U Ko­to­ru, Her­ceg No­vom, Tiv­tu i Bu­dvi ži­vi pre­ko tri hi­lja­de Plje­vlja­ka. U drev­nom gra­du evi­den­ti­ra­ne su 204 po­ro­di­ce, sa­op­štio je za „Dan” pred­sjed­nik Udru­že­nja Plje­vlja­ka pro­fe­sor Lju­ben­ko Bo­ro­vić ko­ji je bio i glav­ni ini­ci­ja­tor „Su­sre­ta Plje­vlja­ka i pri­ja­te­lja Plje­va­lja”, ko­ji je 11. no­vem­bra odr­ža­ni u Ko­to­ru, uz pri­su­stvo bli­zu 300 za­i­ča­ja­ca pri­sti­glih iz svih ze­ma­lja biv­še Ju­go­sla­vi­je, kao i nji­ho­vih go­sti­ju.
– Ovo je 20. put da se sa­sta­ju Plje­vlja­ci ko­ji ži­ve u Bo­ki i Bu­dvi, a po­red njih pri­sut­na je de­le­ga­ci­ja Op­šti­ne Plje­va­lja, te čla­no­vi Udru­že­nja Plje­vlja­ka iz Be­o­gra­da, Sa­ra­je­va i Pod­go­ri­ce. Sa na­ma su i stu­de­na­ti i uče­ni­ci iz Plje­va­lja ko­ji se ško­lu­ju u Ko­to­ru i Her­ceg No­vom. Oku­plja­mo se je­dan put go­di­šnje, a na­ši su­sre­ti na ma­njem ni­vou su če­šći – po­ja­šnja­va Bo­ro­vić.
Ka­da je u pi­ta­nju sa­rad­nja dva naj­sta­ri­ja gra­da u Cr­noj Go­ri, Ko­to­ra i Plje­va­lja, Bo­ro­vić ocje­nju­je da pro­sto­ra za una­pre­đe­nje ima.
– Na­sto­ji­mo da ve­že­mo ova dva gra­da ko­ji su naj­sta­ri­ji u Cr­noj Go­ri, ko­ja su ima­la pr­va po­zo­ri­šta, pr­ve pleh mu­zi­ke, pje­vač­ka dru­štva i dru­go. Tre­ba pod­sje­ti­ti i da su Plje­vlja ne­ka­da bi­la čvo­ri­šte ka­ra­van­skih pu­te­va ko­ji su vo­di­li od Du­brov­ni­ka i Ko­to­ra, pre­ko Plje­va­lja za Sa­ra­je­vo, Be­o­grad, Istam­bul... Ima na­go­vje­šta­ja da će­mo čvr­šće po­ve­za­ti ova dva gra­da, a že­lja nam je sa se sa­rad­nja pr­vo raz­vi­ja u obla­sti spor­ta – pre­ci­zi­ra Bo­ro­vić na­vo­de­ći da još uvi­jek ni­je re­a­li­zo­va­na po­sje­ta ko­to­r­ske Grad­ske mu­zi­ke Plje­vlji­ma gdje je ina­če ne­ka­da po­sto­jao ta­kav or­ke­star, ko­ji je uga­šen na­kon 1960. go­di­ne.
U sklo­pu ma­ni­fe­sta­ci­je Ko­to­ra­ni su ima­li pri­li­ku da de­gu­sti­ra­ju i pa­za­re plje­valj­ske pro­iz­vo­de, pri­je sve­ga plje­valj­ski sir, sko­rup, do­ma­ću ra­ki­ju, or­gan­sko bra­šno, te ruč­ne ra­do­ve. Na štan­do­vi­ma is­pred grad­ske ka­fa­ne „Doj­mi” svo­je pro­iz­vo­de pred­sta­vi­lo je de­se­tak pro­iz­vo­đa­ča, a Bo­ro­vić na­ja­vlju­je da će na­red­ne go­di­ne ova pre­zen­ta­ci­ja bi­ti or­ga­ni­zo­va­na kao sa­mo­stal­na ma­ni­fe­sta­ci­ja.
– Mi­sli­mo da idu­će go­di­ne ovo pre­đe u tra­di­ci­o­nal­no i da se pre­zen­ta­ci­ja plje­valj­skih pro­iz­vo­da odr­ža­va kao po­seb­na ma­ni­fe­sta­ci­ja, mo­žda u je­sen ka­da je li­je­po vri­je­me – ka­že on.
Da sa­rad­nju dva gra­da tre­ba raz­vi­ja­ti i una­pre­đi­va­ti mi­šlje­nja je i se­kre­tar Se­kre­ta­ri­ja­ta za pri­vre­du Op­šti­ne Plje­vlja Bu­di­mir Baj­če­tić.
– Pri­mje­ra ra­di, kar­ne­va­li­sti iz Ko­to­ra mo­gli bi bi­ti na­ši go­sti u ne­kom po­god­nom pe­ri­o­du to­kom lje­ta ka­da je grad pun, obi­ći most na Ta­ri i dru­ge zna­me­ni­to­sti. Na­še KUD „Vo­lo­đa” i KUD „Plje­vlja” su mno­go vi­tal­ni i po­zna­ti, tu su i Plje­valj­ski tam­bu­ra­ši, pa bi se mo­žda mo­gao na­pra­vi­ti za­jed­nič­ki na­stup sa ko­tor­skom Grad­skom mu­zi­kom. U Plje­vlji­ma smo du­go go­di­na ima­li Grad­sku mu­zi­ku, ali i pro­fe­si­o­nal­no po­zo­ri­šte ko­je je uki­nu­to ka­da i ono u Ko­to­ru – ka­že Baj­če­tić za „Dan”.
On je pod­sje­tio da se po po­da­ci­ma po­sled­njeg po­pi­sa u Plje­vlji­ma oko če­ti­ri hi­lja­de do­ma­ćin­sta­va vo­di da ži­vi na se­lu, a oko tri hi­lja­de se ba­vi sto­čar­stvom.
– U to­ku je iz­ra­da re­gi­stra, ali ukup­no mo­že­mo re­ći da se go­di­šnje pro­iz­ve­de pre­ko dvi­je hi­lja­de to­na si­ra ko­ji se pla­si­ra u Cr­nu Go­ru i ze­mlje re­gi­o­na. Plje­valj­ski sir je uz nje­gu­šku pr­šu­tu, je­di­ni po­ljo­pri­vred­ni pro­iz­vod ko­ji je u Cr­noj Go­ri do­bio za­šti­tu po­ri­je­kla – na­gla­ša­va Baj­če­tić.
U sklo­pu ma­ni­fe­sta­ci­je, či­ji je or­ga­ni­za­tor bi­lo Udru­že­nje Plje­vlja­ka u Ko­to­ru, pro­mo­vi­san je ča­so­pis „Ko­mu­na” i otvo­re­na iz­lo­žba „Bo­je i to­no­vi za­vi­ča­ja” Umjet­nič­ke ga­le­ri­je „Vi­to­mir Sr­blja­no­vić” iz Plje­va­lja. U kul­tur­no-za­bav­nom pro­gra­mu u ho­te­lu „Vr­mac” na Pr­ča­nju na­stu­pi­li su fol­klo­ra­ši an­sam­bla „Ni­ko­la Đur­ko­vić” iz Ko­to­ra, te vi­še pje­vač­kih gru­pa iz Plje­va­lja.
B.M.


Na štan­do­vi­ma sve do­ma­će

Me­đu Plje­vlja­ci­ma ko­ji su u Ko­to­ru pred­sta­vlja­li svo­je pro­iz­vo­de za­te­kli smo i Vla­di­mi­ra Čo­lo­vi­ća iz se­la Kli­sme­ri­ne.
– Se­lo je 26 ki­lo­me­ta­ra uda­lje­no od cen­tra Plje­va­lja. Pro­iz­vo­di­mo tra­di­ci­o­nal­ne do­ma­će mli­ječ­ne pro­iz­vo­de, tač­ni­je sir. Tre­nut­no imam 11 kra­va, a pro­iz­vod­nju, ko­ja se od­vi­ja po­ro­dič­no, pla­ni­ram da pro­ši­rim ako bi tr­ži­šte bi­lo dru­ga­či­je, ma­da je te­ško na­ći rad­ni­ka, ni­ko ne­će da ra­di – po­ža­lio nam se Čo­lo­vić.
Nje­gov su­gra­đa­nin Ti­ho­mir Belj­kaš pro­da­je va­kuu­mi­ra­ni plje­valj­ski sir, ko­jeg go­di­šnje, ka­že, pro­iz­ve­de 3,5 to­ne.
– Imam de­set mu­znih kra­va i tri jun­ca. Ovo je te­žak po­sao za ko­ji je sve ma­nje lju­di za­in­te­re­so­va­no. U mom ga­zdin­stvu svi ra­de; su­pru­ga i ja, tri si­na, otac i maj­ka. Do­sta se ra­di, ži­vje­ti se mo­že, ali je to te­žak ži­vot – is­ti­če on.
Pri­lič­na gu­žva vla­da­la je kod štan­da Vi­do­sla­va Kr­vav­ca, pro­iz­vo­đa­ča pri­rod­nih ra­ki­ja iz Tr­no­vi­ca, se­la ko­je je smje­šte­no u pod­nož­ju pla­ni­ne Lju­bi­šnje. Tu se, osim u stan­dard­nom pa­ko­va­nju, mo­gla pa­za­ri­ti ra­ki­ja u staklnim bo­ca­ma sa re­pli­ka­ma pra­vo­slav­nih iko­na, ali i ma­la „džep­na iz­da­nja” ovog cr­no­gor­skog pi­ća.
– Tr­no­va­ča je pot­pu­no pri­rod­no al­ko­hol­no pi­će pro­iz­ve­de­no od di­vlje kru­ške, šlji­ve po­že­ga­če i ja­bu­ke. Pro­iz­vo­di se na tra­di­ci­o­na­lan na­čin od or­gan­skog, ne­pr­ska­nog vo­ća – po­ja­snio je Kr­va­vac.
Na su­sjed­nom štan­du za­in­te­re­so­va­ni su mo­gli ku­pi­ti bra­šno od helj­de, ra­ži, ječ­ma i spel­te, uz­ga­ji­va­ča Želj­ka Ma­ca­no­vić (pro­iz­vo­di bra­šno po prin­ci­pi­ma or­gan­ske pro­iz­vod­nje, mlje­ve­njem ci­je­log zr­na), dok je Azra Aja­no­vić pred­sta­vlja­la or­ga­ni­za­ci­ju „Bo­na Fi­de” ko­ja je pre­zen­to­va­la pro­iz­vo­de ruč­ne ra­di­no­sti, od ma­lih ći­li­ma i ča­ra­pa, do fan­ta­stič­nih po­ja­se­va za žen­ske suk­nje i ha­lji­ne ra­đe­nih u zla­to­ve­zu.


Udru­že­nje bez pro­sto­ri­ja

Udru­že­nje Plje­vlja­ka ne­ma svo­je pro­sto­ri­je, a za­htjev za do­dje­lu istih upu­ćen lo­kal­noj upra­vi ra­ni­jem pe­ri­o­du, ni­je dao re­zul­ta­ta, pa na­ja­vlju­je da će bi­ti ob­no­vljen.
– Sa­da na­mje­ra­va­mo da po­no­vo po­kre­ne­mo tu ide­ju. Tra­ži­li bi smo da to bu­de iza tu­ne­la, u In­du­strij­skoj zo­ni gdje bi bi­la i sre­di­na svih pri­mor­skih gra­do­va da bi bi­lo lak­še do­ći. Ako bi do­bi­li plac mi bi iz­gra­di­li obje­kat, a raz­mi­šlja­li smo i da to ra­di­mo za­jed­no sa Lo­vač­kim dru­štvom, ko­je bi mo­žda tu dr­ža­lo ugo­sti­telj­ski obje­kat i isto­vre­me­no nam ču­va­lo pro­stor, jer bi mi to te­že odr­ža­va­li i ima­li mo­guć­no­sti da an­ga­žu­je­mo ne­ko­ga – ka­že Bo­ro­vić.