- PI­ŠE: tMi­lo­sav B. Ga­go­vić, pen­zi­o­ni­sa­ni pu­kov­nik JNA

Odva­ja­nje Hr­vat­ske od osta­lih re­pu­bli­ka u Ju­go­sla­vi­ji bi­lo je po mno­go če­mu spe­ci­fič­no i tra­gič­no, zbog struk­tu­re sta­nov­ni­štva i bu­đe­nja usta­ške ide­o­lo­gi­je. Ko­ri­sti­li su is­ku­stva su­sjed­ne Slo­ve­ni­je, i za sve što se de­ša­va­lo op­tu­ži­va­li Sr­be i JNA. Ali, ne Sr­be ko­ji ži­ve vje­ko­vi­ma u Hr­vat­skoj ne­go sve Sr­be, po­seb­no Sr­bi­jan­ce i nji­ho­vo ru­ko­vod­stvo, jer su na taj na­čin stva­ra­li sli­ku o sop­stve­noj ugro­že­no­sti i pri­do­bi­ja­li vla­sti­ti na­rod za uspje­šni­ju re­a­li­za­ci­ju svo­jih ci­lje­va, iako se Sr­bi­ja ni­je voj­no mi­je­ša­la u rje­ša­va­nje na­sta­lih pro­ble­ma iz­me­đu hr­vat­skog i srp­skog na­ro­da u Hr­vat­skoj.
Odva­ja­nje od za­jed­nič­ke dr­ža­ve ot­po­če­li su oru­ža­nom bor­bom pro­tiv srp­skog na­ro­da ko­ji vje­ko­vi­ma bi­ti­še na tim pro­sto­ri­ma ko­ji se zo­vu Hr­vat­ska, do­mi­cil­nim Sr­bi­ma, na isti na­čin ka­ko su to ra­di­le i usta­še u NDH i pro­tiv JNA, ko­ja je šti­ti­la srp­ski na­rod od tih pro­fa­ši­stič­kih voj­nih for­ma­ci­ja ko­je su ju­ri­ša­le na nji­ho­ve ži­vo­te i imo­vi­nu. Taj­no for­mi­ra­nim pa­ra­voj­nim i pa­ra­po­li­cij­skim oru­ža­nim sna­ga­ma pod ra­znim na­zi­vi­ma ,,Ze­bra”, ,,Cr­na le­gi­ja”, ,,Vu­ko­vi Vu­ko­va­ra” i dru­ge, ko­je su, u ve­ći­ni, za svo­ja obi­ljež­ja oda­bra­le ona usta­ška iz Dru­gog svjet­skog ra­ta, od­no­sno fa­ši­stič­ka, umje­sto usvo­je­nih ozna­ka oru­ža­nih sna­ga i po­li­ci­je Ju­go­sla­vi­je. Sa­mim tim, po­sto­je­ća ide­o­lo­gi­ja je za­mi­je­nje­na usta­škom, a za­jed­nič­ka dr­ža­va Ju­go­sla­vi­ja je po­sta­la ne­što što gu­ši hr­vat­ski na­rod i nje­go­vu slo­bo­du. Za­jed­nič­ka dr­ža­va je tvo­re­vi­na u či­jem je sa­sta­vu hr­vat­ski na­rod, pre­ma mi­šlje­nju jed­nog bro­ja Hr­va­ta, kroz isto­ri­ju bio pri­mo­ran da u njoj ži­vi a ne, ka­ko je to pri­ka­zi­va­no, svo­jom vo­ljom. No­vo dr­žav­no ru­ko­vod­stvo Hr­vat­ske, vi­še­stra­nač­ko, na če­lu sa dr Fra­njom Tuđ­ma­nom, po uzi­ma­nju vla­sti 1990. go­di­ne pri­stu­pi­lo je pri­pre­ma­ma na­ro­da za ot­cje­plje­nje i stva­ra­nje sa­mo­stal­ne i ne­za­vi­sne dr­ža­ve. Za­pra­vo, osvo­ji­lo je vlast na fun­da­men­tu te ide­je iako to ni­je jav­no sa­op­šta­va­lo. Ubr­za­no je ra­di­lo na tom pla­nu ko­ri­šte­njem tre­nut­ne po­li­tič­ke si­tu­a­ci­je u za­jed­nič­koj dr­ža­vi. U ču­ve­nom Vu­ko­va­ru 10.3.1991. go­di­ne for­mi­ra­ne su dvi­je bri­ga­de sa usta­škim zna­me­nji­ma ko­je su od­mah ki­di­sa­le na do­mi­cil­ne Sr­be ko­ji su iz­bje­gli usta­ški po­kolj u Dru­gom svjet­skom ra­tu. U bor­ba­ma sa tim sna­ga­ma JNA je ima­la 516 po­gi­nu­lih voj­ni­ka i star­je­ši­na. Po­gi­nuo je i ko­man­dant kor­pu­sa ge­ne­ral Bra­tić, a u jav­no­sti se go­vo­ri ka­ko su u Vu­ko­va­ru stra­da­li sa­mo ci­vi­li. Od tih i nji­ma slič­nih, pa­ra­voj­nih sna­ga i nji­ho­vog po­na­ša­nja strah je za­vla­dao Sla­vo­ni­jom, Ba­ra­njom, Kor­du­nom i Li­kom. Ori­la se pje­sma ,,Hr­vat­ska je na­ša ma­ti, Sr­be će­mo re­dom kla­ti”. To su i ra­di­li od­mah po pro­gla­še­nju Ne­za­vi­sne hr­vat­ske dr­ža­ve od stra­ne hr­vat­skog ru­ko­vod­stva. Od po­je­di­nač­nih ubi­sta­va Sr­ba, ko­je su sma­tra­li da će im ome­ta­ti re­a­li­za­ci­ju pla­na ne­za­vi­sno­sti, pre­šli su na ma­sov­nu li­kvi­da­ci­ju.
Na­sta­lo je op­šte et­nič­ko či­šće­nje na­se­lja od srp­ske po­pu­la­ci­je. Ubi­ja­ni su ne­sreć­ni lju­di ko­ji su se za­te­kli na tim pro­sto­ri­ma u po­gre­šno vri­je­me, bez ika­kve kri­vi­ce, iz­u­zev što su Sr­bi. Do­mi­nant­na je bi­la mr­žnja i že­lja za ubi­ja­njem i pro­tje­ri­va­njem. Ni­je se po­sta­vlja­lo pi­ta­nje ne­vi­no­sti ni­ti kri­vi­ce, već kon­fe­si­o­nal­ne i na­ci­o­nal­ne pri­pad­no­sti. Ta­ko da su od ju­la 1991. go­di­ne do av­gu­sta 1992. go­di­ne oči­šće­na 193 se­la sa srp­skim sta­nov­ni­štvom. U do­mi­cil­nim Sr­bi­ma vi­dje­li su je­di­nu smet­nju za ostva­ri­va­nje po­sta­vlje­nog ci­lja, osa­mo­sta­lje­nje, jer su Sr­bi kroz oba svjet­ska ra­ta bi­li na stra­ni onih ko­ji su za­go­va­ra­li za­jed­nič­ku dr­ža­vu. Dru­ga vr­lo zna­čaj­na spe­ci­fič­nost je do­vo­đe­nje pre­ži­vje­lih usta­ša i nji­ho­vih po­to­ma­ka iz di­ja­spo­re da se po­no­vo bo­re za nji­ho­vu li­je­pu. U Du­brov­nik su do­ve­de­ne usta­še iz emi­gra­ci­je sa svo­jim sled­be­ni­ci­ma. Ko­man­da im je smje­šte­na u na­pu­šte­nu vi­lu Ve­se­li­na Klja­ko­vi­ća, bli­zu ho­te­la ,,Li­ber­tas”, ina­če biv­šeg di­rek­to­ra pred­u­ze­ća ,,Bi­lja­na”. ko­je se ba­vi­lo se ot­ku­pom i pre­ra­dom bi­lja. U ho­te­lu ,,Adri­a­tik” bi­la je spe­ci­jal­na usta­ška je­di­ni­ca sa­sta­vlje­na od emi­gra­na­ta, a u ho­te­li­ma ,,Ar­gen­ti­na” i ,,Li­ber­tas” je­di­ni­ce ZEN­GA. O na­ve­de­nom tre­ba da se iz­ja­sne ča­sni i po­šte­ni gra­đa­ni Vu­ko­va­ra i Du­brov­ni­ka, a ta­kvih ima, ra­di objek­tiv­ni­je sli­ke o po­čet­ku oru­ža­nog su­ko­ba iz­me­đu pa­ra­voj­nih i pa­ra­po­li­cij­skih hr­vat­skih sa­sta­va na jed­noj stra­ni i srp­skog na­ro­da i pri­pad­ni­ka JNA na dru­goj.
(NA­STA­VI­ĆE SE)