Pre­ma iz­vje­šta­ju In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje, u ok­to­bru je 207 oso­ba za­ra­že­no ov­čijim bo­gi­nja­ma (va­ri­če­lom), dok je 78 pa­ci­je­na­ta li­je­če­no od šu­ge. Iz In­sti­tu­ta upo­zo­ra­va­ju da Cr­noj Go­ri pri­je­ti epi­de­mi­ja ma­lih bo­gi­nja (mor­bi­le), ko­ja već ha­ra u re­gi­o­nu i ko­ja je od­ni­je­la ne­ko­li­ko ži­vo­ta na Ko­so­vu i u Ma­ke­do­ni­ji.
Iz In­sti­tu­ta is­ti­ču da je ukup­no pri­ja­vlje­no 480 oso­ba obo­lje­lih od za­ra­znih bo­le­sti ko­je pod­li­je­žu oba­ve­znom pri­ja­vlji­va­nju.
Di­rek­tor Do­ma zdra­vlja Pod­go­ri­ca Ne­boj­ša Ka­va­rić ka­zao je za „Dan” da je po­ja­va ov­čjih bo­gi­nja i šu­ge u ovom go­di­šnjem do­bu oče­ki­va­na. On is­ti­če da se šu­ga li­je­či za tri da­na, ali da se la­ko pre­no­si do­di­rom i mo­že bi­ti ne­zgod­na zbog svra­ba.
– Po­ja­vlju­ju se uče­sta­la i spo­ra­dič­na obo­lje­nja od va­ri­če­le i šu­ge. Šu­ga se ve­ći­nom ja­vlja usled ne­hi­gi­je­ne i iza­zi­va je pa­ra­zit ko­ji se ta­ko zo­ve. On se mo­že pre­ni­je­ti i na oso­bu ko­ja vo­di ra­ču­na o hi­gi­je­ni, do­vo­ljan je do­dir sa oso­bom obo­lje­lom od šu­ge. La­ko se li­je­či i ne osta­vlja po­sle­di­ce, je­di­no mo­že bi­ti ne­zgod­na dok se ne ot­klo­ni – ka­že Ka­va­rić.
Iz In­sti­tu­ta upo­zo­ra­va­ju da je, u si­tu­a­ci­ji ka­da se slu­ča­je­vi obo­li­je­va­nja od ma­lih bo­gi­nja bi­lje­že ši­rom re­gi­o­na, pra­vi tre­nu­tak da se svi osje­tlji­vi po­je­din­ci za­šti­te i ta­ko spri­je­če epi­de­mij­sku po­ja­vu ma­lih bo­gi­nja.
– U pr­vih de­set mje­se­ci ove, kao i to­kom ci­je­le pret­hod­ne go­di­ne, u Cr­noj Go­ri ni­je za­bi­lje­žen ni­je­dan slu­čaj obo­li­je­va­nja od ma­lih bo­gi­nja – bi­lo da se ra­di o „im­por­to­va­nim” slu­ča­je­vi­ma iz okol­nih dr­ža­va ni­ti je pre­nos vi­ru­sa za­bi­lje­žen kod nas. Šta­vi­še, u po­sled­njih 12 go­di­na upr­kos po­sto­ja­nju osje­tlji­vog epi­de­mi­o­lo­škog i la­bo­ra­to­rij­skog nad­zo­ra kod nas su re­gi­stro­va­na sa­mo 32 obo­lje­la pri če­mu u po­sled­nje tri go­di­ne ni­je bi­lo do­ma­ćih (autoh­to­nih) slu­ča­je­va obo­li­je­va­nja već se ra­di­lo o spo­ra­dič­nom obo­li­je­va­nju. Zdrav­stve­nim usta­no­va­ma je pred­lo­žen set mje­ra ko­je je neo­p­hod­no spro­ve­sti ka­ko bi se pred­u­pri­je­di­la epi­de­mi­ja mor­bi­la, pa se tre­nut­no spro­vo­de re­vi­zi­je vak­ci­nal­nih kar­to­na, iden­ti­fi­ku­ju ne­za­šti­će­ni i osje­tlji­vi po­je­din­ci i ro­di­te­lji po­zi­va­ju na vak­ci­na­ci­ju, dok su zdrav­stve­ni rad­ni­ci u do­mo­vi­ma zdra­vlja i opštim bol­ni­ca­ma tre­nut­no dio in­ten­ziv­ne edu­ka­ci­je – po­ru­ču­ju iz te in­sti­tu­ci­je.
– Ako se u ob­zir uzmu i akut­ne re­spi­ra­tor­ne in­fek­ci­je (18.485) te di­fe­ren­ci­ra­ni i ne­di­fe­ren­ci­ra­ni ob­li­ci gri­pa (68) ukup­no je pri­ja­vlje­no 19.033 obo­lje­lih oso­ba. Sto­pa in­ci­den­ci­je za­sno­va­na na in­di­vi­du­al­nim pri­ja­va­ma slu­ča­je­va za­ra­znih bo­le­sti za ovaj mje­sec iz­no­si 77,4/100.000 sta­nov­ni­ka, što je za oko 37 od­sto ve­ća vri­jed­nost od sto­pe in­ci­den­ci­je iz pret­hod­nog mje­se­ca, i za 8,6 pro­cen­ta ma­nje u od­no­su na sto­pu in­ci­den­ci­je iz ok­to­bra 2016. go­di­ne. Uzi­ma­ju­ći u ob­zir i akut­ne re­spi­ra­tor­ne in­fek­ci­je, ne­di­fe­ren­ci­ra­ni i di­fe­ren­ci­ra­ni ob­lik gri­pa, sto­pa in­ci­den­ci­je za ovaj mje­sec iz­no­si 3 069,7/100.000 sta­nov­ni­ka – is­ti­ču iz In­sti­tu­ta.
Zdrav­stve­ne usta­no­ve iz 21 op­šti­ne pri­ja­vi­le su obo­li­je­va­nja od za­ra­znih bo­le­sti ko­ja pod­li­je­žu oba­ve­znom pri­ja­vlji­va­nju.
Naj­ve­ći broj obo­lje­lih re­gi­stro­van je od akut­nih re­spi­ra­tor­nih in­fek­ci­ja (18.485), va­ri­če­le 207, šu­ge 78, ne­di­fe­ren­ci­ra­nog i di­fe­ren­ci­ra­nog ob­li­ka gri­pa 68, akut­nog en­te­ro­ko­li­ti­sa (sto­mač­ne in­fek­ci­je) 54, strep­to­kok­nog ton­zi­lo­fa­rin­gi­ti­sa 37 (upa­le gr­la) i sal­mo­ne­lo­za (sto­mač­na bak­te­rij­ska in­fek­ci­ja) 18. Ne uzi­ma­ju­ći u ob­zir akut­ne re­spi­ra­tor­ne in­fek­ci­je, ne­di­fe­ren­ci­ra­ni i di­fe­ren­ci­ra­ni ob­lik gri­pa, na­ve­de­nih pet obo­lje­nja či­ne oko 82 od­sto od ukup­nog bro­ja pri­ja­vlje­nih za­ra­znih bo­le­sti u ovom mje­se­cu. U ok­to­bru su u od­no­su na put pre­no­sa (ne uzi­ma­ju­ći u ob­zir akut­ne re­spi­ra­tor­ne in­fek­ci­je, ne­di­fe­ren­ci­ra­ni i di­fe­ren­ci­ra­ni ob­lik gri­pa) do­mi­ni­ra­le re­spi­ra­tor­ne za­ra­zne bo­le­sti sa 43 pro­cen­ta, za­tim pa­ra­zi­tar­ne za­ra­zne bo­le­sti sa oko 16 i cri­jev­ne bo­le­sti sa oko 11 od­sto – na­vo­de u sa­op­šte­njuD.B.


Epi­de­mi­je ne po­zna­ju gra­ni­ce

Iz In­sti­tu­ta na­vo­de da epi­de­mi­je ne po­zna­ju gra­ni­ce i ro­di­te­lji bez za­stra­ši­va­nja mo­ra­ju da bu­du opre­zni, jer u 21. vi­je­ku sva­ka dječ­ja smrt od za­ra­zne bo­le­sti ko­ja se mo­že spri­je­či­ti vak­ci­na­ci­jom u na­šoj ze­mlji bi­la bi rav­na ka­ta­stro­fi.
– Sve mje­re zdrav­stve­nih vla­sti osta­će bez efek­ta ako ne­ma sa­rad­nje sa ro­di­te­lji­ma. Ja­ko je bit­no da se sva ne­vak­ci­ni­sa­na dje­ca po­ve­du kod iza­bra­nog pe­di­ja­tra i na vri­je­me za­šti­te. Za­to mo­li­mo ro­di­te­lje da sve zdrav­stve­ne sa­vje­te tra­že od lje­ka­ra te da se bez­bri­žno igra­ju sa svo­jom dje­com, a ne sa zdra­vljem svo­je dje­ce – po­ru­či­li su iz In­sti­tu­ta.