-PRI­RE­DIO:MI­LA­DIN VELj­KO­VIĆ

„Broj­no­šću i bo­gat­stvom sa­dr­ža­ja pr­vi put je u srp­skoj isto­ri­o­gra­fi­ji do­bi­je­na za­o­kru­že­na na­uč­na pri­ča o Sr­bi­ma u Hr­vat­skoj”, ka­za­la je, iz­me­đu osta­log, prof. dr Mi­ra Ra­do­je­vić u svo­joj re­cen­zi­ji knji­ge dr So­fi­je Bo­žić „Sr­bi u Hr­vat­skoj 1918–1929”’. Sa obi­mom od 750 stra­ni­ca, knji­gu je iz­dao In­sti­tut za no­vi­ju isto­ri­ju Sr­bi­je iz Be­o­gra­da, a uz lju­ba­zno odo­bre­nje nje­go­vog di­rek­to­ra dr Mi­le­ta Bje­laj­ca i sa­gla­snost autor­ke, dr So­fi­je Bo­žić – iz nje će­mo u na­red­nih ne­ko­li­ko bro­je­va pre­ni­je­ti je­dan za­ni­mljiv dio.
Dr So­fi­ja Bo­žić je vi­ši na­uč­ni sa­rad­nik In­sti­tu­ta za no­vi­ju isto­ri­ju Sr­bi­je. Di­plo­mi­ra­la je, ma­gi­stri­ra­la i dok­to­ri­ra­la na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du. Ba­vi se isto­ri­jom Sr­ba u Hr­vat­skoj i srp­sko-hr­vat­skih od­no­sa u ši­rem kon­tek­stu dru­štve­ne i po­li­tič­ke isto­ri­je srp­skog na­ro­da u 19. i 20. vi­je­ku. Po­red tri mo­no­gra­fi­je (Po­li­tič­ka mi­sao Sr­ba u Dal­ma­ci­ji: Srp­ski list/glas 1880–1904, Sr­bi u Hr­vat­skoj 1918–1929, Je­dan po je­dan ži­vot: za­pi­si o lič­no­sti­ma iz srp­ske isto­ri­je), autor je i br­oj­nih čla­na­ka, pri­ka­za, lek­si­ko­graf­skih je­di­ni­ca, en­ci­klo­pe­dij­skih od­red­ni­ca i dru­gih ra­do­va. Ured­nik je me­đu­na­rod­nog te­mat­skog zbor­ni­ka Isto­ri­ja i ge­o­gra­fi­ja: su­sre­ti i pro­ži­ma­nja, a an­ga­žo­va­na je i na dru­gim na­uč­nim po­lji­ma, pri če­mu iz­dva­ja­mo nje­no član­stvo u Od­bo­ru za isto­ri­ju Sr­ba u Hr­vat­skoj SA­NU.
Ba­ve­ći se pro­ble­mi­ma srp­ske na­ci­o­nal­ne in­te­gra­ci­je ko­ji su, u ne­što dru­ga­či­jem ob­li­ku ne­go ra­ni­je, po­sto­ja­li i po­sli­je for­mi­ra­nja pr­ve za­jed­nič­ke dr­ža­ve ju­žno­slo­ven­skih na­ro­da Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca, isto­ri­čar Bran­ko Pe­tra­no­vić po­kre­nuo je va­žno pi­ta­nje te­ri­to­ri­jal­nog od­re­đe­nja Sr­bi­je u okvi­ru Ju­go­sla­vi­je: kon­sta­to­vao je da Sr­bi­ja u Kra­lje­vi­ni SHS/Ju­go­sla­vi­ji ni­je bi­la in­di­vi­du­a­li­zo­va­na po­li­tič­ka po­seb­nost, ni­ti ad­mi­ni­stra­tiv­no cje­lo­vi­ta, već, pri­je sve­ga, tek ge­o­graf­ska od­red­ni­ca. Prof. Pe­tra­no­vić je, s pra­vom, na­gla­sio da tre­ba ima­ti u vi­du ne­ko­li­ko va­žnih mo­me­na­ta: tra­di­ci­ju Sr­bi­je pri­je 1918. go­di­ne, ži­vu svi­jest o sa­mo­stal­no­sti i cje­lo­vi­to­sti pred­rat­ne Sr­bi­je, krat­ko­traj­nost me­đu­rat­nog pe­ri­o­da, ide­je iz tri­de­se­tih go­di­na o re­or­ga­ni­za­ci­ji Kra­lje­vi­ne na fe­de­ra­tiv­noj osno­vi, ak­tu­e­li­zo­va­nje poj­ma Sr­bi­je sa pro­ce­som re­or­ga­ni­zo­va­nja dr­ža­ve na na­ci­o­nal­nom prin­ci­pu itd. Iako, da­kle, Sr­bi­ja ni­je bi­la su­ve­re­na dr­ža­va u pe­ri­o­du po­sli­je 1918. go­di­ne, naš isto­ri­čar je sma­trao da je od te for­mal­ne stra­ne mno­go va­žni­ji njen esen­ci­jal­ni zna­čaj u Ju­go­sla­vi­ji, te da je, u tom smi­slu, pot­pu­no le­gi­tim­no go­vo­ri­ti o Sr­bi­ji u Ju­go­sla­vi­ji.
Uka­zu­ju­ći na ele­men­te ko­je tre­ba uze­ti u ob­zir pri po­ku­ša­ju da se od­go­vo­ri na pi­ta­nje: mo­že li se iden­ti­fi­ko­va­ti Sr­bi­ja kao po­seb­na je­di­ni­ca iz­me­đu dva svjet­ska ra­ta, s ob­zi­rom na to da ona u tom raz­do­blju vi­še ni­je ima­la atri­bu­te dr­žav­no­sti, prof. Pe­tra­no­vić je in­di­rekt­no upo­zo­rio na pro­ble­me ko­ji se ja­vlja­ju pri po­ku­ša­ju pre­ci­zni­jeg te­ri­to­ri­jal­nog ome­đa­va­nja i dru­gih isto­rij­sko-ge­o­graf­skih obla­sti u Ju­go­sla­vi­ji, kao što su, na pri­mjer, Cr­na Go­ra, Bo­sna i Her­ce­go­vi­na ili – Hr­vat­ska.
Po­put Sr­bi­je, po­jam Hr­vat­ske ta­ko­đe ni­je bio ja­sno de­fi­ni­san. Ni ona ni­je či­ni­la jed­nu ad­mi­ni­stra­tiv­nu cje­li­nu, ni­ti po­seb­nu in­di­vi­du­al­nost u okvi­ru Kra­lje­vi­ne SHS. Ako po­gle­da­mo re­tro­spek­tiv­no, u isto­rij­skoj per­spek­ti­vi, mo­ra­mo za­klju­či­ti da je po­jam Hr­vat­ske slo­že­na od­red­ni­ca i da se pod njom u raz­li­či­tim isto­rij­skim epo­ha­ma, u skla­du s va­že­ćim dr­žav­nim i unu­tar­dr­žav­nim po­dje­la­ma, pod­ra­zu­mi­je­vao raz­li­čit, uži ili ši­ri, pro­stor. Pre­ma to­me, po­ku­ša­va­ju­ći da je pre­ci­zni­je od­re­di­mo u pe­ri­o­du ko­ji je pred­met na­šeg is­tra­ži­va­nja, tre­ba da ima­mo u vi­du pret­hod­ni isto­rij­ski raz­vi­tak, od­no­sno op­seg ko­ji je Hr­vat­ska za­u­zi­ma­la u Hab­zbur­škoj mo­nar­hi­ji, na­čin na ko­ji je ušla u Kra­lje­vi­nu SHS, za­tim ad­mi­ni­stra­tiv­ne po­dje­le u sa­moj Kra­lje­vi­ni, pa i ono što će se usli­je­di­ti ka­sni­je, tj. po­to­nji isto­rij­ski raz­voj.
U sva­kom slu­ča­ju, raz­ma­tra­ju­ći po­jam Hr­vat­ske na­i­la­zi­mo na iste ili slič­ne pro­ble­me ka­kve je imao prof. B. Pe­tra­no­vić ba­ve­ći se Sr­bi­jom; po­ku­ša­va­ju­ći da ga pre­ci­zi­ra­mo, su­o­ča­va­mo se s po­te­ško­ća­ma na ka­kve je već on uka­zi­vao. Me­đu­tim, ka­da je ri­ječ o Hr­vat­skoj, po­sto­je i ne­ki spe­ci­fič­ni pro­ble­mi prav­ne pri­ro­de ko­ji ote­ža­va­ju po­ku­ša­je da se od­go­vo­ri na pi­ta­nje šta je Hr­vat­ska u Ju­go­sla­vi­ji i ka­ko je te­ri­to­ri­jal­no ome­đi­ti. Pri­je sve­ga, pro­ces ula­ska Hr­vat­ske u Kra­lje­vi­nu SHS od­vi­jao se u slo­že­nim okol­no­sti­ma ras­pa­da Hab­zbur­ške mo­nar­hi­je, pre­ko Dr­ža­ve Slo­ve­na­ca, Hr­va­ta i Sr­ba for­mi­ra­ne od­lu­kom Na­rod­nog vi­je­ća 29. ok­to­bra 1918. go­di­ne ko­ja se od­no­si­la na stva­ra­nje za­jed­nič­ke ju­go­slo­ven­ske dr­ža­ve sa Sr­bi­jom i Cr­nom Go­rom.
(NA­STA­VI­ĆE SE)