U sr­cu Na­ci­o­nal­nog par­ka (NP) Ska­dar­sko je­ze­ro do 2022. go­di­ne ni­ći će luk­su­zni tu­ri­stič­ki kom­pleks vri­je­dan 160 mi­li­o­na eura, ko­ji će či­ni­ti ho­tel sa 51 apart­ma­nom i 30 vi­la za iz­najm­lji­va­nje, na­ja­vi­li su ju­če in­ve­sti­to­ri, po­ru­ču­ju­ći da je u nji­ho­vom naj­ve­ćem in­te­re­su da sa­ču­va­ju ne­tak­nu­tu lje­po­tu tog pod­ruč­ja. Na­ja­vu grad­nje tu­ri­stič­kog kom­plek­sa ju­če su oštro kri­ti­ko­va­li eko­lo­zi i na­uč­ni­ci, po­ru­ču­ju­ći da bi ta­kav pro­je­kat zna­čio na­sta­vak po­li­ti­ke „be­to­ni­ra­nja di­vlje lje­po­te” Cr­ne Go­re i da bi se nje­go­vom re­a­li­za­ci­jom u za­šti­će­nom i bu­du­ćem „Na­tu­ra 2000” pod­ruč­ju mo­gao ugro­zi­ti pri­stup ka Evrop­skoj uni­ji (EU).
Na ju­če­ra­šnjoj kon­fe­ren­ci­ji pred­sta­vlje­ni su no­vi part­ne­ri fir­me Mon­te­ne­gro ri­zort kom­pa­ni (MRC), ko­ja je za­po­če­la sa iz­grad­njom kom­plek­sa, ko­ji je do sa­da no­sio na­ziv Por­to Ska­dar lejk. Pro­je­kat će sa­da no­si­ti ime „Obe­roj lak­sa­ri ri­zor end spa Ska­dar Lejk Mon­te­ne­gro eko ri­zort”, a po­red MRC, vla­sni­štvo u nje­mu ima­će ita­li­jan­ska kom­pa­ni­ja „Pi­ca­ro­ti grup”, dok će in­dij­ski ho­tel­ski la­nac „Obe­roj grup” upra­vlja­ti ovim kom­plek­som.
Go­vo­re­ći o pro­ti­vlje­nju eko­lo­ških ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja zbog ovog pro­jek­ta, pred­sjed­nik Mon­te­ne­gro ri­zort gru­pe Li­o­nel So­ni­go ka­zao je da su od­ra­di­li sve mo­gu­će stu­di­je iz­vo­dlji­vo­sti i uti­ca­ja ko­je su po­ka­za­la oprav­da­nost i iz­vo­dlji­vost tog pro­jek­ta.
– Si­no­nim za Cr­nu Go­ru je di­vlja lje­po­ta. Naš ri­zort će is­ta­ći di­vlju lje­po­tu va­še ze­mlje, ko­ja je luk­suz sa­ma po se­bi. U na­šem je naj­ve­ćem in­te­re­su da oču­va­mo ne­tak­nu­tu lje­po­tu Ska­dar­skog je­ze­ra. Uko­li­ko mi ne sa­ču­va­mo je­ze­ro ka­kvo je da­nas, ne mo­že­mo sa­ču­va­ti ni naš bi­znis – ka­zao je So­ni­go na pred­sta­vlja­nju pro­jek­ta.
On je re­kao da nje­go­va kom­pa­ni­ja tre­ba da ri­je­ši pro­ble­me ne­kih pri­la­znih pu­te­va, ka­ko bi po­če­li sa ra­do­vi­ma na eko-ri­zor­tu, te da bi to tre­ba­lo da se okon­ča do kra­ja go­di­ne. So­ni­go je na­ja­vio otva­ra­nje 200 rad­nih mje­sta, do­da­ju­ći da će taj broj u je­ku se­zo­ne po­ra­sti i na 300.
Iz­vr­šni di­rek­tor Pi­ca­ro­ti gru­pe Đor­đio Ka­si­na iz­ja­vio je da su se iz dva raz­lo­ga od­lu­či­li da se pri­dru­že ovom pro­jek­tu. Pr­vi raz­log je, ka­ko je re­kao, Ska­dar­sko je­ze­ro, ko­je je „naj­ljep­še mje­sto ko­je smo vi­dje­li”.
– Dru­gi raz­log je što je na­še is­ku­stvo u iz­grad­nji ne­kret­ni­na po­sta­lo ve­o­ma spe­ci­ja­li­zo­va­no u obez­bje­đi­va­nju luk­su­znog smje­šta­ja – ob­ja­snio je on.
Ka­si­na je na­gla­sio da nje­go­va kom­pa­ni­ja ima pre­ko 100 go­di­na tra­di­ci­je i is­ku­stva i da po­slu­je u 20 ze­ma­lja i pet kon­ti­ne­na­ta, dok u Cr­noj Go­ri, po­red no­vog ri­zor­ta, gra­di i Por­to No­vi u Kum­bo­ru. Pred­sta­vlja­ju­ći port­fo­lio svo­je kom­pa­ni­je, Ka­si­na je na­gla­sio da u Cr­noj Go­ri že­le da pri­mi­je­ne is­ku­stva ste­če­na ra­dom na pro­jek­ti­ma u Mon­te Kar­lu, Nju­jor­ku, na fran­cu­skoj ri­vi­je­ri i u Ita­li­ji. On je po­ru­čio da će pri­m­je­nji­va­ti pro­pi­sa­ne pa­ra­me­tre iz LE­ED ser­ti­fi­ka­ta u ovom ri­zor­tu.
– Po pr­vi put u Cr­noj Go­ri ko­ri­sti­će­mo na­pred­ni me­tod fi­to­fil­tra­ci­je ot­pad­nih vo­da, ko­je će se pre­či­šća­va­ti uz po­moć po­seb­nih bi­lja­ka. Eko­lo­ški seg­ment upot­pu­ni­će­mo ko­ri­šće­njem ge­o­ter­mal­ne i ener­gi­je do­bi­je­ne iz so­lar­nih pa­ne­la – po­ja­snio je Ka­si­na.
Pot­pred­sjed­nik „Obe­roj gru­pe” za stra­te­ški raz­voj Sa­mir Naj­ar re­kao je da ta gru­pa­ci­ja pr­vi put, pre­ko Cr­ne Go­re, po­slu­je u Evro­pi.
– Upra­vlja­mo sa 33 ho­te­la i ri­zor­ta ši­rom svi­je­ta i u po­sled­njih 80 go­di­na ne­pre­kid­no re­de­fi­ni­še­mo zna­če­nje luk­su­za i iz­vr­sno­sti u uslu­zi. Odu­še­vlje­ni smo i čast nam je da smo dio ovog pro­jek­ta, pr­vog za nas u Evro­pi. Pri­mi­je­ni­će­mo naj­bo­lje eko­lo­ške prak­se u svim teh­no­lo­škim, ope­ra­tiv­nim pro­ce­si­ma i opre­mi ko­ju će­mo ko­ri­sti­ti – po­ru­čio je on.
Pro­fe­sor i na­uč­nik Dra­gan Haj­du­ko­vić oci­je­nio je da nam ni naj­go­ri ne­pri­ja­te­lji to­kom vje­ko­va mu­če­nič­ke isto­ri­je ni­je­su na­ni­je­li ta­ko ve­li­ku i ne­po­pra­vlji­vu šte­tu ka­kvu je to­kom po­sled­njih 27 go­di­na na­ni­je­la vlast u Cr­noj Go­ri. On sma­tra da su ne­po­pra­vlji­vo uni­šti­li šarm i lje­po­tu cr­no­gor­ske te­ri­to­ri­je i traj­no obez­vri­je­di­li nje­nu eko­nom­sku vri­jed­nost na šte­tu sa­da­šnjih i bu­du­ćih ge­ne­ra­ci­ja.
– Pa­met­no ko­ri­šće­na cr­no­gor­ska te­ri­to­ri­ja je mo­gla i tre­ba­la bi­ti osnov bla­go­sta­nja svih nas, a uni­šte­na je zbog lič­nog bo­ga­će­nja bez­ob­zir­ne i pri­mi­tiv­ne gru­pe taj­ku­na. Cr­na Go­ra je, na­ža­lost, po­sta­la evrop­ski šam­pi­on ra­za­ra­nja i obez­vre­đi­va­nja te­ri­to­ri­je. I sva­ki nji­hov pro­je­kat nas učvr­šću­je na po­zi­ci­ji ta­kvog šam­pi­o­na – oci­je­nio je Haj­du­ko­vić za „Dan”.
Alek­san­dar Pe­ro­vić iz Eko­lo­škog po­kre­ta „Ozon” sma­tra da pro­je­kat grad­nje tu­ri­stič­kog kom­plek­sa u za­šti­će­nom par­ku osta­je kon­tro­ve­r­zan bez ob­zi­ra na ula­zak no­vih part­ne­ra i nji­ho­ve po­slov­ne re­fe­ren­ce.
– Či­ni se da u oči­ma jav­no­sti tre­ba da po­bolj­ša­ju po­lju­lja­ni po­slov­ni imidž onih ko­ji su se do sa­da jav­no­sti pred­sta­vlja­li kao ključ­ni igra­či za re­a­li­za­ci­ju tog po­sla – oci­je­nio je Pe­ro­vić.
Sma­tra da no­vi de­ta­lji o to­me da pla­ni­ra­ne vi­le ne­će bi­ti na pro­da­ji, ne­go će bi­ti omo­gu­će­no nji­ho­vo iz­najm­lji­va­nje, ne pred­sta­vlja ni­ka­kav po­mak u kon­tek­stu oču­va­nja pri­rod­nih re­sur­sa na tom pod­ruč­ju, te da do­ka­zu­ju da in­ve­sti­to­ri ne že­le da ra­zu­mi­ju za­što NVO in­si­sti­ra­ju da je sa aspek­ta jav­nog in­te­re­sa ovaj pro­je­kat spo­ran.
– Ako uz to do­da­mo i ap­surd­nu tvrd­nju da će iz­grad­nja kom­plek­sa do­pri­ni­je­ti ne­tak­nu­toj pri­ro­di, pot­pu­no je ja­sno da se ne sa­mo po­ku­ša­va ma­ni­pu­li­sa­ti, već se i pot­cje­nju­je cr­no­gor­ska jav­nost ko­ja i te ka­ko ši­rom naj­ljep­ših dje­lo­va Cr­ne Go­re mo­že vi­dje­ti ka­ko su kom­plek­si ti­pa Por­to Ska­dar lej­ka ,,be­to­ni­ra­li” di­vlju lje­po­tu – oci­je­nio je on.
Iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca Grin ho­u­ma Na­ta­ša Ko­va­če­vić sma­tra da je ne­shva­tlji­vo da se me­ga­lo­man­ska grad­nja luk­su­znog spa cen­tra sa vi­la­ma, he­li­o­dro­mom i pri­ve­zi­šti­ma za jah­te u sr­cu ne­tak­nu­te pri­ro­de na­ci­o­nal­nog par­ka Ska­dar­sko je­ze­ro na­zi­va eko­lo­škom i „raz­voj­nom šan­som za lo­kal­ne za­jed­ni­ce”.
– To, za­jed­no sa na­ja­vlje­nim stan­dar­dom pre­či­šća­va­nja ot­pad­nih vo­da bilj­ka­ma kao ure­đa­ji­ma vri­je­đa in­te­li­gen­ci­ju pro­sječ­nog cr­no­gor­skog gra­đa­ni­na – po­ru­či­la je ona.
Ko­va­če­vi­će­va do­da­je da in­ve­sti­tor „pa­u­šal­no go­vo­ri o eko­lo­škim stan­dar­di­ma” kao što je Grin glob ser­ti­fi­kat, za ko­je su, ka­ko je na­gla­si­la, do­bi­li po­tvr­du iz nad­le­žne ser­ti­fi­ka­cij­ske ku­će da ne po­sto­ji za­htjev i da ni­ka­da ni­je pred­sta­vlje­no rje­še­nje za fi­to­pre­či­šća­va­nje ot­pad­nih vo­da, po­seb­no u od­no­su na je­zer­ske uslo­ve.
– Ne­ma od­go­vo­ra gdje će za­vr­ši­ti ot­pad­ne vo­de ri­zor­ta pri­li­kom vi­so­kog vo­do­sta­ja (pe­ri­od je­sen – zi­ma), ka­da je­ze­ro po­pla­vi bilj­ke ili ka­ko će se pre­či­šća­va­nje od­vi­ja­ti ka­da su bilj­ke u fa­zi mi­ro­va­nja (pe­ri­od ok­to­bar- april). Ni­gdje se ne spo­mi­nju ot­pad­ne vo­de sa de­ter­džen­ti­ma i te­škim abra­ziv­nim sred­stvi­ma ko­ja do­la­ze iz hi­gi­jen­skog odr­ža­va­nja svih 30 ba­ze­na, spa i kon­gres cen­tra, he­li­o­dro­ma i sl. ko­je bilj­ke za­si­gur­no ne mo­gu pre­či­sti­ti. Ovo je sa­mo jed­no od pi­ta­nja u mo­ru pa­u­šal­no iz­ne­se­nih eko-stan­dar­da u ko­je nas ubje­đu­ju – oci­je­ni­la je ona.A.O.


Mi­ni­star iz­o­stao

Iako je bi­lo na­ja­vlje­no, mi­ni­star odr­ži­vog raz­vo­ja Pa­vle Ra­du­lo­vić ni­je do­šao na pre­zen­ta­ci­ju pro­jek­ta. U „Ozo­nu” se na­da­ju da to što je Ra­du­lo­vić ju­če pri­su­stvo­vao sjed­ni­ci Skup­šti­ne na ko­joj je usvo­jen Za­kon o ra­ti­fi­ka­ci­ji Pa­ri­skog spo­ra­zu­ma, a ne na kon­fe­ren­ci­ji na ko­joj su pred­sta­vlje­ne no­ve in­for­ma­ci­je o Por­to Ska­dar lej­ku, pred­sta­vlja na­zna­ku da su u iz­vr­šnoj vla­sti po­če­li da shva­ta­ju po­tre­bu po­sto­ja­nja pre­ci­zne ana­li­ze eko­lo­ških i eko­nom­skih uti­ca­ja ova­kvih pro­je­ka­ta ko­ja u pr­vi plan sta­vlja jav­ni, a ne pri­vat­ni in­te­res.