Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Blokirane firme švercera duvana i Šarićevog ortaka * Tužilaštvo ispituje krađu tri mandata * Pred policajkom u Baltića ispalili 60 hitaca * Pokušao da likvidira rođake * Blokirane firme švercera duvana i Šarićevog ortaka * Sitnina * Kako smo iskeširali Cecin dernek
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 04-01-2018

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Milisav Popović, pisac i kolumnista „Dana”:
– Pišem onako kako želim da čitam.

Vic Dana :)

Žena ima muža koji se zove Budimir, a zovu ga Buda.
Zove je švaler telefonom i pita:
- Će da bude nešto noćas?
Ona mu tiho reče:
- Ako Bude bude, neće da bude, ali ako Bude ne bude, će da bude!


Kaže Perica mami: „Mama, tata je opet pijan!” „A otkud ti to znaš?” „Pa eno ga, opet brije ogledalo.”


Kako bi se zvao film „300” da u njemu glumi Čak Noris?
- Jedan!







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Drustvo - datum: 2018-01-01 MINISTAR PAVLE RADULOVIĆ U INTERVJUU ZA „DAN“
Građani će za legalizaciju mjesečno davati 100 eura
Građani će za legalizaciju mjesečno davati 100 eura Troškovi legalizacije obuhvataju plaćanje naknade za komunalno opremanje građevinskog zemljišta, čiju visinu utvrđuju opštine i ona zavisi od površine, lokacije i namjene objekta, kazao je Radulović
Le­ga­li­za­ci­ja ne­le­gal­no sa­gra­đe­ne ku­će od 100 kva­dra­ta, na ze­mlji­štu od 500 metara kva­drat­nih u 4. zo­ni Pod­go­ri­ce, gra­đa­ni­na će ko­šta­ti 99,40 eura mje­seč­no u pe­ri­o­du od 20 go­di­na, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan“ mi­ni­star odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma Pa­vle Ra­du­lo­vić. On is­ti­če da će lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve u na­red­nih 20 go­di­na pri­ho­do­va­ti od 300 do 750 mi­li­o­na od na­pla­te na­kna­da za ko­mu­nal­no opre­ma­nje bes­prav­no po­dig­nu­tih obje­ka­ta.
● Da li ima­te pro­jek­ci­je ko­li­ko će le­ga­li­za­ci­ja jed­nog di­vljeg objek­ta, po ka­rak­te­ru po­ro­dič­ne ku­će, ko­šta­ti gra­đa­ni­na, ako se uzme u ob­zir sve ono što za­kon pro­pi­su­je i či­nje­ni­ca da je npr. taj obje­kat iz­gra­đen na dr­žav­noj ze­mlji?
– Tro­ško­vi le­ga­li­za­ci­je ob­u­hva­ta­ju tro­ško­ve pla­ća­nja na­kna­de za ko­mu­nal­no opre­ma­nje gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta, či­ju vi­si­nu utvr­đu­ju op­šti­ne i ko­ja za­vi­si od po­vr­ši­ne, lo­ka­ci­je i na­mje­ne objek­ta. Ta­ko­đe, va­žno je na­po­me­nu­ti da se ova na­kna­da uve­ća­va za 2,5 od­sto za objek­te osnov­nog sta­no­va­nja (bez ob­zi­ra da li se pla­ća jed­no­krat­no ili u ra­ta­ma) a pet od­sto za osta­le objek­te uko­li­ko se pla­ća jed­no­krat­no, od­no­sno 20 od­sto uko­li­ko se vla­snik od­lu­či za pla­ća­nje u ra­ta­ma. Na­i­me, pro­jek­ci­ja za­vi­si od op­šti­ne na či­joj te­ri­to­ri­ji je iz­gra­đen bes­prav­ni obje­kat.
Ka­ko u glav­nom gra­du, pre­ma zva­nič­noj evi­den­ci­ji ka­ta­stra, po­sto­ji naj­ve­ći broj bes­prav­no po­dig­nu­tih obje­ka­ta, uze­će­mo kao pri­mjer obje­kat od 100 me­ta­ra kva­drat­nih u ovoj lo­kal­noj je­di­ni­ci, ko­ji je iz­gra­đen na ze­mlji­štu po­vr­ši­ne 500 kva­dra­ta. Da­kle, ze­mlji­šte po­vr­ši­ne od 500 me­ta­ra kva­drat­nih, sa pret­po­sta­vlje­nom pro­ci­je­nje­nom vri­jed­no­šću od 35 eura po me­tru kva­drat­nom ko­šta 17.500 eura. Ovaj iz­nos mo­že da se pla­ti na 240 jed­na­kih mje­seč­nih ra­ta (uko­li­ko je u pi­ta­nju obje­kat osnov­nog sta­no­va­nja) ili na 120 ra­ta za osta­le ka­te­go­ri­je obje­ka­ta. Mje­seč­na ra­ta, ako se pla­ća na 20 go­di­na je 72,90 eura, a uko­li­ko se pla­ća na de­set go­di­na – oko 145 eura. Za­tim, uze­će­mo da je obje­kat u 4. zo­ni, u ko­joj vi­si­na na­kna­de za ko­mu­nal­no opre­ma­nje iz­no­si 63,46 eura po me­tru kva­drat­nom te ista za obje­kat od 100m2 iz­no­si 6.346 eura, što se ta­ko­đe mo­že pla­ća­ti u mje­seč­nim ra­ta­ma – 240 za objek­te osnov­nog sta­no­va­nja, od­no­sno 26,50 eura, ili na 120 mje­seč­nih ra­ta – 52,88 eura. Sto­ga, uku­pan iz­nos ko­ji će se pla­ti­ti za le­ga­li­za­ci­ju pro­jek­to­va­nog objek­ta ko­ji je iz­ra­đen na dr­žav­nom ili op­štin­skom ze­mlji­štu je 23.846 eura, od­no­sno ako se pla­ća na 240 mje­seč­nih ra­ta, iz­no­si 99,40 eura, a uko­li­ko se pla­ća na 120 mje­seč­nih ra­ta, iz­no­si oko 198 eura.
● Mi­ni­star­stvo odr­ži­vog raz­vo­ja u 2017. go­di­ni bi­lo je u fo­ku­su jav­no­sti zbog Za­ko­na o pla­ni­ra­nju pro­sto­ra i iz­grad­nji obje­ka­ta. Za­kon se pri­mje­nju­je ne­ko­li­ko mje­se­ci. Ka­kvi su Va­ši pr­vi uti­sci i šta će, pre­ma Va­šem mi­šlje­nju, bi­ti naj­ve­ći pro­blem u nje­go­voj pri­mje­ni u na­red­nom pe­ri­o­du?
– Kao što smo i na­ja­vlji­va­li na okru­glim sto­lo­vi­ma or­ga­ni­zo­va­nim od­mah na­kon usva­ja­nja za­ko­na, pr­va dva mje­se­ca nje­go­ve pri­mje­ne is­ko­ri­sti­li smo za in­ten­ziv­nu obu­ku op­štin­skih slu­žbe­ni­ka i in­spek­cij­skih slu­žbi o pri­mje­ni za­ko­na, bu­du­ći da se od njih od pr­vog da­na pri­mje­ne oče­ki­va­lo kon­kret­no po­stu­pa­nje u skla­du sa no­vim pro­ce­du­ra­ma. Pa­ra­lel­no sa tim, te­kla je iz­ra­da i usva­ja­nje pod­za­kon­skih aka­ta ko­ji su neo­p­hod­ni za pu­nu im­ple­men­ta­ci­ju za­kon­skih rje­še­nja i ne­sme­ta­no funk­ci­o­ni­sa­nje si­ste­ma. Iako je bi­lo pred­vi­đe­no da ona bu­du usvo­je­na to­kom pr­vih 12 mje­se­ci, mo­že­mo se po­hva­li­ti da je mi­ni­star­stvo pri­pre­mi­lo i da je do­ni­je­to pet ured­bi i osam pra­vil­ni­ka. Je­dan pra­vil­nik je u pro­ce­du­ri ob­ja­vlji­va­nja, dva pra­vil­ni­ka i dvi­je ured­be su tre­nut­no u Se­kre­ta­ri­ja­tu za za­ko­no­dav­stvo na usa­gla­ša­va­nju, a u pri­pre­mi su još če­ti­ri pra­vil­ni­ka.
U mi­ni­star­stvu je ime­no­van glav­ni dr­žav­ni ar­hi­tek­ta, či­ja slu­žba već funk­ci­o­ni­še, raz­ma­tra i da­je sa­gla­sno­sti na idej­na rje­še­nja i na taj na­čin omo­gu­ća­va ne­sme­ta­no od­vi­ja­nje pro­ce­sa iz­ra­de teh­nič­ke do­ku­men­ta­ci­je do ime­no­va­nja glav­nih grad­skih ar­hi­te­ka­ta.
Vla­da je to­kom de­cem­bra ime­no­va­la i Sa­vjet za re­vi­zi­ju plan­ske do­ku­men­ta­ci­je, pred ko­jim je od­go­vo­ran za­da­tak da svu plan­sku do­ku­men­ta­ci­ju za­po­če­tu po pret­hod­nom za­ko­nu ko­ju lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve do­sta­ve u na­red­nih se­dam mje­se­ci, kri­tič­ki sa­gle­da i svo­jim ko­men­ta­ri­ma i su­ge­sti­ja­ma po­mog­ne pla­ne­ri­ma da je do­ve­du do ni­voa ko­ji će za­do­vo­lji­ti sve za­kon­ske i pro­fe­si­o­nal­ne nor­me iz obla­sti pla­ni­ra­nja pro­sto­ra. Oče­ku­je­mo da do sre­di­ne ju­la, do ka­da je omo­gu­će­no usva­ja­ti pla­no­ve za­po­če­te po pret­hod­nom za­ko­nu, Sa­vjet pre­gle­da oko 70 raz­li­či­tih pla­no­va.
Pr­vi uti­sci po­ka­zu­ju da su ak­te­ri u obla­sti pro­jek­to­va­nja i iz­grad­nje, a ov­dje u pr­vom re­du mi­slim na in­ve­sti­to­re, pro­jek­tan­te i re­vi­den­te, ozbilj­no shva­ti­li no­ve ulo­ge i no­ve od­go­vor­no­sti ko­je im je za­kon do­di­je­lio. Ta­ko smo sve če­šće svje­do­ci za­htje­va za kon­sul­ta­ci­ja­ma po pi­ta­nju pro­vje­re uskla­đe­no­sti pro­je­ka­ta ko­ji se tek iz­ra­đu­ju sa ur­ba­ni­stič­ko-teh­nič­kim uslo­vi­ma, što ni sa­da a ni po pret­hod­nom za­ko­nu ni­je nad­le­žnost mi­ni­star­stva, već is­klju­či­vo re­vi­den­ta. Me­đu­tim, zbog no­vih ka­zne­nih nor­mi, ta­kva gre­ška bi sa­da re­vi­den­tu do­ni­je­la traj­no od­u­zi­ma­nje li­cen­ce, pa je uti­sak da se ko­nač­no ovom po­slu po­či­nje pri­stu­pa­ti sa du­žnom pa­žnjom i pro­fe­si­o­nal­nom od­go­vor­no­šću.
Pro­blem sa ko­jim se su­o­ča­va­mo, a ko­jeg smo bi­li svje­sni i pri­li­kom pred­la­ga­nja za­ko­na, je­su ne­do­volj­ni ka­pa­ci­te­ti u svim slu­žba­ma, po­seb­no op­štin­skim i in­spek­cij­skim, ali ih po pla­nu po­pu­nja­va­mo. U mi­ni­star­stvu je osno­van no­vi Di­rek­to­rat za in­spek­cij­ske po­slo­ve i li­cen­ci­ra­nje, u ko­jem je si­ste­ma­ti­za­ci­jom pred­vi­đe­no 70 in­spek­to­ra ras­po­re­đe­nih u tri di­rek­ci­je (ju­žni re­gi­on, cen­tral­ni re­gi­on, sje­ver­ni re­gi­on). Za­do­volj­stvo je pri­mi­je­ti­ti da je sve ve­ći broj gra­đe­vin­skih in­že­nje­ra i ar­hi­te­ka­ta za­in­te­re­so­van za rad u ovoj in­spek­ci­ji.
● Ne­dav­no su in­ve­sti­to­ri i pred­stav­ni­ci ba­na­ka i fi­nan­sij­skih in­sti­tu­ci­ja ka­za­li da je ovaj za­kon naj­ve­ća bi­znis ba­ri­je­ra tre­nut­no u Cr­noj Go­ri. Ka­ko to ko­men­ta­ri­še­te?
Da, tač­no je da se na pred­sta­vlja­nju no­vog za­ko­na, na pa­ne­lu o za­ko­nu, u or­ga­ni­za­ci­ji Mon­te­ne­gro bi­znis ali­jan­se (MBA), ču­la i ta­kva kon­sta­ta­ci­ja, i to u kon­tek­stu po­sku­plje­nja po­slo­va re­vi­zi­je teh­nič­ke do­ku­men­ta­ci­je, a što pred­sta­vlja po­sku­plje­nje in­ve­sti­ci­je, pre­ma mi­šlje­nju po­je­di­nih uče­sni­ka tog pa­ne­la. Tač­no je da se uki­da­njem gra­đe­vin­ske do­zvo­le sa­da po­sao ad­mi­ni­stra­ci­je u op­šti­na­ma i mi­ni­star­stvu iz­mje­šta u sek­tor stru­ke – u po­slo­ve i ovla­šće­nje re­vi­zo­ra i da mo­že do­ći do po­sku­plje­nja te uslu­ge, jer sa­da re­vi­zor po­red do­sa­da­šnjeg po­sla re­vi­zo­ra oba­vlja i po­slo­ve pri­ba­vlja­nja sa­gla­sno­sti na teh­nič­ku do­ku­men­ta­ci­ju, bri­ne o či­nje­ni­ci da in­ve­sti­tor gra­di na svom ze­mlji­štu, da su re­gu­li­sa­ne oba­ve­ze po osno­vu ko­mu­na­li­ja i o sve­mu dru­gom što je pra­ti­lo iz­da­va­nje gra­đe­vin­ske do­zvo­le. Uko­li­ko je sa­da to op­te­re­će­nje i bi­znis ba­ri­je­ra za in­ve­sti­to­re, na ko­ga je do sa­da bi­lo op­te­re­će­nje fi­nan­si­ra­nja iz­da­va­nja ne­što vi­še od 1.000 do­zvo­la go­di­šnje? Od­go­vor je – na sve gra­đa­ne u na­šoj ze­mlji jer su se tih pri­bli­žno 200 za­po­sle­nih u dr­ža­vi Cr­noj Go­ri fi­nan­si­ra­li iz bu­dže­ta op­šti­na i dr­ža­ve. Iz tog raz­lo­ga, ap­so­lut­no ne sto­ji kon­sta­ta­ci­ja da je to bi­znis ba­ri­je­ra.
Na­pro­tiv, ovim za­ko­nom skra­ću­ju se ro­ko­vi iz­da­va­nja ur­ba­ni­stič­ko-teh­nič­kih uslo­va, uki­da­ju ad­mi­ni­stra­tiv­ne ba­ri­je­re iz­da­va­nja rje­še­nja o gra­đe­vin­skoj do­zvo­li, teh­nič­kom pri­je­mu, upo­treb­noj do­zvo­li za oblast zgra­dar­stva – vi­so­ko­grad­nje. Ta­ko­đe, ob­je­di­nja­va­ju se po­slo­vi nad­zo­ra nad gra­đe­njem i teh­nič­kog pri­je­ma i sa­mo po tom osno­vu skra­ću­je se pro­ce­du­ra pri­ba­vlja­nja aka­ta i skra­ću­ju se tro­ško­vi bli­zu 2.000 eura po objek­tu (upu­ću­je­mo na iz­vje­štaj Svjet­ske ban­ke iz ok­to­bra ove go­di­ne) pa, naj­bla­že re­če­no, ču­de kon­sta­ta­ci­je da je za­kon bi­znis ba­ri­je­ra.
Ko­li­ko je za­kon bi­znis ba­ri­je­ra naj­bo­lje uka­zu­ju iz­vje­šta­ji Svjet­ske ban­ke u od­no­su na in­di­ka­tor iz­da­va­nja gra­đe­vin­ske do­zvo­le od 2012. go­di­ne do da­nas. Od ta­ko­re­ći po­sled­nje po­zi­ci­je u svi­je­tu – 176. mje­sta, sa­da smo za 98 mje­sta na­pre­do­va­li na lje­stvi­ci uspje­šnih u ot­kla­nja­nju bi­znis ba­ri­je­ra, a za sa­mo po­sled­njih go­di­nu da­na na­pre­do­va­li smo 15 mje­sta, od­no­sno do 78. po­zi­ci­je, što je ujed­no i naj­bo­lji re­zul­tat ot­ka­ko se Cr­na Go­ra ran­gi­ra na ovoj li­sti.
● Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te na­vo­de ko­ji su se ču­li u jav­no­sti da je u prak­si ne­pri­mjen­lji­vo ko­mu­nal­no opre­ma­nje ze­mlji­šta na na­čin na ko­ji je to pro­pi­sa­no ovim za­ko­nom? Pi­ta­nje ko­mu­na­li­ja tre­nut­no je naj­ak­tu­el­ni­je, pa se mo­gu ču­ti raz­li­či­te ocje­ne i sta­vo­vi. Da li je tač­no da će ne­le­gal­ni gra­di­te­lji pla­ća­ti ma­nje iz­no­se za ko­mu­na­li­je u od­no­su na gra­đa­ne ko­ji su le­gal­no sa­gra­di­li svo­je objek­te?
– Ko­men­ta­ri o ne­pri­mjen­lji­vo­sti, na­ža­lost, go­vo­re u pri­log to­me da dio struč­ne jav­no­sti ni na­kon dva mje­se­ca ni­je do kra­ja upo­znat sa nor­ma­ma ovog za­ko­na. Na­i­me, za­kon ja­sno de­fi­ni­še da se u na­red­ne tri go­di­ne, od­no­sno do do­no­še­nja pla­na ge­ne­ral­ne re­gu­la­ci­je, ko­mu­nal­no opre­ma­nje ze­mlji­šta re­gu­li­še na isti na­čin ka­ko je bi­lo re­gu­li­sa­no pret­hod­nim za­ko­nom. Lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve ima­ju oba­ve­zu da po­sto­je­će od­lu­ke o na­kna­da­ma pri­la­go­de no­vom za­ko­nu u ro­ku od 90 da­na od nje­go­vog stu­pa­nja na sna­gu.
Što se ti­če vi­si­ne na­kna­de za ko­mu­nal­no opre­ma­nje za ne­le­gal­ne objek­te, za­ko­nom je pro­pi­sa­no da će na­kna­du za ko­mu­nal­no opre­ma­nje pla­ti­ti svi vlasnici bes­prav­no po­dig­nu­tih objeka­ta, i da vi­si­na na­kna­de ne mo­že bi­ti ve­ća od vi­si­ne na­kna­de ko­ja je bi­la utvr­đe­na pro­pi­si­ma je­di­ni­ce lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve ko­ji su se pri­mje­nji­va­li u vri­je­me stu­pa­nja na sna­gu ovog za­ko­na. Pro­pi­se ko­jim će se utvr­di­ti uslo­vi, na­čin, ro­ko­vi i po­stu­pak pla­ća­nja na­kna­de za ko­mu­nal­no opre­ma­nje gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta za bes­prav­no po­dig­nu­te objek­te pro­pi­su­ju op­šti­ne, po pret­hod­noj sa­gla­sno­sti mi­ni­star­stva. Ko­li­ko sam in­for­mi­san, iz­ra­da ovih aka­ta je u to­ku, a kod ne­kih op­šti­na već su za­vr­še­ne jav­ne ras­pra­ve, ta­ko da oče­ku­je­mo do­sta­vlja­nje aka­ta na sa­gla­snost. Po pra­vi­lu, vi­si­na na­kna­de za ko­mu­nal­no opre­ma­nje utvr­đu­je se u za­vi­sno­sti od ste­pe­na opre­mlje­no­sti gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta i pro­sječ­nih tro­ško­va ko­mu­nal­nog opre­ma­nja, pre­ma zo­na­ma, či­je su gra­ni­ce utvr­đe­ne na osno­vu za­hva­ta plan­skih do­ku­me­na­ta, ta­ko da op­šti­ne ima­ju ovla­šće­nje da na osno­vu na­ve­de­nih či­nje­ni­ca utvr­đu­ju vi­si­nu na­kna­de.
Ana OSTOJIĆ


Očekuju da će prihodovati 750 miliona

● Ko­li­ko oče­ku­je­te da će dr­ža­va pri­ho­do­va­ti od le­ga­li­za­ci­je u 2018. go­di­ni?
– Pro­jek­to­va­ni iz­nos sred­sta­va od na­pla­te na­kna­da za ko­mu­nal­no opre­ma­nje bes­prav­no po­dig­nu­tih obje­ka­ta ko­ji će se na­pla­ti­ti u ro­ku od 20 go­di­na, kre­ta­će se u ra­spo­nu od 300 mi­li­o­na do 750 mi­li­o­na eura, što je pri­hod je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve. Što se ti­če iz­no­sa ko­ji se mo­že pro­jek­to­va­ti za 2018. go­di­nu, va­žno je na­gla­si­ti da je taj iz­nos te­ško pro­ci­je­ni­ti jer se za­htje­vi za le­ga­li­za­ci­ju mo­gu pre­da­va­ti do sre­di­ne ju­la 2018. go­di­ne, a ta­ko­đe je te­ško pred­vi­dje­ti ko­li­ko će bes­prav­nih gra­di­te­lja pla­ća­ti ko­mu­na­li­je na ra­te ili jed­no­krat­no. Ta­ko­đe, to­kom 2018. mo­ći će da se za­vr­ša­va­ju po­stup­ci, od­no­sno da poč­ne na­pla­ta ili da se iz­vr­ši u jed­no­krat­nom iz­no­su za one objek­te ko­ji su uklo­plje­ni u va­že­ća plan­ska do­ku­men­ta. Uzev­ši u ob­zir ne­iz­vje­sne va­ri­ja­ble za ovu vr­stu pro­jek­ci­je, ali i či­nje­ni­cu da je zna­tan broj obje­ka­ta uklo­pljen u plan­ska do­ku­men­ta, mo­že se pro­jek­to­va­ti da će se do kra­ja 2018. go­di­ne na­pla­ti­ti oko 40 mi­li­o­na eura na ime na­kna­de za ko­mu­nal­no opre­ma­nje gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta za bes­prav­ne objek­te, ko­ji su pri­hod je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve.

Komentari

Komentari se objavljuju bez zadrške.

Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj će biti izbrisan u najkraćem roku čim bude primijećen ili prijavljen, a autori spornog komentara rizikuju da budu prijavljeni nadležnim institucijama.

Prijavite neprikladan komentar našem MODERATORU.

Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem Ombudsmanu.

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"