Vrh DPS-a na­mjer­no iz­bje­ga­va da na par­tij­skim sa­stan­ci­ma ras­pra­vlja o po­li­tič­kim aspek­ti­ma ma­fi­ja­ško-ko­rup­ci­o­na­škim afe­ra­ma u Bu­dvi, Ba­ru, Pod­go­ri­ci, Be­ra­na­ma i hap­še­nju nji­ho­vih funk­ci­o­ne­ra jer su svje­sni da svi pu­te­vi u ovim afe­ra­ma vo­de do še­fa stran­ke i du­go­go­di­šnjeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, po­ru­če­no je iz opo­zi­ci­je. Pred­stav­ni­ci opo­zi­ci­o­nih su­bje­ka­ta su, ko­men­ta­ri­šu­ći to što DPS ni­ka­da na dnev­ni red Glav­nog od­bo­ra i Iz­bo­r­nog sa­vje­ta ni­je sta­vio od­go­vo­r­nost za afe­re kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je u ko­je su uple­te­ni nji­ho­vi is­tak­nu­ti funk­ci­o­ne­ri u vi­še gra­do­va, uka­za­li da je raz­log za to že­lja da se sa­kri­je od­go­vor­nost Đu­ka­no­vi­ća.
Pot­pred­sjed­nik De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re Mo­mo Ko­pri­vi­ca ka­že da ta­ko­zva­na sa­vje­to­dav­na ti­je­la DPS-a vi­še li­če na ko­mi­te­te za za­šti­tu kri­mi­na­la­ca i ide­o­lo­šku po­dr­šku oti­ma­či­ne ne­go na ono što im ime ka­že. Ko­pri­vi­ca je za „Dan” re­kao da ne mo­že DPS opra­ti ni ru­ke ni obraz, ako se vi­di šta su ura­di­li od Cr­ne Go­re or­ga­ni­zo­va­njem kri­mi­nal­nih gru­pa i oti­ma­či­nom re­su­r­sa ko­je su stva­ra­le ge­ne­ra­ci­je.
– Po­ku­ša­va­ju da la­žnim pa­tri­o­ti­zmom ope­ru ru­ke, ali ubr­zo do­la­zi ono isto­rij­ski ne­mi­nov­no vri­je­me ka­da će im prav­na dr­ža­va ot­kri­ti oti­ske pr­sti­ju. Svi kri­mi­nal­ci unu­tar DPS-a su sa­mo po­di­zvo­đa­či glav­nog iz­vo­đa­ča kri­mi­nal­nih po­slo­va. Zna se ko su še­fo­vi na lo­kal­nom ni­vou, a zna se i ko je šef na dr­žav­nom ni­vou. To je Mi­lo Đu­ka­no­vić. On di­ri­gu­je i ko­or­di­ni­ra po­li­tič­ko-kri­mi­nal­nim struk­tu­ra­ma ko­je su dio dvo­gla­ve pi­ra­mi­de, sa njim i Bra­nom Mi­ću­no­vi­ćem na vr­hu. Ni­ka­kav kri­mi­nal nji­ho­vi funk­ci­o­ne­ri ni­je­su ra­di­li a da vrh ne zna i da ne uče­stvu­je u po­dje­li pli­je­na – oci­je­nio je Ko­pri­vi­ca.
DPS Cr­ne Go­re je osno­van 1991. go­di­ne kao di­rekt­ni na­sled­nik Sa­ve­za ko­mu­ni­sta, a po­dje­la na dvi­je stru­je de­si­la se 1997. go­di­ne, ka­da je stran­ku pre­u­zeo Đu­ka­no­vić, ko­ji je na nje­nom če­lu i da­nas.
Funk­ci­o­ner Gra­đan­skog po­kre­ta URA Zo­ran Mi­kić na­vo­di da su u par­ti­ji na vla­sti svje­sni da svi pu­te­vi u afe­ra­ma vo­de do vla­sni­ka DPS-a i du­go­go­di­šnjeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. On je pod­sje­tio da je du­go­go­di­šnji dru­gi čo­vjek DPS-a Sve­to­zar Ma­ro­vić pri­znao da je bio na če­lu kri­mi­nal­ne gru­pe u Bu­dvi ko­ja je ošte­ti­la bu­džet za ne­ko­li­ko de­se­ti­na mi­li­o­na eura.
– Po­što su eko­nom­ski, so­ci­jal­no, po­li­tič­ki, mo­ral­no i vred­no­sno una­ka­zi­li i opu­sto­ši­li Cr­nu Go­ru, vje­ro­vat­no se na sjed­ni­ca­ma par­tij­skih or­ga­na ba­ve pro­na­la­skom „re­zer­vnih dr­ža­va” u ko­je će se sa­kri­ti po­put Ma­ro­vi­ća, umje­sto da ras­pra­vlja­ju o od­go­vor­no­sti vr­ha DPS-a za ne­za­ko­ni­te rad­nje nji­ho­vih funk­ci­o­ne­ra. DPS je pri­zna­njem Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća da je šef or­ga­ni­zo­va­ne kri­mi­nal­ne gru­pe i zva­nič­no po­tvr­dio da po­je­di­ni nji­ho­vi od­bo­ri funk­ci­o­ni­šu kao kri­mi­nal­ne or­gan­za­ci­je. Is­tra­ge i op­tu­žbe pro­tiv vi­so­kih funk­ci­o­ne­ra DPS-a kao i pre­su­de za zlo­u­po­tre­bu slu­žbe­nih po­lo­ža­ja i kr­še­nje za­kon­skih pro­pi­sa pa sve do pre­su­de po­li­tič­kom ocu i glav­nom ide­o­lo­gu DPS-a Sve­to­za­ru Ma­ro­vi­ću naj­bo­lji su po­ka­za­telj ka­kva je ma­tri­ca nji­ho­vog dje­lo­va­nja – sma­tra Mi­kić.
Po nje­go­vom su­du, ko­li­ko god se u DPS-u tru­di­li da ope­ru ru­ke od kri­mi­na­la u svo­jim re­do­vi­ma u to­me ne uspi­je­va­ju.
– Zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nog po­lo­ža­ja, pljač­ka dr­žav­nih re­sur­sa i kri­mi­nal­no udru­ži­va­nje po­sta­li su si­no­nim za dje­lo­va­nje i po­na­ša­nje funk­ci­o­ne­ra DPS-a – ka­že Mi­kić.
Osim Ma­ro­vi­ća, u za­tvo­ru su se na­šli i ne­ka­da­šnji gra­do­na­čel­ni­ci Bu­dve, Ba­ra i Be­ra­na – La­zar Ra­đe­no­vić, Raj­ko Ku­lja­ča, Žar­ko Pa­vi­će­vić i Vu­ka Go­lu­bo­vić, a u to­ku je po­stu­pak i pro­tiv du­go­go­di­šnjeg pod­go­rič­kog gra­do­na­čel­ni­ka Mi­o­mi­ra Mu­go­še, pro­tiv ko­ga je pod­ni­je­to vi­še kri­vič­nih pri­ja­va zbog mi­li­on­skih afe­ra.
Funk­ci­ner De­mo­sa Ti­na Ra­i­če­vić na­gla­ša­va da se, po prin­ci­pu „slič­ni se pro­na­la­ze”, dru­ži­na oku­plje­na u DPS-u pro­na­šla ne ka­ko bi se to oče­ki­va­lo, na ba­zi ide­o­lo­ških prin­ci­pa i pro­gramskh ide­ja (jer su se one dra­stič­no mi­je­nja­le od 90-ih do da­nas) već na ba­zi in­te­re­sa.
– Ka­ko smo još ze­mlja op­či­nje­na li­de­ri­ma u sva­koj sfe­ri, ima­mo i trend da čla­no­vi od­re­đe­ne par­ti­je po­či­nju da li­če i po­stup­ci­ma i sti­lom na svo­je li­de­re. I ne tre­ba da nas ču­di što se čla­no­vi DPS-a po ugle­du na svog še­fa ne ba­ve sop­stve­nim gre­ho­vi­ma – re­kla je Ra­i­če­vi­će­va.
Ona je upo­zo­ri­la da se vrh DPS-a ni­kad ni­je su­o­čio ni sa rat­nim zlo­či­ni­ma, a ka­mo­li da o svo­jim fi­nan­sij­skim mal­ver­za­ci­ja­ma otvo­re­no go­vo­re na par­tij­skim sjed­ni­ca­ma.
– Oni žmu­re na sve lo­še što ura­de, jer, na kra­ju kra­je­va, ka­znu ne od­slu­že gdje bi tre­ba­lo – u Spu­žu, ne­go na ne­kom „li­je­če­nju” u dru­gim ze­mlja­ma. Od­su­stvo od­go­vor­no­sti, na­ža­lost, ša­lje po­ru­ku da je ta­kvo po­na­ša­nje, ne sa­mo pri­hva­tlji­vo, ne­go i pot­pu­no nor­mal­no, što je još je­dan u ni­zu do­pri­no­sa DPS-a, ka­ko to­tal­nom eko­nom­skom slo­mu, ta­ko i mo­ral­nom su­no­vra­tu cr­no­gor­skog dru­štva – za­klju­či­la je Ra­i­če­vi­će­va.M.V.


Za­ro­blje­ne in­sti­tu­ci­je

Ka­ko sma­tra Mo­mo Ko­pri­vi­ca, šef DPS-a Mi­lo Đu­ka­no­vić je u vri­je­me dok su vla­da­li Bu­dvom re­kao da je ona „pre­sto­ni­ca nji­ho­ve po­li­ti­ke”.
– A ta i ta­da­šnja Bu­dva, dok je ni­je­smo oslo­bo­di­li od or­ga­ni­zo­va­nih kri­mi­nal­nih gru­pa, bi­la je sim­bol in­sti­tu­ci­ja za­ro­blje­nih kri­mi­na­lom i ko­rup­ci­jom. Kao što je Bu­dva i dru­gi gra­do­vi, ta­ko će i Cr­na Go­ra ubr­zo bi­ti oslo­bo­đe­na ovog ma­fi­ja­škog kar­te­la – uka­zao je Ko­pri­vi­ca.


To­le­ri­sa­li be­za­ko­nje

Po­li­tič­ki ana­li­ti­čar Bo­ži­dar Čo­la­ko­vić na­po­mi­nje da se afe­re po­ku­ša­va­ju pred­sta­vi­ti kao da se ra­di o izo­lo­va­nim in­ci­den­ti­ma, bez ob­zi­ra na nji­ho­vu broj­nost, da bi se skre­nu­la pa­žnja sa su­šti­ne. Čo­la­ko­vić na­gla­ša­va da je DPS par­ti­ja ko­ja mo­že funk­ci­o­ni­sa­ti „po­bjed­nič­ki” is­klju­či­vo u ne­re­gu­lar­nim okol­no­sti­ma i si­vim zo­na­ma, još od svo­je rat­nič­ke fa­ze, kre­i­ra­nja okol­no­sti „rat­nog okru­že­nja” i „ne­pra­ved­nih i ni­čim iza­zva­nih sank­ci­ja”.
– U rav­no­prav­noj utak­mi­ci, ko­ja pod­ra­zu­mi­je­va mi­ni­mum zlo­u­po­tre­ba dr­žav­nih re­sur­sa u par­tij­ske i pri­vat­ne svr­he, ta par­ti­ja te­ško da bi bi­la po­bjed­nič­ka, što bi sa so­bom po­vu­klo i od­re­đe­ne po­sle­di­ce – član­stvo i ak­ti­vi­zam „na te­re­nu” ne bi bi­lo to­li­ko lu­kra­tiv­ni, pa sa­mim tim ni ta­ko ma­sov­ni. S dru­ge stra­ne, da su in­sti­tu­ci­je prav­ne dr­ža­ve u ka­pa­ci­te­tu u ko­me bi tre­ba­lo da bu­du se­dam go­di­na po­sli­je do­bi­ja­nja sta­tu­sa kan­di­da­ta za član­stvo EU, a za šta naj­ve­ća par­ti­ja ni­je ima­la ni­ka­kvu pre­pre­ku bu­du­ći da kon­sti­tu­i­še vlast go­to­vo tri de­ce­ni­je, vr­lo je vje­ro­vat­no da se is­tra­ge ne bi od­vi­ja­le se­lek­tiv­no – ka­že Čo­la­ko­vić.
Po­ja­šnja­va da te is­tra­ge ne bi za­vi­si­le od po­li­tič­ke vo­lje u toj mje­ri da tek po­sli­je do­bi­je­nog sig­na­la iz sa­mog vr­ha ot­poč­nu da ra­de sop­stve­ni po­sao.
– Te­ško je po­vje­ro­va­ti da sli­ka o ob­ra­ču­nu sa „man­gu­pi­ma u sop­stve­nim re­do­vi­ma” ko­ju DPS ša­lje u jav­nost od­go­va­ra či­nje­ni­ca­ma. Uko­li­ko, na pri­mjer, dru­gi čo­vjek par­ti­je pri­zna da je stvo­rio i bio na če­lu or­ga­ni­zo­va­ne kri­mi­nal­ne gru­pe, ne­mo­gu­će je ne za­pi­ta­ti se da li nje­gov auto­ri­tet u stva­ra­nju ta­kve or­ga­ni­za­ci­je po­či­va, bar i dje­li­mič­no, na sna­zi par­ti­je u či­jem je vr­hu ili is­klju­či­vo na lič­noj ha­ri­zma­tič­no­sti. To jest, da li je par­ti­ja dje­lo­va­njem stvo­ri­la ta­kve okol­no­sti u ko­ji­ma je mo­gu­će da po­zi­ci­ja na od­re­đe­nom ni­vou par­tij­ske hi­je­rar­hi­je go­to­vo pod­ra­zu­mi­je­va iz­bje­ga­va­nje pra­vi­la i ne­po­što­va­nje za­ko­na – sma­tra Čo­la­ko­vić.