U pri­su­stvu ve­li­kog bro­ja vjer­ni­ka iz Her­ceg No­vog i Bo­ke sa zva­ni­ca­ma ko­je su pred­vo­di­li am­ba­sa­do­ri Ru­si­je i Sr­bi­je u Cr­noj Go­ri Ser­gej Gri­caj i Zo­ran Bin­gu­lac i pred­sjed­nik op­šti­ne Her­ceg No­vi Ste­van Ka­tić mi­nu­log vi­ken­da je na Sa­vi­ni u ru­skoj Cr­kvi Sve­tog Pra­ved­nog Fjo­do­ra Uša­ko­va na pla­tou Ru­skog gro­blja, obi­lje­že­no 200 go­di­na od upo­ko­lje­nja ovog po­zna­tog ru­skog ad­mi­ra­la i sve­ca, i de­set go­di­na od osve­će­nja nje­mu po­sve­će­nog hra­ma. Sve­ča­nost je tra­ja­la dva da­na, a sve­tu ar­hi­je­rej­sku slu­žbu slu­žio je epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je sa sve­šten­stvom. U be­sje­di je vla­di­ka ka­zao da je ve­li­ki Uša­kov za­si­jao kao voj­sko­vo­đa ru­ske voj­ske.
– Ovaj hram je po­dig­nut na mje­stu gdje su sa­hra­nje­ni mno­gi Ru­si i ovo na­še sa­bra­nje po­ka­zu­je da je mo­gu­će spo­ji­ti dje­lo i ro­do­lju­blje. Dje­lo i hra­brost, a vje­ra i mi­lo­sr­đe ko­ji su kra­si­li Fjo­do­ra Uša­ko­va, za­pra­vo su bi­li jed­na ve­li­ka vr­li­na. Bio je ve­li­ka lič­nost po­bje­di­telj i ne­po­bje­di­vi. On je bio čo­vjek vje­re, a svoj ži­vot je po­sve­tio Bo­gu i svom na­ro­du. Po­seb­no isti­ni. Cio ži­vot ži­vio je kao mo­nah i kao voj­sko­vo­đa, a ko­li­ka je i ka­kva je ta lič­nost po­ka­zu­ju i nje­go­vi tra­go­vi da na­kon 200 go­di­na po­vo­dom nje­go­ve kon­či­ne bu­de po­dig­nut hram i ka­da Go­spod pre­ko svo­je Cr­kve is­tak­ne ta­kvu lič­nost to mo­ra da ima pri­mjer osta­li­ma. Mno­ga su is­ku­še­nja sna­šla Ru­si­ju po­sle smr­ti Sve­tog Fjo­do­ra Uša­ko­va. Sti­gla su, za­tim i vre­me­na bez­bo­žnič­ka. Me­đu­tim, da­nas vi­di­mo da se Ru­si­ja ob­na­vlja, a ob­na­vlja­ju se one vri­jed­no­sti ko­je su nje­go­va­li sve­ti Alek­san­dar Nev­ski i Fjo­dor Uša­kov. Ru­si­ja se vra­ti­la se­bi, vra­ti­la se svo­joj Cr­kvi, vra­ti­la se onoj lo­zin­ki „za vje­ru i ote­čen­stvo”. Da­nas se ra­du­je ci­je­la ru­ska ze­mlja, ra­du­ju se i gro­bo­vi lju­di ko­ji su sa­hra­nje­ni ov­dje na Sa­vi­ni, ra­du­ju se i na­ša bra­ća Ru­si ko­ji do­la­ze ov­dje i ko­ji su gra­di­li ovu cr­kvu. To po­ka­zu­je ka­ko se utvr­đu­je je­din­stvo me­đu na­šim na­ro­di­ma. Ovo je za­jed­ni­štvo ko­je ni­ko i ni­šta ne mo­že ra­sta­vi­ti i po­sva­đa­ti. Ove ne­pri­jat­no­sti ko­je je uči­ni­la Cr­na Go­ra, pro­ći će. Ve­li­či­na ru­ske du­še će bi­ti to­li­ka da će sve opro­sti­ti jer je ima­la is­ku­stvo sa svo­jim unu­tra­šnjim ne­sre­ća­ma, a na­da­mo se, Ru­si­ja ne­će ni­ka­da za­bo­ra­vi­ti lju­bav na­še otadž­bi­ne, na­ro­či­to kra­lja Alek­san­dra pre­ma iz­bje­glim Ru­si­ma. Mi smo sreć­ni što ima­mo ovo div­no mje­sto gdje se mo­že­mo sa­bra­ti i na srp­skom i na ru­skom i da bo­lje ra­zu­mi­je­mo jed­ni dru­ge jer ta­mo gdje ima lju­ba­vi i slo­ge, on­da se i je­zi­ci la­ko uče. A, za­pra­vo, to je naš je­dan je­zik – po­ru­čio je epi­skop Jo­a­ni­ki­je.
Epi­skop Jo­a­ni­ki­je je za­tim uru­čio od­li­ko­va­nja i pri­zna­nja Mi­tro­po­li­je. Or­den Pe­tra Dru­gog Taj­no­vid­ca – Alek­san­dru Sa­ši Be­lja­skom, ko­ji je sa svo­jim dru­štvom Ru­sko-srp­skog pri­ja­telj­stva dao ve­li­ki do­pri­nos po­di­za­nju hra­ma Sve­tog Fjo­do­ra Uša­ko­va­na, na Sa­vi­ni. Za do­pri­nos u iz­grad­nji hra­ma ar­hi­pa­stir­ske po­hval­ni­ce su do­bi­li: pro­fe­sor srp­skog je­zi­ka u pen­zi­ji Gor­da­na Bu­la­to­vić, advo­ka­ti u pen­zi­ji Dra­gi­ca i Bog­dan Đor­đe­vić, umjet­ni­ca ro­dom iz Ru­si­je ko­ja ži­vi u Her­ceg No­vom Je­le­na Pa­vlo­vić, Zo­ran Ša­ba­no­vić i Rat­ko Gr­bo­vić.
U kul­tur­no-umjet­nič­kom pro­gra­mu uče­stvo­va­la je pje­sni­ki­nja Mi­li­ca Ba­krač, iz Nik­ši­ća, a za­tim je odr­ža­na tr­pe­za lju­ba­vi
Sve­ča­nost po­vo­dom obi­lje­ža­va­nja ova dva ju­bi­le­ja hra­ma na Sa­vi­ni po­če­la je dan ran ka­da je slu­že­na li­tur­gi­ja i po­men ru­skim ge­ne­ra­li­ma, ofi­ci­ri­ma i svim be­lo­gar­dej­ci­ma sa­hra­nje­nim na Ru­skom gro­blju na Sa­vi­ni. Istog da­na u kon­gre­snoj dvo­ra­ni ho­te­la „Pla­ža” odr­ža­no je za­ni­lji­vo pre­da­va­nje re­ži­se­ra i pi­sca Dra­go­sla­va Bo­ka­na, na te­mu: „Du­hov­na su­šti­na is­toč­nog pi­ta­nja, od pa­da Vin­za­ti­je do da­nas”. Za­vr­šna sve­ča­nost odr­ža­na je u ne­dje­lju uve­če u dvo­ra­ni „Park”. U umjet­nič­kom pro­gra­mu uče­stvo­va­li su An­drej Še­pet­kov­ski, Sa­ša i Đu­ra­še­vić, i hor „Sve­ti Va­si­li­je Ostro­ški” iz Kum­bo­ra.
Z.Š.