U slu­ča­ju ura­ga­na u Cr­noj Go­ri, pri­mor­ski gra­do­vi bi bi­li uni­šte­ni, ali za­hva­lju­ju­ći pla­nin­skom za­le­đu Pri­mor­ja nje­go­vo dej­stvo se ne bi zna­čaj­ni­je osje­ti­lo u unu­tra­šnjo­sti ze­mlje, ka­zao je za „Dan” kli­ma­to­log, Dra­gan Bu­rić. On je na­gla­sio da za­sad ne­ma uslo­va za raz­voj ura­ga­na u Cr­noj Go­ri.
Ura­gan Ir­ma, ko­ji da­ni­ma bje­sni iz­nad Ka­ri­ba, ra­zo­rio je sve pred so­bom i na­pra­vio ogrom­nu šte­tu, a u nje­go­vim uda­ri­ma ži­vo­t je iz­gu­bi­lo naj­ma­nje 25 oso­ba.
Bu­rić za „Dan” po­ja­šnja­va da je udar sva­kog ura­ga­na naj­ra­zor­ni­ji u obal­nom pod­ruč­ju.
– Čim se do­hva­ti kop­na, nje­go­va ja­či­na sla­bi, uto­li­ko vi­še ako je kop­no raš­čla­nje­no kao kod nas. Ka­da bi se de­si­lo da uda­ri kod nas, pri­mor­ski gra­do­vi bi bi­li uni­šte­ni, ali za­hva­lju­ju­ći pla­nin­skom di­je­lu, u za­le­đu Pri­mor­ja, nje­go­vo dej­stvo se ne bi zna­čaj­ni­je osje­ti­lo u unu­tra­šnjo­sti ze­mlje. Kod nas ne­ma ni mo­guć­no­sti ni osno­va da se ura­ga­ni mo­gu raz­vi­ti – ka­že Bu­rić.
On je po­ja­snio da se ura­ga­ni raz­vi­ja­ju u trop­skim pred­je­li­ma, bli­zu Ekva­to­ra, ni­kad iz­nad nje­ga.
– Da bi ja­ča­la sna­ga ura­ga­na, nje­mu tre­ba ogrom­no mor­sko, od­no­sno oke­an­sko pro­stran­stvo. Kod nas na Ja­dra­nu ne­ma uslo­va da se mo­že for­mi­ra­ti to­li­ki ura­gan. Kod nas su mo­gu­će pi­ja­vi­ce, i ima ih re­dov­no, kao i oluj­nih uda­ra vje­tra, ali ne i ura­ga­na kao u trop­skim pred­je­li­ma. Za sa­da uop­šte ne­ma uslo­va za ta­ko ne­što – na­gla­sio je Bu­rić.
„Te­le­graf” je ju­če ob­ja­vio da bi ura­gan sna­ge kao Ir­ma, ka­da bi sti­gao na Bal­kan, srav­nio ci­je­li re­gi­on. Pre­ma nji­ho­voj ana­li­zi, nje­go­vi uda­ri bi išli do Ri­ma i Mi­la­na, za­tim na sje­ve­ru do Min­he­na i Pra­ga, do­ta­kao bi Var­ša­vu, pre­šao pre­ko Ode­se, Is­tan­bu­la, ci­je­le Grč­ke. Pre­ma tom sce­na­ri­ju, Cr­na Go­ra, Sr­bi­ja, Al­ba­ni­ja, Hr­vat­ska, Slo­ve­ni­ja i osta­le ze­mlje re­gi­o­na bi­le bi iz­bri­sa­ne u se­kun­di. Na­vo­de da je pret­po­stav­ka da bi Ja­dran­sko, Cr­no mo­re i dio Egej­skog pot­pu­no ne­sta­li, te da bi ta­ko jak udar u se­kun­di pre­ki­nuo do­tok elek­trič­ne ener­gi­je u ve­ćem di­je­lu Evro­pe.
Po­sle­di­ce kli­mat­skih pro­mje­na osje­ća­ju se svu­da u svi­je­tu, pa i u Cr­noj Go­ri. Lje­to za na­ma bi­lje­ži se kao jed­no od to­pli­jih i naj­su­šni­jih u po­sled­njim de­ce­nija­ma. S dru­ge stra­ne, zi­me su sve hlad­ni­je i oštri­je. Cr­nu Go­ru ka­rak­te­ri­šu eks­trem­ne me­te­o­ro­lo­ške po­ja­ve – eks­trem­ne pa­da­vi­ne i po­pla­ve, ja­ki vje­tro­vi, eks­trem­ne tem­pe­ra­tu­re va­zdu­ha, ma­gla i su­ša.
Zbog eks­trem­nih pa­da­vi­na na pod­ruč­ju na­še dr­ža­ve uobi­čaj­ne su po­pla­ve, po­seb­no u sli­vu Ska­dar­skog je­ze­ra, u Nik­ši­ću, Ce­ti­nju, Bje­lo­pa­vlić­koj rav­ni­ci i Ze­ti.
Če­ste su i eks­trem­ne sni­je­žne pa­da­vi­ne, ko­je do­ve­du do blo­ka­de sa­o­bra­ćaj­ni­ca u zim­skom pe­ri­o­du, te oluj­ni vje­tro­vi, ali i to­plot­ni ta­la­si u to­ku lje­ta.
U Stu­di­ji o ugro­žen­sti od kli­mat­skih pro­mje­na se na­vo­di da su u Cr­noj Go­ri po­pla­ve naj­če­šći pri­rod­ni ha­za­r­di. U toj ana­li­zi se na­vo­di da su naj­ve­će po­pla­ve za­bi­lje­že­ne 1963., 1979., 1999., 2000., 2010. i 2011. go­di­ne. Kon­sta­tu­je se da se na br­do­vi­tim te­re­ni­ma naj­če­šće ja­vlja ero­zi­ja po­mje­ra­nja ma­sa tzv. od­ro­nja­va­nje ze­mlji­šta, kao po­sle­di­ca ve­li­kog iz­li­va­nja ki­še ili pri­li­kom ze­mljo­tre­sa.
– Po­di­za­nje ni­voa mo­ra, ko­ji je tzv. spe­ci­fič­ni ha­zard i ero­zi­ja tla mo­gli bi da u Cr­noj Go­ri traj­no na­ru­še So­li­la u Tiv­tu, mo­čvar­no pod­ruč­je bu­lja­rič­kog za­li­va, kao i lo­ka­li­te­te kao što su Ve­li­ka pla­ža i Ada Bo­ja­na – na­vo­di se u stu­di­ji.
Po­ja­va in­ten­ziv­nih su­ša, ka­ko se na­vo­di, po­sled­njih go­di­na je bi­la če­sta i u Cr­noj Go­ri.
– U to­pli­jem di­je­lu go­di­ne su­še ja­čeg in­ten­zi­te­ta po­ga­đa­ju ju­žni dio Cr­ne Go­re, a u hlad­ni­jem di­je­lu go­di­ne pla­nin­ski re­gi­on. Od obla­sti ko­je ima­ju kli­mat­ske ka­rak­te­ri­sti­ke su­še, na te­ri­to­ri­ji Cr­ne Go­re naj­su­šni­je obla­sti su Zet­sko-bje­lo­pa­vlić­ka rav­ni­ca i Pri­mor­je – pi­še u stu­di­ji.
A.O.


Su­še uni­šta­va­ju šum­ski fond

U Stu­di­ji o ugro­žen­sti od kli­mat­skih pro­mje­na kon­sta­to­va­no je da su­še i eks­trem­no vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re de­gra­di­ra­ju šum­ski fond. I u po­ža­ri­ma ko­ji su ovog lje­ta go­re­li u Cr­noj Go­ri iz­go­re­le su ogrom­ne po­vr­ši­ne šu­me, što je do­ve­lo do traj­nih po­sle­di­ca po ove eko­si­ste­me.