Cr­na Go­ra spa­da u gru­pu dr­ža­va za ko­je se mo­že re­ći da su naj­su­ro­vi­je pre­ma pri­pad­ni­ca­ma nje­žni­jeg po­la, jer is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da je sva­ka dru­ga že­na bi­la žr­tva ne­kog vi­da na­si­lja, te da su u na­šoj ze­mlji žen­ska dje­ca ne­že­lje­na zbog če­ga ima­mo vi­so­ku sto­pu se­lek­tiv­nih abor­tu­sa. Sa­go­vor­ni­ce „Da­na” upo­zo­ra­va­ju da nad­le­žne in­sti­tu­ci­je, pri­je sve­ga po­li­ci­ja, tu­ži­la­štvo i sud­stvo, ne šti­te na pra­vi na­čin žr­tve na­si­lja, što kao re­zul­tat ima tra­gič­ne po­sle­di­ce, od­no­sno ubi­stva. Do­dat­ni pro­blem u na­šoj dr­ža­vi je što dru­štvo če­šće osu­đu­je žr­tve ne­go na­sil­ni­ke.
Is­tra­ži­va­nja Vla­de i UN po­ka­zu­ju da čak 92 od­sto gra­đa­na sma­tra da po­sto­ji na­si­lje u po­ro­di­ci u Cr­noj Go­ri, ali da je sve­ga 13 od­sto is­pi­ta­ni­ka sprem­no da go­vo­ri o lič­nom is­ku­stvu. Sva­ka tre­ća oso­ba u Cr­noj Go­ri ne bi bi­la sprem­na da pri­ja­vi na­si­lje u po­ro­di­ci, dok čak sva­ka če­tvr­ta sma­tra da je žr­tva od­go­vor­na za na­si­lje jer ga „iza­zi­va svo­jim po­stup­ci­ma”.
U Cr­noj Go­ri se če­sto to­le­ri­šu „bla­ži” i pre­po­zna­ju sa­mo eks­pli­cit­ni ob­li­ci po­ro­dič­nog na­si­lja. Ta­ko­đe, gra­đa­ni Cr­ne Go­re ne­do­volj­no po­zna­ju nad­le­žno­sti in­sti­tu­ci­ja ko­je se ba­ve za­šti­tom žr­ta­va na­si­lja jer sma­tra­ju da se tre­ba obra­ti­ti po­li­ci­ji i cen­tru za so­ci­jal­ni rad, a za­ne­ma­ru­ju ulo­gu su­do­va i tu­ži­la­štva.
– Sva­ka tre­ća oso­ba u Cr­noj Go­ri ne bi bi­la sprem­na da pri­ja­vi na­si­lje u po­ro­di­ci zbog ni­skog po­vje­re­nja u efi­ka­snost in­sti­tu­ci­ja, stra­ha, pa­tri­jar­hal­nog shva­ta­nja po­ro­dič­nih od­no­sa kao ne­če­ga u šta se ni­po­što ne tre­ba mi­je­ša­ti, kao i zbog sum­nje u to da se pro­blem na­si­lja u po­ro­di­ci mo­že za­u­sta­vi­ti i pre­va­zi­ći – po­ka­za­lo je ra­ni­je is­tra­ži­va­nje Mi­ni­star­st­va prav­de i ljud­skih pra­va, u sa­rad­nji sa Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma i Or­ga­ni­za­ci­jom za evrop­sku bez­bjed­nost i sa­rad­nju.
Di­rek­to­ri­ca Si­gur­ne žen­ske ku­će Lji­lja­na Ra­i­če­vić ka­že da su u Cr­noj Go­ri u po­sled­njih šest-se­dam go­di­na ubi­je­ne 22 že­ne, ko­je su go­di­na­ma bi­le žr­tve na­si­lja. Ona je u iz­ja­vi za „Dan” is­ta­kla da po­li­ci­ja mo­ra ozbilj­ni­je shva­ti­ti pro­blem na­si­lja, te da ne tre­ba na­sil­ni­ka sa­mo da opo­me­ne i ka­že mu ne­moj vi­še.
– Na­sil­nik se mo­ra pri­ve­sti, mo­ra se pro­vje­ri­ti da li je već pri­vo­đen zbog na­si­lja. Uko­li­ko je­ste, to od­mah zna­či da je opa­san. Pro­tiv nje­ga sa­ma in­sti­tu­ci­ja tre­ba da po­kre­ne po­stu­pak, jer je on već na­pra­vio pre­kr­šaj, čak iako žr­tva ka­že da ne­će da ga go­ni – is­ta­kla je Ra­i­če­vi­će­va.
Ona na­vo­di da su is­tra­ži­va­nja po­ka­za­la da naj­ve­ći broj slu­ča­je­va na­si­lja osta­je ne­pri­ja­vljen, a da je raz­log za to u 62 od­sto slu­ča­je­va strah od na­sil­ni­ka i osve­te, a u 24 od­sto slu­ča­je­va strah od osu­de i sra­mo­te.
– Sva­ki pe­ti na­pad je pri­ja­vljen in­sti­ti­ci­ja­ma, sva­ka dru­ga oso­ba je za ne­ku vr­stu na­si­lja za­tra­ži­la po­moć pri­ja­te­lju ili ne­kom iz po­ro­di­ce, a njih 50 od­sto ni­je ni­kom. Is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo da rad in­sti­tu­ci­ja i ser­vi­sa ko­šta dr­ža­vu 11,5 hi­lja­da eura po slu­ča­ju, što je 9,2 mi­li­o­na eura go­di­šnje uko­li­ko se na­si­lje pri­ja­vi, a ne­pri­ja­vlje­no na­si­lje zbog sla­be pro­duk­tiv­no­sti, do­pri­no­sa BDP-u i sto­pe ter­ti­li­te­ta ko­šta go­di­šnje 233,2 mi­li­o­na eura – iz­ja­vi­la je Ra­i­če­vi­će­va.
Di­rek­to­ri­ca Cr­no­gor­skog žen­skog lo­bi­ja Aida Pe­tro­vić sma­tra da bi stro­ge ka­zne za re­gi­stro­va­ne na­sil­ni­ke bi­le je­dan od na­či­na pre­ven­ci­je.
– Po­li­ci­ja mo­ra shva­ti­ti ozbilj­no na­si­lje ka­da se ono pri­ja­vi, a tu­ži­o­ci i su­di­je tre­ba da iz­ri­ču stro­že ka­zne na­sil­ni­ci­ma da bi se osu­je­ti­li ne­ki bu­du­ći na­pa­di. Ve­li­ka je sto­pa ne­pri­ja­vlji­va­nja na­si­lja, jer žr­tve ni­je­su ohra­bre­ne da se obra­te in­sti­tu­ci­ja­ma. Kod nas se osu­đu­ju žr­tve! To ne­ma ni­gdje u svi­je­tu. Na dru­goj stra­ni, na­sil­ni­ci se oslo­ba­đa­ju i pro­la­ze sa opo­me­na­ma. Go­di­na­ma či­ta­mo u no­vi­na­ma da je part­ner ubio sa­da­šnju ili biv­šu part­ner­ku. Ova­ko ma­la ze­mlja sa ovo­li­ko na­si­lja je po­ra­ža­va­ju­će sta­nje – na­gla­si­la je Pe­tro­vi­će­va.
Ona is­ti­če da dr­ža­va tre­ba da ima kon­stant­nu kam­pa­nju i da do­ka­že da će za­šti­ti­ti žr­tve.
– In­sti­tu­ci­je tre­ba da bu­du tu za žr­tve, da im po­mog­nu i da ih ohra­bre. Mno­ge že­ne osta­ju u na­sil­nim za­jed­ni­ca­ma i ću­te jer sma­tra­ju da dje­ca tre­ba da ima­ju oca, pa iako je on na­sil­nik. Ta­ko­đe, nas ubi la­žni mo­ral, jer is­pa­da da je nor­mal­ni­je da ne­ko tr­pi na­si­lje ne­go da ode od na­sil­ni­ka – re­kla je za „Dan” Pe­tro­vi­će­va.
Fo­rum že­na So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je je po­vo­dom obi­lje­ža­va­nja Me­đu­na­rod­nog da­na bor­be pro­tiv na­si­lja nad že­na­ma, 25. no­vem­bra, na­ja­vio odr­ža­va­nje ni­za edu­ka­tiv­nih ra­di­o­ni­ca sa ci­ljem skre­ta­nja pa­žnje jav­no­sti na po­tre­bu hu­ma­no­sti i so­li­dar­no­sti pre­ma žr­tva­ma na­si­lja, kao i nji­ho­vog upo­zna­va­nja sa za­kon­skim pra­vi­ma.
– Ne­do­pu­sti­vo je da je u Cr­noj Go­ri 42 od­sto, od­no­sno sko­ro sva­ka dru­ga že­na, to­kom ži­vo­ta bi­la iz­lo­že­na ne­koj vr­sti na­si­lja u po­ro­di­ci ili od part­ne­ra – sa­op­štio je Fo­rum že­na SDP-a.
Ka­za­li su da pa­tri­jar­hal­ni i kon­zer­va­tiv­ni sta­vo­vi i tra­di­ci­o­na­li­zam i da­lje do­pri­no­se shva­ta­nju da je že­na žr­tva na­si­lja od­go­vor­na za dis­kri­mi­na­ci­ju ko­ja se nad njom vr­ši.
– Ako to­me do­da­mo ne­po­bit­ne či­nje­ni­ce da vi­še od tre­ći­ne gra­đa­na Cr­ne Go­re ži­vi na gra­ni­ci si­ro­ma­štva ili is­pod nje, ko­je sa so­bom no­si bez­na­đe, de­vi­jant­na po­na­ša­nja i ne­to­le­ran­ci­ju me­đu čla­no­vi­ma po­ro­di­ce, ne tre­ba da ču­di što je na­si­lje u po­ro­di­ci i na­si­lje nad že­na­ma u Cr­noj Go­ri u po­ra­stu – na­vo­de iz Fo­ru­ma že­na SDP-a.M.S.


Hi­lja­de pred­me­ta pred su­do­vi­ma

Om­bud­sman je u po­sled­njem iz­vje­šta­ju kon­sta­to­vao da su, pre­ma po­da­ci­ma Sud­skog sa­vje­ta, su­do­vi u Cr­noj Go­ri to­kom pro­te­kle go­di­ne ima­li u ra­du 249 pred­me­ta zbog kri­vič­nog dje­la na­si­lje u po­ro­di­ci ili po­ro­dič­noj za­jed­ni­ci, što je ne­što vi­še u od­no­su na 2015. go­di­nu, ka­da je u ra­du bi­lo 228 pred­me­ta. Okon­čan je 181 pred­met, od če­ga su u 167 pred­me­ta do­ni­je­te osu­đu­ju­će pre­su­de, u šest slu­ča­je­va do­ni­je­te su oslo­ba­đa­ju­će pre­su­de, a u če­ti­ri pred­me­ta po­stu­pak je pre­ki­nut ili ob­u­sta­vljen.
Pre­ma po­da­ci­ma Vi­šeg su­da za pre­kr­ša­je, su­do­vi za pre­kr­ša­je su u to­ku pro­šle go­di­ne ima­li u ra­du 2.073 pred­me­ta zbog pre­kr­ša­ja iz Za­ko­na o za­šti­ti od na­si­lja u po­ro­di­ci.