PLAV – Ak­ti­vist­ki­nja u Op­štin­skom Cr­ve­nom kr­stu Plav Ze­hra Hu­se­i­no­vić, od­lu­či­la je da po­mog­ne 57.go­di­šnjem Slo­bo­da­nu Po­po­vi­ću, ra­se­lje­nom li­cu s Ko­sme­ta, na­kon što se uvje­ri­la u ka­kvim te­škim uslo­vi­ma ži­vi.
Hu­se­i­no­vi­će­va je s ko­le­ga­ma iz UN­HCR-a bi­la u rad­noj po­sje­ti ra­se­lje­nim li­ci­ma s Ko­so­va, ra­di po­mo­ći oko rje­ša­va­nja sta­tu­snih pi­ta­nja.
Na­i­me, ka­ko je Hu­se­i­no­vi­će­va sa­op­šti­la za „Dan”, na­i­šla je na kraj­nje te­žak slu­čaj Slo­bo­da­na Po­po­vi­ća, ko­ji ži­vi u ne­u­slov­nom smje­šta­ju u Gor­njoj Rža­ni­ci.
– Zgro­že­na sta­njem u ko­jem ži­vi čo­vjek u 21. vi­je­ku, za vi­kend sam po­kre­nu­la hu­ma­ni­tar­nu ak­ci­ju pri­ku­plja­nja nov­ca za ku­po­vi­nu hra­ne i hi­gi­jen­skih sred­sta­va, kao i po­lov­ne gar­de­ro­be, ka­ko bih mu bar ma­lo olak­ša­la. Br­zo sam pri­ku­pi­la 85 eura i tim nov­cem ku­pi­la osnov­ne po­trep­šti­ne. Kad smo mu od­ni­je­li i pre­da­li to što smo ku­pi­li, ka­zao je: „Ima­ću hra­nu za ci­je­lu zi­mu”.Tog ča­sa bi­la sam naj­sreć­ni­ja oso­ba svi­je­tu. Taj čo­vjek, kad smo mu bi­li u po­sje­ti, ni­je imao ni upa­ljač da na­lo­ži va­tru i is­pe­če hljeb ko­ji je bio za­mi­je­sio. Ovom pri­li­kom že­lim da jav­no za­hva­lim su­gra­đa­ni­ma ko­ji su da­li do­pri­nos u ak­ci­ji ko­ju sam po­kre­nu­la. Ape­lu­jem na nad­le­žne in­sti­tu­ci­je da na­đu na­čin da tom čo­vje­ku iza­đu u su­sret ka­ko bi imao to­pli dom i osnov­ne uslo­ve za ži­vot –po­ru­či­la je Hu­se­i­no­vi­će­va.
Di­rek­to­ri­ca Cen­tra za so­ci­jal­ni rad u Pla­vu Bran­ka Đu­kić ka­že da ni­je­su zna­li za Po­po­vi­ćev slu­čaj, te da će u sa­rad­nji s dru­gim su­bjek­ti­ma pred­u­ze­ti sve što je mo­gu­će da po­mog­nu.
– Na­ši rad­ni­ci će s na­mir­ni­ca­ma i osta­lim po­trep­šti­na­ma po­ći kod nje­ga, pa će­mo vi­dje­ti šta će­mo da­lje s njim. S ob­zi­rom na to da on ne­ma cr­no­gor­ske pa­pi­re, Cen­tar za so­ci­jal­ni rad mu ne mo­že da­ti pri­ma­nja, ali vi­dje­će­mo sa UN­HCR-om da mu se pre­ko njih obez­bi­je­di ma­te­ri­jal­na po­moć. Što se smje­šta­ja ti­če, raz­go­va­ra­će­mo s njim o to­me da li bi mu od­go­va­rao smje­štaj u iz­bje­glič­kom na­se­lju u Gu­si­nju, ili ne­što dru­go, ali mi­mo nje­go­ve vo­lje ne mo­že­mo po­stu­pi­ti. Uglav­nom, pred­u­ze­će­mo šta je u na­šoj mo­ći da se tom čo­vje­ku po­mog­ne u ta­ko lo­šoj si­tu­a­ci­ji – ka­za­la je Đu­ki­će­va.
N.V.