U sla­vu pra­zni­ka Sve­tog Di­mi­tri­ja, u na­ro­du po­zna­tog kao Mi­trov­dan, ko­jeg na­ša Cr­kva obi­lje­ža­va 8. no­vem­bra, ju­če je u Cr­kvi Sv. Di­mi­tri­ja u Pod­go­ri­ci, mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski i ar­hi­o­e­pi­skop ce­tinj­ski Am­fi­lo­hi­je slu­žio Sve­tu li­tur­gi­ju. Hram na Kru­šev­cu bio je ma­li da pri­mi sve vjer­ni­ke ko­ji su se ju­če uju­tru oku­pi­li da se u mo­li­tvi pri­sje­te žr­tve ko­ju je za Hri­sta na­pra­vio ve­li­ko­mu­če­nik Di­mi­tri­je bra­ne­ći vje­ru od bez­bo­žni­ka, i po­sli­je li­tur­gi­je i be­sje­de mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja pri­če­ste, a po­tom ku­ša­ju­ći i slav­ski ko­lač.
Cr­kva ni­je ni­šta dru­go ne­go sje­ća­nje na Isu­sa Hri­sta, i sva isto­ri­ja Cr­kve i sva isto­ri­ja svi­je­ta je pam­će­nje na Nje­ga i sje­ća­nje na Nje­ga, ka­zao je mi­tro­po­lit. On je da­ro­da­vac ži­vo­ta, da­ro­da­vac sve­u­kup­ne tvo­re­vi­na i bi­ća.
„Od Sve­to­ga Di­mi­tri­ja tra­že­no je da se od­rek­ne vje­re i Hri­sta, po­put da­na­šnjih vla­sti, ko­je ni­su ni­šta ma­nje hri­sto­bor­ne ne­go on­da­šnje, Mak­si­mi­li­ja­no­ve”, ka­zao je on.
On je pod­sje­tio da na ju­če­ra­šnji dan Cr­kva sla­vi i Mu­če­ni­ka Jo­a­sa­fa, ko­ji je mu­če­nič­ki po­stra­dao 1536. go­di­ne, „u vri­je­me stra­da­nja ka­da je Meh­med II Pod­go­ri­cu osvo­jio i po­čeo da tur­či naš na­rod, u vri­je­me kad su mno­gi po­stra­da­li ostav­ši ta­ko vječ­no svje­do­ci stra­da­nja od tur­skog na­si­lja nad na­šim na­ro­di­ma”.
Mu­če­ni­ka zna­nih i ne­zna­nih u Mi­tro­po­li­ji cr­no­gor­sko-pri­mor­skoj ima na hi­lja­de, ka­zao je vla­di­ka i pod­sje­tio na mi­tro­po­li­ta Jo­a­ni­ki­ja, ko­ji je mu­če­nič­ki po­stra­dao sa pre­ko 70 sve­šte­ni­ka me­đu ko­ji­ma je bio i brat Sve­to­za­ra Vuk­ma­no­vi­ća Tem­pa. Upra­vo u, ka­ko je re­kao, ne­sreć­noj sud­bi­ni po­ro­di­ce Vuk­ma­no­vić ste­kla se sva sud­bi­na Cr­ne Go­re od 1941. do da­nas.
– Iz tog vre­me­na se i da­nas ra­đa­ju no­ve di­o­be i krv­ne osve­te. A, one se mo­gu umi­ri­ti sa­mo mo­li­tvom i po­ka­ja­njem, da bra­ća po­no­vo za­gr­le svo­ju bra­ću, i opro­ste jed­ni dru­gi­ma za sve ono što se do­ga­đa­lo u pro­šlo­sti – po­ru­čio je mi­tro­po­lit.
On je pod­sje­tio i na po­sli­je­rat­ne, ka­da su, ka­ko je re­kao, po­stra­da­li i prog­na­ni mno­gi ko­ji ni­su že­lje­li da se od­rek­nu vje­re.
– Ni­kad u Cr­noj Go­ri ni­je bi­lo više ne­kr­šte­ni­ka, ne­go što je da­nas. Hi­lja­de i hi­lja­de ni­su kr­šte­ni. Me­đu nji­ma ima i po­to­ma­ka tih mu­če­ni­ka. Taj bra­to­u­bi­lač­ki duh, na­ža­lost, i da­nas ži­vi me­đu na­ma. Pro­gon Cr­kve i da­nas se na­sta­vlja. Cr­kva Bož­ja ko­ja po­sto­ji bez pre­ki­da osam vje­ko­va, da­nas, zva­nič­no ne po­sto­ji u ovoj dr­ža­vi. Jer, ni­smo se re­gi­stro­va­li. A ja pi­tam: ko ko­ga tre­ba da re­gi­stru­je? Mi­tro­po­li­ja njih ili oni nju. I ka­da je ne­sta­ja­la dr­ža­va u vri­je­me Cr­no­je­vi­ća je­di­na usta­no­va ko­ja je ču­va­la i sa­ču­va isto­rij­sko i du­hov­no pam­će­nje na tu dr­ža­vu bi­la je Cr­kva – ka­zao je on.
Da bi se sa­ču­va­li tra­go­vi vi­še­vje­kov­nog tra­ja­nja Cr­kve u Cr­noj Go­ri, ob­na­vlja se Ma­na­stir Sta­nje­vi­ći, ko­ji je, ka­ko je pod­sje­tio mi­tro­po­lit, bi­la pre­sto­ni­ca Cr­ne Go­re dva vi­je­ka, od mi­tro­po­li­ta Sa­ve do Sve­to­ga Pe­tra i Pe­tra II, ko­ji je, pod­sje­tio je on, na raz­ru­še­nim te­me­lji­ma ovog ma­na­sti­ra pi­sao „Lu­ču mi­kro­ko­zma”.
- No, ži­vo je pam­će­nje na Isu­sa Hri­sta. Ni­je la­ko s Bo­gom ra­to­va­ti. I mno­gi od Mak­si­mi­li­ja­na do Bro­za i nje­go­ve kom­pa­ni­je oti­šli su, a Cr­kva i da­nas ob­na­vlja du­še, ne­bo i ze­mlju. I da­nas kr­šta­va, ob­na­vlja hra­mo­ve – ka­zao je vla­di­ka ce­tinj­ski i pod­sje­tio da je 1992. go­di­ne, kad je do­šao u Cr­nu Go­ru na slu­žbu, bi­lo sa­mo 10 ak­tiv­nih sve­šte­ni­ka. Uka­zu­ju­ći na ob­no­vi­telj­sku sna­gu Cr­kve mi­tro­po­lit je pod­sje­tio da je hram Sve­tog Di­mi­tri­ja na Kru­šev­cu, ko­ju je sa­gra­dio kralj Ni­ko­la, bi­la oskr­na­vlje­na i pre­tvo­re­na u mr­tvač­ni­cu.
- I da­nas nas tu­že sa iz­go­vo­rom da je ovaj hram bio dr­žav­ni. Kad je to bi­lo da su hra­mo­vi bi­li dr­žav­ni. Ovo je ča­sni kralj Ni­ko­la sa­gra­dio, kao što su gra­di­li i nje­go­vi pre­ci. Pa za­to što je on sa­gra­dio ka­žu da je to dr­žav­no. A ja po­ru­ču­jem: do­bro go­spo­do, pr­vo se kr­sti­te ako ho­će­te da bu­de­te na­sljed­ni­ci kra­lja Ni­ko­le, mi­ro­po­ma­ži­te se, vra­ti­te se Bo­gu i cr­kvi Bož­joj i ći­vo­ti­ma sve­tim svih mi­tro­po­li­ta, Va­si­li­ja Ostro­škog i Pe­tra Ce­tinj­skog, pa tek on­da da vi­di­mo či­ji su hra­mo­vi. Pod­sje­ćam da je bi­lo 45 mi­tro­po­li­ta na če­lu Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske, a da je pra­vo­sla­vlje bi­la dr­žav­na vje­ra do 1918 – po­ru­čio je on.
On se osvr­nuo i na pred­log za­ko­na ko­ji pred­vi­đa da sve što je sa­gra­đe­no za vri­je­me Kra­lje­vi­ne Cr­ne Go­re pri­pad­ne dr­ža­vi.
- Ko­joj dr­ža­vi? Ne­ka vlast po­sta­ne kr­šte­na vlast. Ako pri­pa­da­mo svi Bo­gu, ako smo kr­šte­ni, on­da smo svi svje­do­ci vječ­ne isti­ne i ljud­skog do­sto­jan­stva, a on­da zo­vi­te to ka­ko god ho­će­te. Ali ne­kr­šte­ni, obez­bo­že­ni, ko­ji na bez­bo­žni­štvu, i na oti­ma­nju od dru­gih gra­de bu­duć­nost Cr­ne Go­re... toj i ta­kvoj Cr­noj Go­ri da pri­pa­dam - to ni­kad ni­je bi­lo, ni­ti mo­že bi­ti. Cr­kva Hri­sto­va uvi­jek iz­no­va je ob­na­vlja­la du­še i na­ro­de i da­nas je ona je­di­no sje­me u ci­je­lom svi­je­tu, a po­seb­no u ne­kad hri­šćan­skoj Evro­pi i Ame­ri­ci, ko­je du­go­roč­no ob­na­vlja du­šu na­ro­da i da­je ži­vot po vje­ri - ka­zao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je u pre­pu­noj cr­kvi Sve­tog Di­mi­tri­ja. On je re­kao i da su mo­šti Sve­tog Pe­tra Lov­ćen­skog, baš kao i mo­šti Sve­tog Di­mi­tri­ja, za­to­če­ne i iz­ra­zio na­du da će vla­sto­dr­šci, za ko­je je re­kao da u mno­gi­ma još ži­vi kli­ca vje­re, do 2025. do­zvo­li­ti da se ob­no­vi ka­pe­la na Lov­će­nu.
– I da se oslo­bo­de mo­šti Sve­tog Pe­tra Lov­ćen­skog, i da se oslo­bo­di zlat­ni krst, i da Lov­ćen po­no­vo po­sta­ne svje­dok Hri­sta Bo­ga ras­pe­to­ga i vje­re pra­ve `k­ukavne, sirote`, ka­ko je na­zi­vao Vla­di­ka Ra­de. Da­će Bog da Lov­ćen va­kr­sne – u mo­li­tvi je po­ru­čio mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
S.Ć.


Amfilohije: Bolje i koze nego divlji ljudi

– Ovih da­na ne­ko ko je za­du­žen za kul­tur­nu ba­šti­nu re­kao je da Mi­tro­po­li­ja de­va­sti­ra tu ru­še­vi­nu. Baš tim ri­je­či­ma. Ali, ma­na­stir Sta­nje­vi­ći po­sta­ju ljep­ši ne­go što su ikad bi­li. Ovih da­na Upra­va za kul­tur­na do­bra ob­i­šla je Ska­dar­sko je­ze­ro i kon­sta­to­va­li da se `devastira kul­tur­no blago`. A sje­ćam se 1992, kad su cr­kve na Ska­dar­skom je­ze­ru slu­ži­le kao šta­le, u ko­ji­ma su mje­šta­ni ču­va­li ma­gar­ce i mu­zli ko­ze. No, bo­lje i da su ko­ze u nji­ma bi­le, ne­go po­di­vlja­li lju­di – po­ru­čio je ar­hi­e­pi­skop ce­tinj­ski.