U Sta­rom gra­du Ba­ru pr­vi put na­kon dru­ge po­lo­vi­ne osam­de­se­tih ob­na­vlja se ne­ki od obje­ka­ta, a ri­ječ je o re­zi­den­ci­ji Bar­ske nad­bi­sku­pi­je iz XIV vi­je­ka. Pre­ma ri­je­či­ma ku­sto­sa Sta­rog gra­da, mr Mla­de­na Za­gar­ča­ni­na, ar­he­o­lo­ga, ra­do­vi na ob­na­vlja­nju Sta­rog gra­da po­če­li su na­kon tri de­ce­ni­je, i to na ve­le­lep­nom objek­tu.
– Po­sle tri­de­set go­di­na če­ka­nja na­sta­vi­li smo ona­mo gdje su bo­lji sta­li, i u ne­kim bo­ljim vre­me­ni­ma dav­nih osam­de­se­tih. To zvu­či baj­ko­vi­to, ali je ta­ko. Zna­či da je Sta­ri grad Bar na­po­kon po­čeo po­no­vo da se ob­na­vlja. Iako je sva­ki po­če­tak te­žak, 28. no­vem­bar 2017. pam­ti­će­mo kao isto­rij­ski, i ako ne­ko po­mi­sli da pre­tje­ru­jem, po­gri­je­ši­će. Po­sta­vi­li smo pr­vi od tri ve­li­ka por­ta­la na ar­hi­e­pi­skop­skoj pa­la­ti i bu­du­ćem ar­he­o­lo­škom mu­ze­ju gra­da Ba­ra, na­da­mo se naj­ljep­šem ar­he­o­lo­škom mu­ze­ju na ju­žnom di­je­lu Ja­dra­na. Bi­će­mo na­kon Bu­dve pr­vi grad u Cr­noj Go­ri ko­ji ima ar­he­o­lo­ški mu­zej, i bi­će­mo u ma­loj gru­pi ve­li­kih gra­do­va na ci­je­loj Ja­dran­skoj oba­li ko­ji ga ima­ju – ka­že Za­gar­ča­nin. On pod­sje­ća šta je pret­ho­di­lo po­di­za­nju pr­vog ma­siv­nog por­ta­la na ovom va­žnom objek­tu.
– Pod ru­ko­vod­stvom kon­zer­va­to­ra Bo­ži­da­ra Jo­vi­će­vi­ća, za­po­sle­nog u Cen­tru za kon­zer­va­ci­ju i ar­he­o­lo­gi­ju Cr­ne Go­re sa sje­di­štem na Ce­ti­nju, a uz po­moć Jo­za Vu­či­ća, rad­ni­ka Kul­tur­nog cen­tra, i Bo­ža Pe­co­vi­ća, zi­da­ra i kle­sa­ra, za­po­če­ti su pr­vi za­hva­ti na do­vr­šet­ku jed­nog od naj­re­pre­zen­ta­tiv­ni­jih obje­ka­ta u gra­du, sta­roj cr­kvi, a za­tim i re­zi­den­ci­ji ar­hi­e­pi­sko­pa bar­skih, sa­gra­đe­noj u 14. vi­je­ku. Iako po­sta­vlja­nje okvi­ra vra­ta ne­koj „ku­ći” mo­žda zvu­či smi­je­šno u ovim vre­me­ni­ma, pri­pre­me za ovaj po­sao su bi­le du­ge. Tre­ba­lo je na­pra­vi­ti sve po­treb­ne uslo­ve da bi se do­šlo do na­stav­ka ra­do­va - ka­že Za­gar­ča­nin.
Na osno­vu pro­jek­ta ko­ji je ura­đen 1986. go­di­ne, uspje­li su da pri­ve­du kra­ju sve pri­pre­me i oda­be­ru ka­men, na­čin kle­sa­nja, zi­da­nja, fu­go­va­nja, a po­štu­ju­ći sve prin­ci­pe kon­zer­va­tor­sko-re­sta­u­ra­tor­skog po­sla.
– Na­rav­no, sve ovo ne bi bi­lo mo­gu­će da sta­ri­ji ni­su ura­di­li onaj naj­la­vov­ski­ji dio po­sla, pri­tom naj­vi­še mi­slim na ar­he­o­lo­ga Ome­ra Pe­ro­če­vi­ća, i uz nje­ga, bar­do­ve me­di­je­ve­li­sti­ke, pro­fe­so­ra Đur­đa Bo­ško­vi­ća i Mir­ka Ko­va­če­vi­ća. Po­sao smo po­če­li sa re­la­tiv­no ma­lim sred­stvi­ma, ko­je nam je omo­gu­ći­lo Mi­ni­star­stvo kul­tu­re Cr­ne Go­re. Ka­da ka­žem „ma­lim sred­stvi­ma”, ne mi­slim da se ža­lim na do­bi­je­nu svo­tu, iako ona ne mo­že da po­kri­je kraj ra­do­va, i iako je ona mno­go, mno­go ma­nja re­ci­mo od pred­sta­ve pro­duk­ci­je Bar­skog lje­to­pi­sa. Ta sred­stva, za­hva­lju­ju­ći lju­di­ma iz Mi­ni­star­stva, omo­gu­ći­la su nam da na­sta­vi­mo, i ne mi­slim da će nas vi­še iko za­u­sta­vi­ti u ono­me što se, kao plan i pro­gram, vu­če već tri de­ce­ni­je, a to je naj­va­žni­je, jer je Sta­ri grad na­še naj­ve­će na­sle­đe i on ne­ma ci­je­nu. Iako pro­pa­da, ru­ši se, sa­da ima­mo ve­ću na­du da mu svi­ću bo­lji da­ni i da će­mo se iz­bo­ri­ti za nje­gov op­sta­nak – ka­že Za­gar­ča­nin.
On na­gla­ša­va da po­sao ne bi mo­gao bi­ti za­po­čet da ni­je upra­ve Kul­tur­nog cen­tra ko­ji im pru­ža ve­li­ku lo­gi­stič­ku po­dr­šku.
– Još ma­lo, ka­da se uho­da­mo u sa­vla­đi­va­nju pre­op­te­re­će­nog bi­ro­krat­skog apa­ra­ta ko­ji je kao mre­na ob­u­hva­tio spo­me­ni­ke kul­tu­re u Cr­noj Go­ri, iz­bo­ri­će­mo se i za Sve­tu Ka­ta­ri­nu, mes­džid, akva­dukt ko­ji je te­ško ošte­ćen, ku­lu Se­lim­be­go­vi­cu i još mno­go to­ga. Ali, pi­ta­nje op­stan­ka ni­je u na­šim ru­ka­ma - ka­že Za­gar­ča­nin.
D.S.


Kao po Stra­du­nu

On ka­že da je Sta­ri grad Bar je­di­ni spo­me­nik pr­ve ka­te­go­ri­je u bar­skoj op­šti­ni, naš naj­va­žni­ji do­kaz tra­ja­nja.
– Bar ima ne­mjer­lji­vo bo­gat­stvo, i sa­mo ako se okre­ne­mo Sta­rom gra­du mo­ći će­mo da ra­ču­na­mo i na bu­duć­nost „no­vog” gra­da. Za­to po­zi­vam sve da nam po­mog­nu, od Op­šti­ne i svih onih do­bro­na­mjer­nih lju­di ko­ji će odvo­ji­ti dio ma­te­ri­jal­nih sred­sta­va za bu­duć­nost Sta­rog gra­da Ba­ra, jer je to bu­duć­nost nji­ho­ve dje­ce i nji­ho­vog obra­zo­va­nja. I opet, da se vra­tim na po­če­tak. Po­če­li smo da ob­na­vlja­mo grad. Na­ša eki­pa ko­ju pred­vo­di Bo­ži­dar Bo­bo Jo­vi­će­vić je za sa­da če­tvo­ro­čla­na. Na­dam se da će sle­de­ći put, ka­da se ogla­si­mo, bi­ti mno­go vi­še nov­ca i mno­go vi­še lju­di ko­ji će se bri­nu­ti da oro­nu­lo ne pro­pad­ne i da se oču­va. Do ta­da, hva­la una­pri­jed svi­ma ko­ji će nam po­mo­ći u to­me. Vo­li­mo da ka­že­mo „po Sta­rom Ba­ru kao po Stra­du­nu”, i to ni­je da­le­ko. Ali, o tom po­tom - ka­že Za­gar­ča­nin.