Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
DPS kupovao glasove i bacao suzavac na opoziciju * Pucanj u leđa za tužilaštvo nije teško ubistvo * Firma iz Šangaja olakšala CGES za 11.000 eura * Škrelja krši zakon, Agencija ne reaguje * Kondoliza Rajs smjenjuje Dodika * Sudovi, ludovi * Presuda
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 27-11-2017

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Aida Petrović, direktorica CG ženskog lobija:
– Velika je stopa neprijavljivanja nasilja jer žrtve nijesu ohrabrene da se obrate institucijama. Kod nas se osuđuju žrtve. To nema nigdje u svijetu. Na drugoj strani, nasilnici se oslobađaju i prolaze s opomenama.

Vic Dana :)

Zemunac na sudu kaže svom advokatu:
– Slušaj, ako uspiješ da mi izdejstvuješ da dobijem samo jednu godinu zatvora, ova torba sa parama je tvoja, a ako ne uspiješ, leti ti glava!
Kasnije, sudija izriče presudu:
– Sud donosi presudu: Jedna godina zatvora!
Zemunac, sav srećan, grli advokata i upita ga:
– Jel bilo teško?
– Uh, đavolski teško!
– Zašto?
– Hm, sudija je htio da te oslobodi!


Došla plavuša na selo i naiđe na čobanina kako čuva ovce i pita ga:
– Koliko ova ovca ima godina?
– Ima dvije godine.
– A kako znate da ima toliko?
– Znam po rogovima.
– Vidi stvarno, ima 2 roga!







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Vijest dana - datum: 2017-11-21 JAVNO PISMO DJEVOJČICE A.M. KOJOJ NAKON APELA NADLEŽNI ZAGORČAVAJU ŽIVOT
Ne otimajte mi tatu koji umire
Mirović sa kćerkom Ne otimajte mi tatu koji umire Zar sam ja kriva što imamo dugove, što nemamo socijalno i što je tata bolestan? Sa ocem živimo jer tako želimo, kaže djevojčica
-„Ta­ta mi umi­re, i sve su nam od­u­ze­li”, ka­že na po­čet­ku pi­sma če­tr­na­e­sto­go­di­šnja A.M., kćer­ka te­ško obo­lje­log Ve­se­li­na Mi­ro­vi­ća iz Bi­je­log Po­lja. Ona u svom po­tre­snom pi­smu, ko­je je do­sta­vi­la „Da­nu“, ka­že da je pu­no ne­i­sti­na iz­re­če­no na ra­čun nje­ne po­ro­di­ce po­sled­njih da­na, da ju je Cen­tar za so­ci­jal­ni rad „obi­lje­žio kao pro­sja­ka”, pi­ta­ju­ći da li je gri­jeh vo­lje­ti svog oca, bra­ta i že­lje­ti li­jep ži­vot.
– Ne­ma te si­le ko­ja mi mo­že za­bra­ni­ti da ka­žem isti­nu da mi ta­ta umi­re i da su nam sve od­u­ze­li. Pa i ri­ječ. Zar glas dje­te­ta mo­že bi­ti zlo, zar mi ne­ko na­re­đu­je da ka­žem da je ta­ta loš i iz­mi­šlja da pro­sim? Zar ja ne znam da mi je ta­ta do­bar, svje­tlost mog ži­vo­ta? Sva­ki dan sa njim je sre­ća. Kad ga ubi­ju, ubi­ja­ju i me­ne. Zar ne smi­jem re­ći da ne­mam so­ci­ja­lu, što me hap­se bez oca, što pi­šu što ni­je­sam re­kla. Da me bru­ka­ju pred ško­lom, u na­ro­du – na­pi­sa­la je če­tr­na­e­sto­go­di­šnja dje­voj­či­ca u pi­smu ko­jim se obra­ti­la jav­no­sti.
Ona pi­ta zar bo­lest nje­nog oca ni­je do­volj­na, pa i to pro­vje­ra­va­ju.
– A on se ope­ri­sao u Be­o­gra­du i Pod­go­ri­ci. I za­to tra­žim da mi ne oti­ma­te oca. Svi zna­ju da je ne­po­kre­tan i te­ško bo­le­stan. I da sam sa njim stal­no. Brat, ta­ta i ja, iako ova­ko bo­le­stan, pro­vo­di­mo li­je­pe da­ne i po­dr­ža­va­mo se. Ni­je me ni­kad tje­rao ni na šta, već sa­mo po­dr­ža­vao i da­vao po­dr­šku, da ni­je­sam sa­ma, i da je Bog sa mnom. A či­tav ži­vot mog ta­te je bol bez ro­di­te­lja. I da­nas pla­če za nji­ma. Či­tam nje­go­ve pje­sme ko­je me uče ži­vo­tu. Na­u­či­la sam da pra­štam, a ne da ne­ko pri­ča la­ži o me­ni – po­ru­ču­je A.M.
Če­tr­na­e­sto­go­di­šnja­ki­nja pi­ta da li bi ona i brat bi­li sa ocem da je on loš, i po­ru­ču­je da joj ni­ko ne­će uze­ti po­ro­di­cu.
– Ne zna­ju o mom ocu, me­ni i bra­tu, o na­šim naj­ljep­šim tre­nu­ci­ma, a pri­ča­ju la­ži. Na­dam se da ni­ko ne­će shva­ti­ti ovo pi­smo kao sred­stvo pu­tem ko­jeg tra­žim po­moć. Mno­go lju­di nas je po­vri­je­di­lo hap­še­njem. To će me či­ta­vog ži­vo­ta pra­ti­ti. So­ci­jal­no me obi­lje­ži­lo da pro­sim. Sra­mo­ta me. Ne mo­gu na uli­cu iza­ći. Ali da zna­te, iz Ame­ri­ke, Ru­si­je, Fran­cu­ske, Nje­mač­ke zo­vu i po­dr­ža­va­ju nas. I iz Cr­ne Go­re i Sr­bi­je. Da­ju mi na­du da ni­je­sam na kri­vom pu­tu. Zar tre­ba da na­pu­stim Cr­nu Go­ru i ško­lu da me vi­še ne vri­je­đa­ju – pi­ta se ona.
Ka­ko do­da­je, te­ško joj pa­da kad ka­žu da joj ta­ta ni­je bo­le­stan, „a pred mo­jim oči­ma umi­re“.
– On me od sva­ko­ga bra­ni i vas­pi­ta­va. Zar ja po­red od­ra­slih da je­di­na ka­žem isti­nu? Zar sam ja kri­va što ima­mo du­go­ve, što ne­ma­mo so­ci­jal­no i što je ta­ta bo­le­stan? Što mi na­ru­ša­va­te ži­vot? A sa ocem smo jer ta­ko že­li­mo. Osta­vi­la nas je maj­ka. Nje­ni nas mr­ze – do­da­je dje­voj­či­ca.
Ona na­gla­ša­va da je obi­lje­že­na po­stu­pa­njem po­je­di­nih lju­di i in­sti­tu­ci­ja, ko­ji su iz­ni­je­li ne­i­sti­ne na ra­čun nje­ne po­ro­di­ce, te da osje­ća sra­mo­tu i po­gle­de nje­nih vr­šnja­ka.
– Za­bo­ra­vi­li su da sam ja nji­hov drug, da su me vo­lje­li, da sam bi­la od­li­čan đak, da su me uči­te­lji­ce vo­lje­le, da ni­je­sam ne­ko ko ne vo­li ško­lu. So­ci­jal­no me ka­zni­lo za či­tav ži­vot. Njih se pla­šim. Ne da­ju mi da ka­žem šta mi­slim – is­ti­če ona.
Djevojčica na­gla­ša­va da ovo pi­smo pi­še iz sr­ca, te da ove ri­je­či ni­je­su ri­je­či nje­nog oca.
– On ni­je u sta­nju da pri­ča. Ja imam svo­ju pa­met. Dok ovo pi­šem u dru­goj so­bi se otac pre­vi­ja od bo­lo­va. Uga­si­li ste ga, op­tu­ži­li, nje­go­vo sr­ce to ne mo­že pod­ni­je­ti. Ali, na­dam se da ima još lju­di kao što je Ma­ri­na iz Ban­ke hra­ne, Gor­da­na Mom­či­lo­vić, že­na ko­ja se bo­ri za nas i bra­ni nas, Vla­do Do­sta­nić, Mi­lan­ka Sti­jo­vić, Ka­sim Di­zda­re­vić, Re­džo Omer­hod­zić, Ah­med Ho­dža, Islam­ska mu­sli­man­ska za­jed­ni­ca, Ma­šan Živ­ko­vić, De­rid Ora­ho­vac... Svi su nam oni kao naj­bli­ži, ko­ji po­ma­žu i ko­ji zna­ju da ih vo­li­mo. Vi­še ne­mam ri­je­či. Sr­ce mi lu­pa. Bo­jim se da ne­ko na vra­ta ne za­lu­pa. Brat mi se bo­ji po­li­ci­je, da ne do­đu opet na vra­ta. Ga­zda bi ga otje­rao. Pi­taj­te gra­do­na­čel­ni­ka Alek­san­dra Žu­ri­ća pro­sim li. Do­đem kul­tur­no i pre­dam mu ta­tin apel. Tje­ra­te me da mr­zim grad, so­ci­jal­no, po­li­ci­ju, po­je­di­ne no­vi­na­re – na­vo­di A.M.
Ona po­ru­ču­je da ni­ko ne­ma pra­va da joj su­di.
– Imam oca ko­ji me šti­ti. Mo­je ime po­mi­nja­će se jed­nog da­na kao ne­ko ko je bio hra­bar. Da sam že­lje­la da ka­žem isti­nu i da sam se bo­ri­la za svog oca. Ne mo­že­te mi po­mo­ći, kad me vi isti vri­je­đa­te. Re­ci­te svi ko­ji me zna­te jav­no da ni­je­sam pro­sjak. Da vi­še sa stra­hom ne idem uli­com. A za­klju­ča­vam se u so­bi, dok mi ta­ta umi­re, da ne­ko ne pro­va­li i ne od­ve­de me – do­da­je ona.
Djevojčica uka­zu­je na na­vo­de iz so­ci­jal­nog, ko­ji su ka­za­li da joj da­ju 100 eura mje­seč­no.
– Ko sa tim mo­že pre­ži­vje­ti u ova­kvoj si­tu­a­ci­ji? Ta­ble­te za ta­tu ku­pu­je­mo, pla­ća­mo stru­ju, hra­nu ku­pu­je­mo... Ima­mo sa­mo 60 eura. Ali ni­ko mi ne mo­že ote­ti naj­ljep­še da­ne pro­ve­de­ne sa ta­tom. Ja ni­je­sam pas da me ne­ko ga­đa, ja sam ne­či­ja, imam po­ro­di­cu. Ko to o me­ni mo­že da ka­že lo­še? Ni­kog ne vri­je­đam, a ću­te svi. Ima li ko da me bra­ni – za­klju­ču­je dje­voj­či­ca u svom pi­smu.M.N.


Dje­ca sa­slu­ša­va­na u po­li­ci­ji

Ve­se­li­nu Mi­ro­vi­ću je hit­no po­treb­na tran­splan­ta­ci­ja sr­ca. Nje­go­va tro­čla­na po­ro­di­ca ži­vi u iz­u­zet­no lo­šim uslo­vi­ma. Na­kon što se nje­go­va kćer­ka obra­ti­la Ban­ci hra­ne zbog te­ške so­ci­jal­ne si­tu­a­ci­je u ko­joj su se na­šli, po­li­ci­ja je sa­slu­ša­la nje­go­vu ma­lo­ljet­nu dje­cu. Mi­ro­vić je ra­ni­je „Da­nu“ ka­zao da je u po­li­ci­ji, to­kom is­pi­ti­va­nja, nje­go­voj ma­lo­ljet­noj kćer­ki re­če­no da ni­je smje­la da se obra­ća Ban­ci hra­ne za po­moć.


Prvo javno obraćanje

Slučaj djevojčice A.M. i njenog oca i brata već je danima aktuelan u javnosti. Pored apela za pomoć koji je uputila Banki hrane, pismo koje „Dan“ objavljuje je njeno prvo obraćanje javnosti.

Komentari

Komentari se objavljuju bez zadrške.

Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj će biti izbrisan u najkraćem roku čim bude primijećen ili prijavljen, a autori spornog komentara rizikuju da budu prijavljeni nadležnim institucijama.

Prijavite neprikladan komentar našem MODERATORU.

Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem Ombudsmanu.

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"