­va da Ustav­ni sud od­lu­ke do­no­si spo­ro, te­ško i sa broj­nim manj­ka­vo­sti­ma i ogra­ni­če­nji­ma.
– To po­ka­zu­je da je kva­li­tet pri­pre­me za­ko­na još na ni­skom ni­vou, da ni kod naj­va­žni­jih za­ko­na ne­ma­mo ga­ran­ci­je da će se odr­ža­ti u prav­nom ži­vo­tu, od­no­sno da su u skla­du sa Usta­vom Cr­ne Go­re. Ko­nač­nih ga­ran­ci­ja za ustav­nost ne­kog za­ko­na ne mo­že bi­ti, jer bi ta­kva sa­vr­še­nost pro­pi­sa bi­la su­prot­sta­vlje­na po­tre­bi po­sto­ja­nja Ustav­nog su­da ko­ji tu sa­gla­snost ocje­nju­je. Me­đu­tim, či­nje­ni­ca da ima­mo ova­ko krup­ne prav­ne pro­ma­ša­je kod ustav­no­sti va­žnih za­ko­na je­ste raz­log da se pre­i­spi­ta kva­li­tet ra­da nad­le­žnih skup­štin­skih od­bo­ra ka­da je ri­ječ o pred­lo­zi­ma po­sla­ni­ka, od­no­sno cje­lo­kup­ni si­stem i ka­pa­ci­tet za pri­pre­mu kva­li­te­ta za­ko­na u vla­di – po­ru­čio je Muk za „Dan“.
Sa­rad­ni­ca na pro­gra­mi­ma u Cen­tru za gra­đan­sko obra­zo­va­nje Ta­ma­ra Mi­laš upo­zo­ra­va da je iz­o­sta­nak od­go­vor­no­sti je­dan od ključ­nih pro­ble­ma, ne sa­mo za do­no­še­nje ne­u­stav­nih za­ko­na već i za kr­še­nje za­kon­skih pro­ce­du­ra za nji­ho­vo do­no­še­nje, ko­je se naj­če­šće spro­vo­de bez ade­kvat­nog uklju­či­va­nja struč­ne i za­in­te­re­so­va­ne jav­no­sti. Na­gla­ša­va da su broj­ni pri­mje­ri gdje je Vla­da Cr­ne Go­re usvo­ji­la pred­lo­ge za­ko­na bez or­ga­ni­zo­va­nja da­na jav­ne ras­pra­ve ili kon­sul­ta­ci­ja sa struč­nja­ci­ma, ali i bez ade­kvat­nih ana­li­za re­zul­ta­ta ko­je bi pro­iz­ve­la od­re­đe­na za­kon­ska rje­še­nja.
– Naj­če­šći raz­log iz­o­stan­ka od­go­vor­no­sti je­ste po­li­tič­ki fak­tor, ras­tu­ći po­pu­li­zam či­ji je, u ovom slu­ča­ju, di­rekt­ni iz­raz i po­ku­šaj sti­ca­nja dnev­no-po­li­tič­kih po­e­na, ali mo­ra­mo uka­za­ti i na, či­ni se, ne­do­volj­nu po­sve­će­nost po­sla­ni­ka sop­stve­nom po­slu, tj. pa­žlji­voj pro­cje­ni za­kon­skih tek­sto­va pri­je nji­ho­vog usva­ja­nja. Sve dok ne­ko ne bu­de sno­sio di­rekt­nu od­go­vor­nost za ova­kve pro­pu­ste, od­no­sno dok ovo pi­ta­nje osta­je na ni­vou ne­ke ko­lek­tiv­ne od­go­vor­no­sti, ne­će­mo ima­ti od­go­vo­ran i kva­li­te­tan pri­stup ovom pi­ta­nju. Gra­đa­ni su, na­ža­lost, uvi­jek pr­ve žr­tve ovih lo­ših za­ko­na – upo­zo­ri­la je ona.
Mi­laš na­gla­ša­va da zbog ta­kvih za­ko­na, ko­ji su gra­đa­ni­ma na­no­si­li di­rekt­nu šte­tu, ni­ka­da ni­ko za to ni­je od­go­va­rao, ni­ti im je šte­ta bi­la na­dok­na­đe­na.
– I ne ra­di se sa­mo o ma­te­ri­jal­noj šte­ti, već u ne­kim slu­ča­je­vi­ma i ne­za­ko­ni­tom li­ša­va­nju slo­bo­de. Na pri­mjer, upra­vo je Za­kon o pre­kr­ša­ji­ma u to­ku tri go­di­ne ne­u­stav­ne pri­mje­ne re­zul­ti­rao ne sa­mo ne­za­ko­ni­tim ubi­ra­njem nov­ca od gra­đa­na na osno­vu pre­kr­šaj­nih ka­zni već i sa či­nje­ni­com da je 439 li­ca pra­vo­sna­žno osu­đe­no na za­tvor­sku ka­znu, zbog če­ga je CGO i pod­nio ini­ci­ja­ti­vu Ustav­nom su­du – is­ta­kla je Mi­laš, do­da­ju­ći da je za­bri­nja­va­ju­će da Ustav­ni sud pre­spo­ro od­lu­ču­je o ta­kvim ini­ci­ja­ti­va­ma.
A.O.


Fa­li im struč­nja­ka

Advo­kat Ve­se­lin Ra­du­lo­vić iz­ja­vio je da se či­ni da u iz­vr­šnoj i za­ko­no­dav­noj vla­sti ne po­sto­ji do­vo­ljan ni­vo struč­no­sti pri­li­kom pred­la­ga­nja i usva­ja­nja za­ko­na, te da se ne ru­ko­vo­de prin­ci­pi­ma ko­ji­ma bi mo­ra­li da se ru­ko­vo­de ka­da sa­či­nja­va­ju ta­kve op­šte ak­te. Is­ti­če da je ja­ko pro­ble­ma­tič­no što kroz skup­štin­ske od­bo­re svi ti pred­lo­zi za­ko­na do­bi­ju po­dr­šku i da po­dr­ška u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va za­vi­si od od­no­sa po­li­tič­kih sna­ga u par­la­men­tu.
– Po­se­ban je pro­blem što ti za­ko­ni, ko­ji vi­di­mo če­sto pa­da­ju na Ustav­nom su­du i bi­va­ju pro­gla­še­ni ne­u­stav­nim, ne do­vo­de do po­sle­di­ca, po­li­tič­kih ili bi­lo ko­je vr­ste, u iz­vr­šnoj i za­ko­no­dav­noj vla­sti. Či­ni se da se iz­vr­šna vlast ru­ko­vo­di onim što je nji­ma kao vla­da­ju­ćoj ve­ći­ni ili uskom kru­gu lju­di u toj ve­ći­ni po­treb­no i da će se sva­ka­ko spro­ve­sti bez ob­zi­ra da li je to u skla­du sa Usta­vom ili ni­je. Od­lu­ke Ustav­nog su­da u su­šti­ni osta­ju bez ne­ka­kvih ozbilj­ni­jih po­sle­di­ca. Ti za­ko­ni ko­ji su ne­u­stav­ni pri­mje­nju­ju se jed­no vri­je­me u prak­si i osta­ve po­sle­di­ce po gra­đa­ne. Te po­sle­di­ce su, ta­ko­đe, ne­u­stav­ne i mo­ram re­ći da je za­bri­nja­va­ju­će što ni Ustav­ni sud ne ra­di ni­šta, a ima ovla­šće­nja pre­ma za­ko­nu da u ne­kim slu­ča­je­vi­ma gdje to mo­že ot­klo­ni po­sle­di­ce ko­je su na­sta­le pri­mje­nom ne­u­stav­nog za­ko­na – is­ta­kao je Ra­du­lo­vić.