Pra­vi pri­mjer ne­ma­ra pre­ma imo­vi­ni, ali i pri­mjer ka­ko mno­gi vo­le da ka­žu ,,na­ka­rad­ne pri­va­ti­za­ci­je i tran­zi­ci­je” za­si­gur­no je bje­lo­polj­ska In­du­strij­ska zo­na u Ne­da­ku­si­ma. U naj­go­rem sta­nju me­đu de­se­tak fa­bri­ka, či­je su ka­pi­je odav­no za­klju­ča­ne, sva­ka­ko je ne­ka­da uspje­šna fa­bri­ka obu­će ,,Mla­dost”, od­no­sno ,,Be­o­grad”. Na­pu­šten i za­ra­stao u ko­rov po­red sa­me ma­gi­stra­le pre­ma Pri­je­po­lju, obje­kat ne­ka­da­šnjeg gi­gan­ta in­du­stri­je obu­će odo­li­je­va zu­bu vre­me­na. Fa­bri­ku je 26. ju­na 2008. go­di­ne ku­pi­la her­ceg­nov­ska fir­ma „PKB” i od ta­da zja­pi pra­zna.
– Pri­li­kom za­klju­či­va­nja ugo­vo­ra o pro­da­ji cje­lo­kup­ne imo­vi­ne bje­lo­polj­ske fa­bri­ke gor­njih di­je­lo­va obu­će u ste­ča­ju, od stra­ne ste­čaj­nog uprav­ni­ka Če­da Go­spi­ća i vla­sni­ka fir­me „PKB Her­ceg No­vi „AD Ze­le­ni­ka’” Pan­ta Vu­ču­ro­vi­ća, na­ja­vlje­no je da će se na tom pro­sto­ru iz­gra­di­ti mo­der­ni tr­žni cen­tar u ko­jem će bi­ti za­spo­slen ve­li­ki broj rad­ni­ka, a bi­će do­volj­no mje­sta i za svo­je­vre­me­no za­po­sle­ne u „Mla­do­sti” – ka­že Lji­lja­na To­mo­vić, jed­na od biv­ših rad­ni­ca, pod­sje­ća­ju­ći da su go­di­na­ma una­zad ona i pre­ko 300 za­po­sle­nih u ovoj fa­bri­ci, ra­de­ći i za ino­stra­no tr­ži­šte, za­ra­đi­va­li pla­te za svo­je po­ro­di­ce.
Pri­li­kom za­klju­či­va­nja ugo­vo­ra Go­spić je sa­op­štio da se na li­ci­ta­ci­ju za ku­po­vi­nu „Mla­do­sti”, osim fir­me iz Her­ceg No­vog, pri­ja­vi­lo i pred­u­ze­će „Vo­li” iz Pod­go­ri­ce.
– „Vo­li” je po­nu­dio 1.521.000 eura ko­li­ka je bi­la po­čet­na ci­je­na, dok je PKB li­ci­ti­rao za iz­nos 1.532.000. Za kup­ca je iza­bra­no pred­u­ze­će iz Her­ceg No­vog, jer je po­nu­di­lo ci­je­nu ve­ću za 11.000 eura. Sma­tra­mo da je po­stig­nu­ta do­bra ci­je­na ko­ja mo­že da pod­mi­ri­ sva po­tra­ži­va­nja po­vje­ri­la­ca. U ugo­vo­ru je pre­ci­zi­ra­no da pri­li­kom za­po­šlja­va­nja pred­nost ima­ju rad­ni­ci ko­ji su ra­di­li u „Mla­do­sti” – ka­zao je tom pri­li­kom Go­spić.
Me­đu­tim, iako pom­pe­zno pro­pra­će­na, pro­da­ja ko­ja je uli­va­la op­ti­mi­zam da će fa­bri­ka po­če­ti da ra­di u ne­kom dru­gom kon­tek­stu i sma­nji­ti sto­pu ne­za­po­sle­no­sti u gra­du pod Ob­ro­vom, ni­je se ob­i­sti­ni­la. Od ta­da je obje­kat iz­lo­žen pro­pa­da­nju i je­di­ni sta­na­ri iza ka­pi­je za­ra­sle u ko­rov su pa­co­vi, zmi­je i raz­ne ži­vo­ti­nje.
Biv­ši di­rek­tor fa­bri­ke Mi­lo­rad Rman­dić, ak­tu­el­ni pot­pred­sjed­nik op­štin­skog So­ci­jal­nog sa­vje­ta, po­tvr­dio je da je obje­kat na­pu­šten i iz­lo­žen pro­pa­da­nju.
– Fa­bri­ka je na­sta­la od ne­ka­da­šnje In­du­stri­je obu­će „Be­o­grad” jer je pod tim na­zi­vom po­slo­va­la do 1991. go­di­ne. Od ta­da je od­lu­kom cen­tral­nog Rad­nič­kog sa­vje­ta u Be­o­gra­du pro­mi­je­ni­la na­ziv u AD „Mla­dost”. Po­slo­va­la je uspje­šno do 14. mar­ta 2007. ka­da je uve­den ste­čaj ko­ji je okon­čan pro­da­jom go­di­nu ka­sni­je – ka­zao je Rman­dić, do­da­ju­ći da je u tim pro­spe­ri­tet­nim vre­me­ni­ma u fa­bri­ci ra­di­lo vi­še od 360 za­po­sle­nih.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ku­pac iz Her­ceg No­vog dao je obje­kat pod hi­po­te­ku da bi re­pro­gra­mi­rao kre­dit.
– Sve ma­ši­ne iz fa­bri­ke su pro­da­te, čak i in­sta­la­ci­je i ra­di­ja­to­ri. Evi­dent­no je da je obje­kat u lo­šem sta­nju, a ne­po­zna­ni­ca je šta vla­snik pla­ni­ra sa njim. Je­di­no je po­zna­to da Op­šti­na ne­ma in­ge­ren­ci­je nad tim. Pre­ma mom mi­šlje­nju, shod­no DUP-u, taj pro­stor sva­ka­ko tre­ba pri­ve­sti na­mje­ni i ne do­zvo­li­ti da se po­sto­je­ći obje­kat još vi­še ru­i­ni­ra.To je si­tu­a­ci­ja ko­ja ni­ko­me ne od­go­va­ra– oci­je­nio je Rman­dić.
To­mo­vi­će­va je pod­sje­ti­la da su, s ob­zi­rom na to da je fa­bri­ka upo­šlja­va­la pre­te­žno žen­sku rad­nu sna­gu, rad­ni­ce pre­va­re­ne i iz­i­gra­ne.
– Ni­šta ni­je­smo do­bi­li. Ne sa­mo da ne­ma­mo so­ci­jal­ni pro­gram, ne­go su nam i pen­zi­je uma­nje­ne jer ni­je­su upla­ći­va­li pu­ni do­pri­nos. Kad po­ne­kad pro­đem po­red fa­bri­ke u ko­joj sam pro­ve­la to­li­ke go­di­ne, a tru­dim se da to bu­de što rjeđe, ne vje­ru­jem šta je ura­đe­no– is­ti­če To­mo­vi­će­va.
Ona do­da­je da su u vi­še va­ra­ta po­ku­ša­va­le da do­bi­ju za­o­sta­la du­go­va­nja, ali da u to­me ni­je­su uspje­le. M.N.