Te­ško obo­lje­li Bje­lo­po­ljac Ve­se­lin Mi­ro­vić, ko­jem je sva­ki mi­nut, sat i dan vi­še ne­go dra­go­cjen, s ob­zi­rom da mu sr­ce ra­di sa sa­mo pet od­sto ka­pa­ci­te­ta, ogor­čen je na po­stu­pa­nje dr­ža­ve, jer us­kra­ću­je neo­p­hod­nu po­moć nje­go­voj po­ro­di­ci, bu­du­ći da je u ne­mo­guć­no­sti da ra­di zbog lo­šeg zdrav­stve­nog sta­nja. Mi­ro­vić se pri­je tri da­na vra­tio iz Be­o­gra­da, gdje je imao zdrav­stve­ne in­ter­ven­ci­je, ali je, ka­ko ka­že, sve bi­lo uza­lud­no. Za tran­splan­ta­ci­ju sr­ca mu je po­treb­no 200.000 eura, a on tog nov­ca ne­ma.
Dok se Ve­se­lin na­la­zio na li­je­če­nju, nje­go­va ma­lo­ljet­na kćer­ka A.M. ape­lo­va­la je za po­moć. Ka­ko je ka­za­la, ona i brat ni­je­su ima­li šta da je­du.
– Moj ta­ta je mje­se­ci­ma na apa­ra­ti­ma u Be­o­gra­du, ot­ka­zu­ju mu or­ga­ni. Ja ži­vim bez ika­kvih pri­ma­nja, uga­si­li su nam stru­ju. Ne mo­gu u ško­lu, gla­du­jem, mo­ram spas tra­ži­ti. Ja sa­da ne­mam ni­šta. Uki­nu­li su nam so­ci­jal­no, ne­mam gri­ja­nje. Ta­ti su svi umr­li ne­ma ni­kog. Po­mo­zi­te mi da imam za ško­lu, da pla­tim stru­ju, vo­du. Da ku­pim do­pu­nu, da mo­gu ta­tu zva­ti na te­le­fon, da pla­tim dug. Svi su nas osta­vi­li, pa­tim sa­ma. Ne­mam za hra­nu. Ne­mam da pla­tim da­žbi­ne. Po­mo­zi­te mi, ne­moj­te me od­ba­ci­ti – ape­lo­va­la je ma­lo­ljet­na A.M.
Po po­vr­tat­ku sa li­je­če­nja iz Be­o­gra­da otac A.M. ka­že da je, s ob­zi­rom na te­ško sta­nje u kom se na­la­zi, sa dvo­je dje­ce ko­ji ne­ma­ju čak ni za ko­ru hlje­ba, bli­zu od­lu­ci da pre­kra­ti mu­ke.
– Zbog ne­ra­zu­mi­je­va­nja svih, sve sam bli­že od­lu­ci da odem is­pred sje­di­šta Cen­tra za so­ci­jal­ni rad i da se ubi­jem, da se­bi i dje­ci ko­ja o me­ni bri­nu pre­kra­tim mu­ke – po­ža­lio se „Da­nu” Mi­ro­vić.
Do­da­je da je na­kon po­vrat­ka iz Be­o­gra­da sa­znao da su nje­go­va ma­lo­ljet­na dje­ca do­ži­vje­la ne­pri­jat­no­sti.
– Mo­ja dje­ca to­kom rad­nih da­na ži­ve u jed­noj so­bi u Bi­je­lom Po­lju ko­ju nam je ustu­pio čo­vjek do­brog sr­ca, s ob­zi­rom na to da u tom gra­du idu u ško­lu. Dok sam ja bio u Be­o­gra­du na jed­nom por­ta­lu ob­ja­vljen je apel mo­je kćer­ke za po­moć. Na­pi­sa­no je da joj je hit­no po­treb­na po­moć jer ne­ma šta da je­de, dok joj je otac na li­je­če­nju. Zbog to­ga je pre­kju­če na bje­lo­polj­skoj glav­noj uli­ci pri­ku­plja­na po­moć za nju – na­vo­di Mi­ro­vić.
Mi­ro­vić ka­že da su na­kon ape­la nje­go­ve kćer­ke u stan gdje ži­ve nje­go­va dje­ca do­šli slu­žbe­ni­ci bje­lo­polj­skog Cen­tra za so­ci­jal­ni rad i po­li­ci­ja.
– Oni su is­pre­pa­da­li i is­tra­u­mi­ra­li dje­cu jer na­vod­no ma­lo­ljet­na li­ca ne­ma­ju pra­vo da tra­že po­moć za svog oca. Pro­sto je ne­vje­ro­vat­no šta mi se de­ša­va – po­ža­lio se Mi­ro­vić.
Mi­ro­vić ka­že da nje­gov ži­vot vi­si o kon­cu jer je nje­go­vo zdra­vlje i te ka­ko na­ru­še­no.
– Bez­u­spje­šno je bi­lo pet ope­ra­ci­ja na sr­cu. Sad su mi i bu­bre­zi ot­ka­za­li. Ka­ko sam živ, pro­sto ne znam. Sva­ki na­red­ni mi­nut, sat, a da ne go­vo­rim o da­nu su mi dra­go­cje­ni – is­ti­če Mi­ro­vić, ape­lu­ju­ći na nad­le­žne usta­no­ve da ma­kar nje­go­vu dje­cu osta­ve na mi­ru.
Mi­ro­vić ka­že da ne pri­ma ni­ka­kvu so­ci­jal­nu po­moć, te da nje­go­va po­ro­di­ca pre­ži­vlja­va za­hva­lju­ju­ći hu­ma­nom od­no­su ne­ko­li­ci­ne lju­di.
Ne­dav­na hu­ma­ni­tar­na ak­ci­ja da se sa­ku­pe sred­stva neo­p­hod­na za tran­splan­ta­ci­ju sr­ca u Be­ču ni­je da­la efek­ta.
Mi­ro­vi­ću je uki­nu­to i ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje, od­no­sno so­ci­jal­na po­moć i dječ­ji do­da­tak.
– Obra­zlo­že­nje što su mi uki­nu­li po­moć je ne­vje­ro­vat­no. Na­vod­no jer po­sje­du­jem ne­ko­li­ko ari šu­me, bo­lje re­ći pra­šu­me, u se­lu Pa­pe kod To­ma­še­va, ko­ja se vo­di na me­ne. Isti­na je to, ali tu šu­mu ni­ko ne upo­tre­blja­va i od nje ne­mam ko­ri­sti – pri­ča Mi­ro­vić.
On ka­že da bi dr­ža­va tre­ba­la da po­mog­ne nje­go­voj po­ro­di­ci jer ne­ma­ju od če­ga da ži­ve.
– Bo­lest sve vi­še na­pre­du­je. Ugro­že­na je eg­zi­sten­ci­ja mo­joj po­ro­di­ci. Prak­tič­no sam do­ve­den na rub smr­ti. Ne pi­jem ta­ble­te već de­set da­na i je­dva sam živ.Te­ško je da ne­ko za­mi­sli ko­li­ko je moj slu­čaj te­žak, a pri­tom ne­mam pra­vo na ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje, a do­bi­ja­li su po­moć mno­gi ko­ji je i ne za­slu­žu­ju. Imo­vi­nu ko­ju po­sje­du­jem, ni­ti mo­gu, ni­ti ne­ko dru­gi že­li da ko­ri­sti. Ne­u­po­tre­blji­va je. Za­to i mo­lim da op­šti­na i dr­ža­va uzmu ovaj slu­čaj u ob­zir – na­gla­sio je Mi­ro­vić.
M.N.


Bo­ri­ću se da spasim oca

Kćer­ka Ve­se­li­na Mi­ro­vi­ća ka­že da će se svim si­la­ma bo­ri­ti za ži­vot svo­ga oca.
– Dr­ža­va ne­će da pla­ti no­vo sr­ce za mo­ga oca ka­ko bi mu spa­si­li ži­vot. A ne da­ju mu ni pen­zi­ju. Ima­mo sa­mo nje­ga. Bo­ri­ću se za nje­ga ko­li­ko bu­dem mo­gla – ka­za­la je dje­voj­či­ca.


Mu­staj­ba­šić: Sa­mo smo htje­li da po­mog­ne­mo

Di­rek­tor bje­lo­polj­skog Cen­tra za so­ci­jal­ni rad Ad­mir Mu­staj­ba­šić ka­že da je upo­znat s ovim slu­ča­jem.
– U ju­tar­njim sa­ti­ma ni­ko­ga u sta­nu ni­je­smo za­te­kli, a ka­sni­je smo raz­go­va­ra­li s bra­tom. On je ka­zao da su mu se­stra i otac u Moj­kov­cu. Ni­ko im ni­je ni pri­je­tio ni­ti bi­lo šta ka­zao što bi ih uz­ne­mi­ri­lo. Sa­mo smo ima­li na­mje­ru da im po­mog­ne­mo – tvr­di Mu­staj­ba­šić.
Do­da­je da Mi­ro­vić na ime tu­đe nje­ge i po­mo­ći pri­ma 64 eura, a da su mu Cen­tar za so­ci­jal­ni rad i Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja vi­še pu­ta do­dje­lji­va­li jed­no­krat­nu po­moć.
– Pra­vo na so­ci­jal­nu po­moć ne mo­že da do­bi­je jer po­sje­du­je ze­mlju u jed­nom se­lu. U me­đu­vre­me­nu je pod pa­tro­na­tom Cen­tra za so­ci­jal­ni rad Moj­ko­vac – re­kao je Mu­staj­ba­šić.


U Moj­kov­cu tvr­de da ni­je nji­ho­va nad­le­žnost

Di­rek­to­ri­ca Cen­tra za so­ci­jal­ni rad Moj­ko­vac So­nja Da­mja­no­vić ka­za­la je „Da­nu” da će sa ko­le­gom Ad­mi­rom Mu­staj­ba­ši­ćem na­sto­ja­ti da po­mog­ne ugro­že­noj po­ro­di­ci. Ona na­vo­di da su Mi­ro­vi­ći­ma po­ma­ga­li ra­ni­je te da će to ura­di­ti i sa­da.
– Mi­ro­vi­ći ima­ju mje­sto bo­rav­ka u Bi­je­lom Po­lju i sa­mo su tre­nut­no u Moj­kov­cu, ta­ko da je za da­va­nje so­ci­jal­ne po­mo­ći nad­le­žan cen­tar u Bi­je­lom Po­lju. Mi smo ra­ni­je po­ma­ga­li i obi­la­zi­li po­ro­di­cu to će­mo ura­di­ti i sa­da – is­ta­kla je Da­mja­no­vi­će­va.


Ra­čun za po­moć

Nov­ča­na po­moć za po­ro­di­cu Mi­ro­vić mo­že se upla­ti­ti na ži­ro ra­čun kod Atlas ban­ke 505-0000000-326891-68 na ime Ve­se­li­na Mi­ro­vi­ća.