U okvi­ru VI­VO ci­klu­sa kla­sič­ne gi­ta­re naš ugled­ni gi­ta­ri­sta Ra­doš Ma­li­džan na­stu­pio je u pu­noj kri­stal­noj dvo­ra­ni ho­te­la „Hil­ton”. Bi­lo je to još jed­no uspje­šno pred­sta­vlja­nje ovog umjet­ni­ka, ko­ji je mu­zič­ko ško­lo­va­nje za­po­čeo u de­se­toj go­di­ni, a već je sa 12 odr­žao svoj pr­vi so­lo re­si­tal. Ra­doš Ma­li­džan je za na­stup u sklo­pu VI­VO ci­klu­sa iza­brao, ve­o­ma za­htje­van, ali i do­pa­dljiv pro­gram. Ta­ko­đe, ka­ko je is­ta­kao za „Dan”, ru­ko­vo­dio se i sop­stve­nim uku­som i osje­ća­nji­ma. Bri­žlji­vo pri­pre­man pro­gram či­ni­le su kom­po­zi­ci­je „Con­te­pla­sion” Agu­sti­na Ba­ri­o­sa, Ron­do iz Kon­cer­ta Na­po­le­o­na Ko­ste, An­dan­te iz So­na­ti­ne Fe­de­ri­ka Mo­re­na To­ro­ba, „Fuente u Ca­u­dal” ve­li­kog Pa­ka de Lu­si­je, „Jun­to al Ge­ne­ra­li­fe” Ho­a­ki­na Ro­dri­ga i „Ve­čer­nji ples i Uspa­van­ka” iz svi­te „Out of Afri­ca” Ale­na To­ma­sa. Na­kon ove pre­div­ne kom­po­zi­ci­je Ma­li­džan je na bis iz­veo „A star in the Sky, uni­ver­se Wit­hin” (Zvi­je­zda na ne­bu, a ci­je­li ko­smos u njoj) šved­skog kom­po­zi­to­ra Jo­ha­ne­sa Mo­le­ra.
– Mno­go sam pa­žnje po­sve­tio gra­đe­nju kon­cep­ta ovog kon­cep­ta. Iza­bra­ti pro­gram, mi­slim da je to je­dan od te­žih seg­me­na­ta sva­kog kon­cer­ta. To su mo­ja umjet­nič­ka tra­ga­nja. To je mu­zi­ka ko­ju svi­ram, ne­što sa čim pro­vo­dim ja­ko pu­no vre­me­na, vje­žbam i hra­nim se ti­me, dr­žim u se­bi, u svom sr­cu. Gle­dam da to bu­de mu­zi­ka ko­ja će me či­ni­ti bo­ljim, ra­do­va­ti me, in­spi­ri­sa­ti, ko­ja će me po­di­za­ti, mu­zi­ka ko­jom mo­gu i ja ne­što li­je­po da ka­žem dru­gi­ma – ka­zao je on.
Naš gi­ta­ri­sta is­ti­če da se od­lu­čio da or­ga­ni­zu­je Vi­vo ci­klus kon­ce­ra­ta kla­sič­ne gi­ta­re jer je če­sto imao pro­li­ku da ču­je da gi­ta­ri­stič­kih na­stu­pa kod ans go­to­vo da ne­ma.
– Svje­do­ci smo da se vr­lo ma­li br­oj kon­ce­ra­ta gi­ta­ra odr­ža­vao u na­šem gra­du, a ko će ako ne gi­ta­ri­sta da po­ku­ša to da pro­mje­ni i da u do­me­nu svog fa­ha, svog esna­fa, ra­di i na taj na­čin. Za­vr­nuo sam ru­ka­ve i po­kre­nuo i Cr­no­gor­ski gi­ta­ri­stič­ki cen­tar, ko­ji or­ga­ni­zu­je Vi­vo ci­klus. Kon­cept je ta­kav da mo­že da pru­ži za­in­te­re­so­va­ni­ma za gi­ta­ru da ci­je­le go­di­ne uži­va­ju u na­stu­pi­ma vr­hun­skih svjet­skih gi­ta­ri­sta. Da­kle, mo­ja na­mje­ra je da ima­mo sce­nu ko­ja je ži­va to­kom ci­je­le go­di­ne i ko­ja mo­že da po­slu­ži i kao sce­na na ko­joj se afir­mi­šu i cr­no­gor­ski gi­ta­ri­sti, ali i da pri­vu­če­mo pu­bli­ku, edu­ku­je­mo je i uve­ća­mo. Na­dam se da će Vi­vo ci­klus po­sta­ti ma­ni­fe­sta­ci­ja ko­ju će­mo svi vo­lje­ti i ko­joj će­mo se ra­do­va­ti u bu­duć­no­sti – na­veo je on.
Pu­bli­ka je i sa odo­bra­va­njem pri­mi­la nje­go­vu na­mje­ru da oži­vi gi­ta­ri­stič­ku kon­cert­nu sce­nu. Sva­ki kon­cert is­pu­nio je dvo­ra­nu go­to­vo do po­sled­njeg mje­sta.
– Stal­no sam slu­šao: „Za­što ne­ma kon­ce­ra­ta; Za­što ne svi­raš ov­dje; Za­što se ni­šta ne de­ša­va...”; ta­ko da sam znao da će pu­bli­ka od­go­vo­ri­ti po­zi­tiv­no na ovu ide­ju. Jer, mo­ra­mo re­ći – bez pu­bli­ke ne­ma ni ovog ci­klu­sa. Va­žno je da u Pod­go­ri­cu do­ve­de­mo vr­hun­ske svjet­ske gi­ta­ri­ste, umjet­ni­ke ko­ji su za­i­sta pri­zna­ti u ci­je­lom svi­je­tu i da su iz­ra­zi­to atrak­tiv­ni iz­vo­đa­či. Bi­ra­mo pa­žlji­vo ka­ko bi­smo pu­bli­ku pri­vu­kli i ka­ko bi­smo mo­gli da na naj­lje­ši mo­gu­ći na­čin pred­sta­vi­mo gi­ta­ru. A, gi­ta­ra je da­nas in­stur­ment kroz ko­ji se pro­ži­ma­ju raz­li­či­ti žan­ro­vi i raz­ne teh­ni­ke svi­ra­nja. Ima­mo za­da­tak da na­šoj pu­bli­ci pred­sta­vi­mo iz­ra­zi­to bo­gat svi­jet gi­ta­re. Vi­vo ci­klus će nam pred­sta­vlja­ti i gi­ta­ri­ste ko­ji se ba­ve i kla­si­kom, i dže­zom. Pred­sta­vi­će nam i gi­ta­ri­ste kom­po­zi­to­re, ka­mer­ne sa­sta­ve, mu­zi­ča­re ko­ji pri­rod­no pri­pa­da­ju svi­je­tu gi­ta­re po­put Alek­se­ja Ar­hi­pov­skog, ge­ni­jal­nog mu­zi­ča­ra na ba­la­laj­ci, a ko­jeg smo ima­li pri­li­ku da ču­je­mo pro­šlog mje­se­ca – ka­zao je Ma­li­džan.
Cr­na Go­ra se mo­že po­hva­li­ti iz­u­zet­nim gi­ta­ri­sti­ma, po­zna­tim u svi­je­tu. I bu­duć­nost gi­ta­re bi mo­gla bi­ti svi­je­tla, is­ti­če Ma­li­džan kao ugled­ni pe­da­gog.
– To pri­mje­ću­je­mo i mi ko­ji ra­di­mo po ško­la­ma. Po­sto­ji ogrom­no in­te­re­so­va­nje i ne­ma­mo do­volj­no ka­pa­ci­te­ta da pri­mi­mo sve za­in­te­re­so­va­ne uče­ni­ke. Već i sa­mi zna­te da na­ši gi­tar­sti osva­ja­ju me­đu­na­rod­ne na­gra­de i svi­ra­ju po ci­je­lom svi­je­tu. Za­i­sta, ima­ju­ći u vi­du ko­li­ko je ma­le­na Cr­na Go­ra, mo­že­mo da ka­že­mo da ima­mo ta­len­to­va­ne gi­ta­ri­ste. Mi ima­mo na­sle­đe iz Ju­go­sla­vi­je ko­je nam je sa­ču­va­lo i zna­nje o gi­ta­ri, i ši­ri­nu ko­ja nam omo­gu­ća­va da ima­mo broj­ne slu­ša­o­ce. To je iz­u­zet­no zna­čaj­no za raz­voj gi­ta­re. Po­sto­je sre­di­ne ko­je su eko­nom­ski raz­vi­je­ni­je, ali ko­je ni­su kao na­ša upu­će­ne u svi­jet gi­ta­re. Za­to je po­du­hvat do­ve­sti lju­de na kon­cer­te kla­sič­ne gi­ta­re, ko­ja ni­je ko­mer­ci­ja­lan in­stru­ment – sma­tra Ma­li­džan.
U okvi­ru Vi­vo ci­klu­sa do­ma­ćoj pu­bli­ci su se pri­je Ra­do­ša Ma­li­dža­na pred­sta­vi­le dvi­je zvi­je­zde svjet­ske sce­ne – Fran­cuz Ti­bolt Ko­vin i ru­ski mag na ba­la­laj­ci Alek­sej Ar­hi­pov­ski. Ima­će­mo pri­li­ku da 21. no­vem­bra ču­je­mo ma­đar­skog gi­ta­ri­stu An­ta­la To­ni­ja Pu­šta­ia, ko­ji je osvo­jio broj­ne na­gra­de i za džez i u do­me­nu kla­si­ke. Ka­ko je na­veo Ma­li­džan, ri­ječ je o fe­no­me­nal­nom gi­ta­ri­sti i iz­u­zet­nom kom­po­zi­to­ru.S.Ć.