-Pi­še: Mil­ka Šće­pa­no­vić

Ko ne po­zna­je zdrav­stve­ni si­stem u Cr­noj Go­ri i ni­je bio u Kli­nič­kom cen­tru Cr­ne Go­re na li­je­če­nju, ne mo­že zna­ti o če­mu pi­šem. Po­da­ci od pro­šle i pret­pro­šle go­di­ne go­vo­re da je cr­no­gor­sko zdrav­stvo bi­lo naj­go­re u Evro­pi pre­ma iz­vje­šta­ju Evrop­skog zdrav­stve­nog po­tro­šač­kog in­dek­sa (EH­CI). Po­da­tak da se Cr­na Go­ra na­šla na po­sled­njem mje­stu na li­sti 35 evrop­skih zdrav­stve­nih si­ste­ma za 2015. go­di­nu vi­še je ne­go za­bri­nja­va­ju­ći. Pro­šle go­di­ne od Cr­ne Go­re je sa­mo Ru­mu­ni­ja ima­la go­ri zdrav­stve­ni si­stem u Evro­pi. Su­de­ći po ak­tu­el­nim ocje­na­ma do­ma­ćih is­tra­ži­va­nja, svi su iz­gle­di da će na­ša ze­mlja i da­lje pred­nja­či­ti u ne­ga­tiv­nim tren­do­vi­ma kad je ri­ječ o zdrav­stvu.
Gle­da­ju­ći ne­dav­no ka­ko pre­mi­jer sa pred­stav­ni­ci­ma zdrav­stva obi­la­zi KCCG u Pod­go­ri­ci i hva­li se ,,ide­al­nim” uslo­vi­ma, sti­če se uti­sak da je KCCG si­gur­no mje­sto i da naš zdrav­stve­ni si­stem funk­ci­o­ni­še, ka­ko re­ko­še, bes­pre­kor­no. U me­di­ji­ma re­dov­no ob­ja­vlju­ju ka­ko je sti­gla ne­ka do­na­ci­ja za bol­ni­cu, ka­ko je ob­no­vljen ope­ra­ci­o­ni ili ne­ki dru­gi blok, ka­ko lje­ko­vi sti­žu, ka­ko su na­ši struč­nja­ci ura­di­li epo­hal­nu ope­ra­ci­ju mo­zga u ,,bud­nom sta­nju”! Vje­ru­jem! Bra­vo, na­pre­du­je­mo! Po­sled­nja in­for­ma­ci­ja bi­la je da su me­đu­sob­no ras­po­di­je­li­li no­vac na­mi­je­njen opre­ma­nju zdrav­stve­ne usta­no­ve! Ne vje­ru­jem! Kad ču­jem, za­ču­dim se, sve po­hva­la do po­hva­le, a zdrav­stve­ni si­stem u Cr­noj Go­ri je pot­pu­no uru­šen i bes­po­mo­ćan da uči­ni ne­što za gra­đa­ne na­še dr­ža­ve. Ima iz­u­ze­ta­ka, nji­ma čast, ali je cje­li­na tru­la. Ono što se zo­ve zdrav­stve­ni si­stem u Cr­noj Go­ri dav­no je po­če­lo da da se ras­ta­če. Zar nam tre­ba ve­ći do­kaz od to­ga da po­je­di­ni lje­ka­ri, zdrav­stve­ni rad­ni­ci, za jed­nu ru­tin­sku ope­ra­ci­ju u pa­ni­ci tr­če u ino­stran­stvo ili u Be­o­grad, svje­sni ka­kav “ru­svaj” ima­ju u svom dvo­ri­štu?!
Da se osvr­ne­mo na do­mo­ve zdra­vlja. Dom zdra­vlja je ,,raj za dok­to­re i se­stre”, a pa­kao za pa­ci­jen­te, jer ta­mo vi­še ne po­ma­žu ni­ko­me i ni­za­šta. Dom zdra­vlja je pod ova­kvim “vo­đa­ma” po­stao ne­ka vr­sta am­ba­sa­de za za­slu­žne par­tij­ske dru­go­ve lje­ka­re, se­stre, ku­mo­ve, pri­ja­te­lje i osta­lu rod­bi­nu. Ču­jem fi­na pla­ta, re­no­vi­ra­ni do­mo­vi zdra­vlja i la­ga­ni­ca po­sao, “le­zi, hlje­be, da te je­dem”. Ka­žu, ima­te no­ve mo­guć­no­sti za­ka­zi­va­nja, a kad po­ša­lje­te po­ru­ku pu­tem Vi­be­ra s pi­ta­njem da do­bi­je­te ter­min, jer ste trud­ni­ca pred po­ro­đa­jem ili ima­te bo­le­sni­ka ko­ji ne mo­že da če­ka, od­go­vor je kra­tak: ,,Ne­ma ter­mi­na do­tad i tad”. U Dom zdra­vlja kad do­đe­te, jer dru­gog iz­bo­ra ne­ma­te ka­da ne mo­že­te da za­ka­že­te pu­tem ko­ji su vam na­met­nu­li, lje­kar vas sa­mo pi­ta šta vas bo­li, ni slu­ša­li­cu na vas da sta­vi?! I sa­mo vas upu­ti da­lje bez ika­kvog ob­ja­šnje­nja zbog če­ga ste upu­će­ni kod spe­ci­ja­li­ste or­to­pe­da ako vas bo­li gla­va (pri­mjer). Ni­ti pri­ča s va­ma, ni­ti se in­te­re­su­je za va­še zdra­vlje, sa­mo gle­da da bri­ga pre­đe na dru­go­ga. To što bi sva­ki iza­bra­ni dok­tor tre­ba­lo da bu­de naš po­ro­dič­ni lje­kar i da nas pra­ti, da zna sve o na­ma i da 90 od­sto na­ših pro­ble­ma rje­ša­va, to ni­je bri­ga na­ših lje­ka­ra. Oni sma­tra­ju da su sla­bo pla­će­ni za sa­vr­še­ne uslo­ve u ko­ji­ma ra­de i za ,,di­vlje” pa­ci­jen­te ko­je mo­ra­ju da op­slu­žu­ju. Vo­đe­ni lič­nim ne­za­do­volj­stvom, sa­mo vas pre­u­smje­re da­lje ka spe­ci­ja­li­sti.
Ka­da se osvr­ne­mo na di­jag­no­sti­ku i pre­gle­de, do­la­zi­mo do “za­če­plje­nja u si­ste­mu”. Ka­da do­đe­te do spe­ci­ja­li­ste, na­rav­no ako do­đe­te, zbog gu­žvi i re­do­va, on će vas kao na tra­ci eks­pre­sno po­sla­ti da­lje, od­no­sno upu­ti­će vas na di­jag­no­sti­ku i na pre­gle­de ra­znim apa­ra­ti­ma. Opre­ma je uglav­nom sta­ra i u fa­zi ras­pa­da. A ako je no­va, to je ona ko­ju su po­ka­zi­va­li na TV-u, ali ona ne ra­di. Za­što? Ne­ma re­zer­vnih i po­tro­šnih dje­lo­va za nju – ti­pa cri­je­vo, si­ja­li­ca, film, kabl... Ili čak ne­ma ni lje­ka­ra spe­ci­ja­li­sta ko­ji zna­ju da ru­ku­ju njo­me?! Za­to vas ša­lju ta­mo gdje sve to ima ima ili kod pri­vat­ni­ka. Ta­mo gdje ima opre­me i zdrav­stve­nih rad­ni­ka če­ka se po šest mje­se­ci, a kod pri­vat­ni­ka vam je po­treb­na tre­ći­na pla­te ili po­la pen­zi­je za di­jag­no­stič­ki pre­gled. U toj igri „mač­ke i mi­ša“ mno­gi pa­ci­jen­ti umru če­ka­ju­ći pre­gled, jer ne­ma­ju da pla­te pre­gled kod pri­vat­ni­ka ili im je ka­sno di­jag­no­sti­ko­van pro­blem. Da li je ne­ko­ga bri­ga za to? Da li se sa­mo o pa­ci­jen­ti­ma bri­nu kad go­vo­re pred TV ka­me­ra­ma, u štam­pa­nim me­di­ji­ma?
Do di­jag­no­ze se te­ško do­la­zi kod nas “u Mon­te­ne­gru”. Kad us­pi­je­te da se pre­gle­da­te u ne­koj pri­vat­noj bol­ni­ci če­ka­ju­ći mje­se­ci­ma na MR, ske­ner, son­du, do­la­zi­te kod lje­ka­ra spe­ci­ja­li­ste da vam po­sta­vi di­jag­no­zu. Spe­ci­ja­li­sti su ne­ka­ko su­vi­še br­zi i na­do­bud­ni u od­no­su na ono vri­je­me ka­da su ra­di­li lje­ka­ri od stru­ke, mir­ni, od­mje­re­ni, s pu­no zna­nja. Ovi ra­de kao auto­me­ha­ni­ča­ri, po­gle­da­ju na­laz, od­re­de vam “ši­fru” bo­le­sti, a da li je to tač­na di­jag­no­za ni­je ni bit­no. Po ši­fri vam pre­pi­šu li­jek za ko­ji su pla­će­ni od far­ma­ko in­du­stri­je, i oni su mir­ni. Po­sao za­vr­šen.
Na­kon sve­ga, ra­do­sni što ste uop­šte ži­vi, oče­ku­je­te od lje­ka­ra ljud­sku ri­ječ i utje­hu i pa­žnju, ali on­da shva­ti­te da nji­ma sma­nju­ju iona­ko ma­le pla­te i da vas oni sa­da vi­de kao pro­blem, a ne kao svr­hu svog po­sla i du­žno­sti. Sve u sve­mu, da re­zi­mi­ram, li­je­či­te se pri­je ne­go što se raz­bo­li­te, jer i zdrav čo­vjek bi se raz­bo­lio od bo­le­sti zdrav­stve­nog si­ste­ma ko­ji je u na­šim bol­ni­ca­ma. Ču­do da smo još uvi­jek ži­vi...

(Autor­ka je di­rek­to­ri­ca
NVO ,,Na­še sun­ce’’)