-Pi­še: Bu­do Si­mo­no­vić

Sve te raz­li­ke i ne­do­u­mi­ce, no­ve za­go­net­ke i ne­po­zna­ni­ce ko­je su is­kr­sa­va­le i oko mog stri­ca Ga­ja i nje­go­ve po­ro­di­ce, ali i oko glum­ca Ro­ber­ta Mi­ča­ma, nje­go­vog po­ri­je­kla i nje­go­ve po­ro­di­ce, ni­je­su me po­ko­le­ba­le, ka­že upor­ni, ne­po­ko­le­blji­vi i is­traj­ni Dra­gi­ša Mi­ću­no­vić, ko­ji se za­i­na­tio da se pri­mak­ne isti­ni u ovoj za­i­sta za­ni­mlji­voj i in­di­ka­tiv­noj pri­či.
Str­plji­vo smo sla­ga­li koc­ki­ce i ot­kri­va­li no­ve po­je­di­no­sti, ko­je su kod nas po­bu­đi­va­le no­vi elan i pro­du­blji­va­le i iza­zi­va­le no­vu že­lju da ne­ka­ko do­ku­či­mo pra­vu i pot­pu­nu isti­nu. U to­me su nas naj­vi­še uz­bu­di­le i no­ve sum­nje pro­du­bi­le ne­ke fo­to­gra­fi­je iz po­ro­dič­nog al­bu­ma Mi­ča­mo­vih do ko­jih smo do­šli pre­ko in­ter­ne­ta. Kad smo ih upo­re­di­li sa fo­to­gra­fi­ja­ma ko­je je moj stric do­nio iz Ame­ri­ke, a ko­je ja sa­da ču­vam, na­ma se či­ni da je slič­nost, naj­bla­že re­če­no, oči­gled­na.
Re­ci­mo, kad se fo­to­gra­fi­ja Ga­jo­vih si­no­va, ko­ju je do­nio iz Ame­ri­ke, od­no­sno lik nje­go­vog sta­ri­jeg si­na To­ma­sa upo­re­di sa li­kom sta­ri­jeg si­na Ro­ber­ta Mi­ča­ma, slič­nost je ne­sum­nji­va. Da se i ne go­vo­ri o li­ku Ga­jo­ve že­ne sa fo­to­gra­fi­je ko­ju je on ču­vao i ko­ja se sad ta­ko­đe na­la­zi kod me­ne i one sa vjen­ča­ne fo­to­gra­fi­je Mi­ča­mo­vih ro­di­te­lja. Isto ta­ko, me­ni se či­ni da je i lik Mi­ča­mo­vog oca sa te fo­to­gra­fi­je isto­vje­tan ili neo­do­lji­vo sli­čan Ga­ju sa je­di­ne nje­go­ve fo­to­gra­fi­je iz mla­dih da­na, a sni­mlje­na je, po sve­mu su­de­ći, od­mah po­što je iz Ar­gen­ti­ne do­šao u Ame­ri­ku. Slič­nih pa­ra­le­la ima još i mo­gle bi se pra­vi­ti sve do fo­to­gra­fi­je mo­ga stri­ca iz sta­rač­kih da­na i Ro­ber­ta Mi­ča­ma iz tog do­ba...
Ni­je­smo na­šli si­gu­ran po­da­tak ka­ko je Ro­ber­tu Mi­ča­mu bi­lo pra­vo, kr­šte­no ime i pre­zi­me, jer to mu je sva­ka­ko umjet­nič­ko ime, ali u do­ku­men­ti­ma se spo­mi­nje pre­zi­me Mi­ćum, što na­vo­di na sum­nju da bi to mo­gao bi­ti ne­ki na en­gle­skom je­zi­ku skra­će­ni ob­lik pre­zi­me­na Mi­ću­no­vić.
A ono što mi do­dat­no uli­va na­du da smo ipak krv­ni srod­ni­ci je­ste i po­da­tak ko­ji sam ta­ko­đe na­šao na in­ter­ne­tu da je mla­đi brat Ro­ber­ta Mi­ča­ma imao na­di­mak Džon, od­no­sno Jo­van, što se pot­pu­no ukla­pa u pri­ču o ime­ni­ma Ga­jo­vih si­no­va,To­ma­su i Džo­nu, či­ja su ime­na ru­kom upi­sa­na na po­le­đi­ni nji­ho­ve, već vi­še pu­ta spo­me­nu­te fo­to­gra­fi­je, ko­ju je Ga­jo do­nio iz Ame­ri­ke i do kra­ja ži­vo­ta bri­žno ču­vao.
To su či­nje­ni­ce ko­je se, po mom mi­šlje­nju, ne mo­gu la­ko za­ne­ma­ri­ti i ne­gi­ra­ti. Na­ša je že­lja da ne­ka­ko tu ne­po­zna­ni­cu ri­je­ši­mo. Ni­je nam do to­ga sta­lo zbog bi­lo če­ga dru­go­ga, ne­ka­kve sla­ve ili slič­no – pro­sto: ne­ma­mo ni­ka­kvih dru­gih ine­re­sa sem da sa­ču­va­mo uspo­me­nu na stri­ca Ga­ja i da ne­ka­ko sa­zna­mo pu­nu isti­nu o nje­go­voj po­ro­di­ci – ve­li na kra­ju Dra­gi­ša Mi­ću­no­vić, tvr­do uvje­ren da je Ro­bert Mi­čam i nje­go­vo po­tom­stvo, nje­gov rod, krv nje­go­vog zlo­sret­nog stri­ca Ga­ja.
Sju­tra: TAJ­NA KA­ME­NIH GO­MI­LA


Zvi­je­zda bez Oska­ra

Iako ni­kad, ni za jed­nu od oko 150 ulo­ga ko­je je od­i­grao na fil­mu, ni­je do­bio Oska­ra, naj­vi­še pri­zna­nje u obla­sti ovog stva­ra­la­štva, Ro­bert Mi­čam se vi­nuo u sa­zvje­žđe ve­li­ka­na film­ske umjet­no­sti, obez­bi­je­dio mje­sto u eša­lo­nu naj­ve­ćih ko­je je iz­nje­drio mi­nu­li vi­jek, ne sa­mo Ho­li­vud, i nje­go­va zvi­je­zda ne gu­bi sjaj ni dvi­je de­ce­ni­je po­sli­je nje­go­ve smr­ti.


Dva fil­ma go­di­šnje

Te­ško je za­i­sta iz go­to­vo fan­ta­stič­nog opu­sa od oko 150 fil­mo­va (sni­mao je u pro­sje­ku vi­še od dva fil­ma go­di­šnje) iz­dvo­ji­ti naj­bo­lje, ali ne­ma ni­ka­kve sum­nje da ni da­nas, u pra­voj la­vi­ni fil­mo­va i ogrom­noj pro­duk­ci­ji di­gi­ta­li­zo­va­ne i kom­pju­te­ri­zo­va­ne film­ske „in­du­stri­je”, nje­go­vi fil­mo­vi ne gu­be na za­ni­mlji­vo­sti. I da­lje ve­li­ku pa­žnju po­bu­đu­ju i „Ra­ja­no­va kći” i „Ri­je­ka bez po­vrat­ka”, i „Naj­du­ži dan” i „El do­ra­do”, i „Ma­ri­ji­ni lju­bav­ni­ci” i „Mar­lou”, i „Brat­stvo ru­že” i „Ma­kao”, „Ro­deo” ili „Kr­va­vi mje­sec”, „Noć lov­ca” ili „Ma­mac za ubi­ce”, „Ubi­stvo u Am­ster­da­mu” ili „Ku­ća na br­du”, „Po­noć­ni ubi­ca” ili „Po­sled­nji taj­kun”, nje­go­vo po­sled­nje ostva­re­nje u re­ži­ji slav­nog Eli­ja Ka­za­na i sa Ro­ber­tom de Ni­rom...