U uto­rak, 31. ok­to­bra se obi­lje­ža­va Svjet­ski dan šted­nje, ali ve­ći­na gra­đa­na u Cr­noj Go­ri ne­ma raz­lo­ga da ga sla­vi, jer te­ško da mo­že odvo­ji­ti mje­seč­no od­re­đe­ni iz­nos nov­ca ko­ji bi sta­vi­li na ban­ku. Zva­nič­ni po­da­ci po­ka­zu­ju da ukup­ni de­po­zi­ti u po­slov­nim ban­ka­ma na kra­ju sep­tem­bra iz­no­se 3,2 mi­li­jar­de eura. Od to­ga se, ka­ko su ka­za­li „Da­nu” iz Cen­tral­ne ban­ke, na de­po­zi­te sta­nov­ni­štva od­no­si 1,6 mi­li­jar­di eura ili 51,2 od­sto, a na de­po­zi­te prav­nih li­ca 1,5 mi­li­jar­di eura.
Ka­da se uku­pan iz­nos de­po­zi­ta gra­đa­na po­di­je­li sa bro­jem sta­nov­ni­ka is­pa­da da je po gla­vi sta­nov­ni­ka iz­nos de­po­zi­ta 2,57 hi­lja­da eura, a po za­po­sle­nom se­dam hi­lja­da. Isto­vrem­no jav­ni dug dr­ža­ve iz­no­si 2,3 mi­li­jar­de eura, pa je Vla­da sva­kog gra­đa­ni­na za­du­ži­la 3,7 hi­lja­da, a sva­kog za­po­sle­nog pre­ko de­set hi­lja­da.
Iz­nos od dvi­je i po hi­lja­de na šted­nom ra­ču­nu za ve­ći­nu gra­đa­na je ne­mo­gu­ća mi­si­ja, jer mno­gi ne mo­gu ni da pre­ži­ve mje­sec da­na sa pla­ta­ma uz tro­ško­ve ži­vo­ta ko­ji uglav­nom pre­ma­šu­ju mje­seč­na pri­ma­nja.
Pred­sjed­nik NVO „Bor­ba pro­tiv si­ro­ma­štva” Ra­do­van To­ško­vić je na­veo da se u da­na­šnje vri­je­me na po­šten na­čin ne mo­že ušte­dje­ti no­vac.
– Lju­di ko­ji šte­de ni­su si­gur­no pen­zi­o­ne­ri ili rad­ni­ci, već taj­ku­ni iz or­ga­na vla­sti ko­ji su taj no­vac ste­kli ko­rup­ci­jom i na taj na­čin ogrom­ni ka­pi­tal šte­de – re­kao je To­ško­vić.
On do­da­je da sa pro­sječ­nom pen­zi­jom od 260 eura i pro­sječ­nom pla­tom od 510 eura čo­vjek je­dva mo­že da pre­ži­vi a ne da ušte­di.
Nje­go­voj pri­či u pri­log idu po­da­ci Fon­da za za­šti­tu de­po­zi­ta (FZD). Pre­ma nji­ho­vim po­da­ci­ma za pro­šlu go­di­nu pre­ko 100 hi­lja­da u ban­ka­ma dr­ži 1, 8 hi­lja­da fi­zič­kih li­ca i uku­pan iz­nos tih sred­sta­va je 484 mi­li­o­na. Iz­me­đu 50 i 100 hi­lja­da eura nov­ca na ban­ka­ma dr­ži oko 3,5 hi­lja­da fi­zič­kih li­ca i uku­pan iz­nos nji­ho­vih sred­sta­va u ban­ka­ma iz­no­si 231 mi­li­on eura. To zna­či da se na sko­ro pet i po hi­lja­da lju­di od­no­si 700 mi­li­o­na eura de­po­no­va­nih sred­sta­va. Osta­tak od 1,1 mi­li­jar­du eura se od­no­si na gra­đa­ne ko­ji na šted­nim ra­ču­ni­ma ima­ju is­pod 50 hi­lja­da eura. Pre­ma po­da­ci­ma Fon­da, broj de­po­ne­na­ta sa is­pod 50 hi­lja­da eru­ra na ra­ču­ni­ma je 769 hi­lja­da, me­đu­tim, do­sta fi­zič­kih li­ca ima po ne­ko­li­ko šted­nih ra­ču­na.
Dan je po­ku­šao da do­bi­je ak­tu­el­ni­je po­dat­ke u ve­zi sa de­po­zi­ti­ma, ali nam iz Fon­da ni­je­su od­go­va­ra­li na pi­ta­nja.
Ge­ne­ral­ni se­kre­tar Udru­že­nja ba­na­ka Bra­ti­slav Pe­ja­ko­vić je ka­zao da ka­da je šted­nja u pi­ta­nju osnov­no je ne tro­ši­ti vi­še ne­go što se za­ra­đu­je, te da tre­ba ku­po­va­ti sa­mo stva­ri ko­je nam tre­ba­ju.
Sed­mi­ca šted­nje se tra­di­ci­o­nal­no obi­lje­ža­va u Cr­noj Go­ri od 31. ok­to­bra do 6. no­vem­bra. Ban­ke, ka­ko je sa­op­štio Pe­ja­ko­vić, u pr­voj sed­mi­ci no­vem­bra ohra­bru­ju ban­ke da po­ja­ča­nom uslu­gom, ve­ćim ka­ma­ta­ma, do­na­ci­ja­ma, na­gra­da­ma za gra­đa­ne pod­sti­ču šted­nju.
On je ka­zao da je 2003. go­di­ne na šted­nim ra­ču­ni­ma bi­lo sve­ga 42,2 mi­li­o­na eura.
M.B.



Ne­mam od če­ga da ušte­dim

-Men­sur Ša­ljaj, ne­za­po­slen – Ne šte­dim, ni­ti imam od če­ga da ušte­dim. To je po­sao za bi­zni­sme­ne, oni su ti ko­ji mo­gu da šte­de a ima­ju i od če­ga.
-Jo­van­ka Mi­ju­ško­vić, di­plo­mi­ra­ni eko­no­mi­sta – Iako šte­dim ci­je­li ži­vot opet ni­sam do­volj­no ušte­dje­la. Ne mo­že se od pro­sječ­nih pla­ta ušte­dje­ti. Po­zna­to je da ušte­dje­ti mo­gu sa­mo taj­ku­ni i lju­di na ne­kim bit­nim funk­ci­ja­ma kao i vla­sni­ci ra­znih kom­pa­ni­ja.
-Ni­na Iva­no­vić, pro­fe­sor – Obič­ni lju­di mo­gu da ušte­de, tj. po­ku­ša­va­ju. Za raz­li­ku od vla­sni­ka ra­znih kom­pa­ni­ja, taj­ku­na i bi­zni­sme­na, oni svoj ra­čun kon­stant­no do­pu­nju­ju i ne do­ži­vlja­va­ju ga kao slam­ku spa­sa, kao u slu­ča­ju obič­nog gra­đa­ni­na.

Pro­sječ­na ka­ma­ta 0,75 od­sto

U sep­tem­bru je pa­siv­na pro­sječ­na pon­de­ri­sa­na efek­tiv­na ka­mat­na sto­pa na de­po­no­va­na sred­stva iz­no­si­la 0,75 od­sto, ka­za­li su iz CBCG. Na de­po­zi­te fi­zič­kih li­ca sto­pa je iz­no­si­la 1,02 od­sto, a prav­nih 0,46 od­sto.