-Pi­še: Bo­ri­vo­je Ćet­ko­vić

Ova­ko im­po­zant­nog sku­pa ni­je bi­lo u Be­o­gra­du od sa­hra­ne J. B. Ti­ta 1980. go­di­ne. Ne sa­mo iz „Re­gi­o­na” i EU , već iz či­ta­vog svi­je­ta broj­ne de­le­ga­ci­je sja­ti­le su se u Be­o­gra­du na ina­gu­ra­ci­ji Alek­san­dra Vu­či­ća - svo­jim pri­su­stvom uve­li­ča­le su ban­ket (sla­vlje) i po­tvr­di­le ulo­gu i zna­čaj ko­ji Sr­bi­ja ima za za­pad­ni Bal­kan i EU. U Pa­la­ti Sr­bi­ja go­sti­ju je bi­la ma­sa-vi­še od 5000.
Me­đu če­sti­ta­ri­ma pr­vi su pa­tri­jarh srp­ski Iri­nej i vla­di­ke SPC. Ni­je­su, me­đu­tim, pri­mi­je­će­ni mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski g. Am­fi­lo­hi­je, i umi­ro­vlje­ni epi­skop za­hum­sko- her­ce­go­vač­ki Ata­na­si­je. Raz­lo­zi su po­zna­ti. Ata­na­si­je ni­je mno­go bi­rao ri­je­či u obra­ća­nju pre­mi­je­ru Vu­či­ću, dok je Am­fi­lo­hi­ju, (pret­po­sta­vljam , jer se još ni­je ogla­sio) po­seb­no za­sme­ta­la kan­di­da­tu­ra Ane Br­na­bić za pre­mi­je­ra- pri­pa­da moć­nim lo­bi­ji­ma ko­ji, ka­ko to vla­di­ka ka­že, ho­će da upra­vlja­ju svi­je­tom.
Na­šli su se na oku­pu predsjed­ni­ca Hr­vat­ske, pretdsjed­nik Cr­ne Go­re, tri čla­na Pred­sjed­ni­štva BiH, Bo­rut Pa­hor , pre­mi­je­ri Ma­đar­ske, Austri­je, Ga­bo­na ...
Vu­či­će­va od­lu­ka da Ana Br­na­bić bu­de man­da­tar­ka no­ve vla­de po­zdra­vlje­na je u Bri­se­lu, Ber­li­nu i Va­šing­to­nu- u Sr­bi­ji, po­go­to­vo onoj tra­di­ci­o­nal­noj, da ne ka­žem kon­zer­va­tiv­noj, ni­je na­i­šla na odo­bra­va­nje. Zna se i za­što. Me­đu­tim, baš to što joj za­mje­ra­ju u Sr­bi­ji, u svi­je­tu bu­du­ćoj pre­mi­jer­ki da­je moć, to jest do­bru „umre­že­nost” u „me­đu­na­rod­noj za­jed­ni­ci”, od­no­sno u svjet­skim eli­ta­ma ko­je do­no­se ključ­ne od­lu­ke.
Pred­sjed­ni­k Vu­čić je prag­ma­ti­čan po­li­ti­čar, pa je i od­lu­čio da po­vu­če­noj mi­ni­star­ki sa moć­nim ve­za­ma po­vje­ri funk­ci­ju pred­sjed­ni­ce vla­de. Da Ru­si ne bi shva­ti­li da iz­bo­rom Br­na­bić­ke za pre­mi­je­ra Vu­čić okre­će le­đa Mo­skvi, pred­lo­žio je da ona oba­vlja is­klju­či­vo eko­nom­sku funk­ci­ju pre­mi­je­ra, a da Da­čić , bu­di­ći pot­pred­sjed­nik vla­de pre­u­zme spolj­nu po­li­ti­ti­ku. Da­kle, Sr­bi­ja ima što dru­gi ne­ma­ju: dvo­gla­vog pre­mi­je­ra – funk­ci­ju ko­ja ni­je pred­vi­đe­na ni Usta­vom Sr­bi­je.
Uosta­lom, pred­sjed­nik ne­ma ustav­no pra­vo da ci­je­pa pre­mi­jer­sku funk­ci­ju na dva di­je­la i da da­je na­lo­ge ko šta tre­ba da ra­di. Ho­će li i Vu­čić da go­spo­da­ri Sr­bi­jom kao što nje­gov sa­da­šnji ve­li­ki pri­ja­telj Mi­lo Đu­ka­no­vić upra­vlja Cr­nom Go­rom 27 go­di­na- vi­dje­će­mo. Ima­la je i Sr­bi­ja svo­je go­spo­da­re - Vu­čić ne bi bio pr­vi.
Vu­čić je po mno­go če­mu spe­ci­fi­čan po­li­ti­čar. I go­vor mu je ati­pi­čan- ima i mo­ra­li­sa­nja i la­men­ti­ra­nja (na­rod­ski re­če­no mno­go ku­ku­mav­či) nad na­šom te­škom i kr­va­vom pro­šlo­šću .....« Pro­va­li­ja je ...ključ­na ri­ječ isto­ri­je ovih pro­sto­ra, za­to što je Bal­kan pun pro­va­li­ja, ko­je smo za­tr­pa­va­li sop­stve­nim ko­sti­ma, gra­de­ći na nji­ma pu­ste, kli­ma­ve sno­ve. I pun je pro­va­li­ja, ko­je smo pu­ni­li sop­stve­nom kr­vlju, uta­pa­ju­ći u nju sva­ku na­du....Da­nas je vre­me za mo­sto­ve pre­ko du­bo­kih pro­va­li­ja na­še pro­šlo­sti...«
Da je »Bal­kan pun pro­va­li­ja« zna se. A za­to su kri­vi ne sa­mo bal­kan­ski na­ro­di (po­li­ti­ča­ri ko­ji su ih vo­di­li) , kriv­ci su i svjet­ski moć­ni­ci- im­pe­ri­ja­li­stič­ke si­le ko­je su na­kon ras­pa­da Oto­man­skog car­stva te­ži­le eko­nom­skom i po­li­tič­kom po­ro­blja­va­nju ovih pro­sto­ra. Vu­čić do­bro zna da su za­pad­ni cen­tri mo­ći ru­ko­vo­de­ći se svo­jim ge­o­po­li­tič­kim ci­lje­vi­ma uni­šti­li ju­go­slo­ven­sku dr­ža­vu i ho­će da za­tru ju­go­slo­ven­sku ide­ju-oni su glav­ni ko­pa­či pro­va­li­ja me­đu na­ro­di­ma Ju­go­sla­vi­je. To u svom go­vo­ru ni­je po­me­nuo- ne­će da se za­mje­ri Bri­se­lu, Ber­li­nu i Va­šing­to­nu.
Is­pa­da da smo mi je­di­ni i glav­ni kriv­ci za is­ko­pa­ne pro­va­li­je, »pu­nje­ne sop­stve­nom kr­vlju«, a moć­ni­ci ko­ji su gr­ška­li sa stra­ne i ras­pi­ri­va­li na­ša me­đu­sob­na kla­nja, am­ne­sti­ra­ni su od sva­ke od­go­vor­no­sti.
Ovo je je­dan , kraj­nje ne­kri­tič­ki, mon­di­ja­li­stič­ki pri­stup na­šoj pro­šlo­sti, a ču­je­mo ga od na­ših du­še­bri­žni­ka, na­lo­go­da­va­ca - dr­že da je ona »zlo­či­nač­ka«, a nas sma­tra­ju »zlo­čin­ci­ma«.
Pam­će­nje srp­skog pred­sjed­ni­ka je krat­ko, a i di­je­la gra­đa­na Sr­bi­je- ola­ko pre­la­ze i pre­ko rat­ne agre­si­je NA­TO-a iz­vr­še­ne 1999. go­di­ne. Za­bo­ra­vlja se ka­kvu ulo­gu je od­i­gra­la nje­mač­ka de­sni­ca ( Hri­šćan­sko- So­ci­jal­na uni­ja), kao i ta­da­šnji, a ne­dav­no pre­mi­nu­li kan­ce­lar Hel­mut Kol, i mi­ni­star ino­stra­nih po­slo­va Hans Di­trih Gen­šer u raz­bi­ja­nju SFRJ.
I ka­da je riječ o EU mno­go to­ga pre­krio je veo za­bo­ra­va. A te­ško je pre­ći pre­ko li­ce­mjer­ja ko­je je EU is­po­lji­la pre­ma Sr­bi­ji. Nje­nih 20 dr­ža­va čla­ni­ca pr­o­tiv­prav­no je pri­zna­lo ne­za­vi­snost Ko­so­va i pro­tiv­prav­no je po­sla­lo mi­si­ju Euleks za spro­vo­đe­nje te ne­za­vi­sno­sti, i isto­vre­me­no nu­di joj Spo­ra­zum o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nju, ko­jim se ne ga­ran­tu­je te­ri­to­ri­jal­na cje­lo­vi­tost Sr­bi­je.
Sa­da se Sr­bi­ji nu­di da bu­de ko­he­zi­o­ni fak­tor raz­je­di­nje­nih bal­kan­skih dr­ža­vi­ca- sa­mo eko­nom­ski me­đu­sob­no po­ve­za­ni mo­že­mo se na­da­ti ula­sku u EU.
To su vam EU i Ame­ri­ka: pr­vo su nam raz­bi­li za­jed­nič­ku dr­ža­vu (uz po­moć do­ma­ćih na­ci­o­na­li­sta i se­ce­si­o­ni­sta), a sa­da tra­že da se ob­je­di­ni­mo. Mo­že im se.