-Pi­še: Ivo­na BZIK, mod­ni sti­li­sta
e-mail: bzikivona@gmail.com

Šta se de­ša­va ka­da na­še ti­je­lo poč­ne go­di­na­ma da se mi­je­nja, ka­da nam oko­li­na ne do­zvo­lja­va vi­še da ima­mo slo­bod­no JA, ma­kar dva sa­ta dnev­no, a naš duh na to ne pri­sta­je?
Mi­je­nja­mo li se sa go­di­na­ma? Da, na­rav­no, ra­ste­mo sa­zri­je­va­mo, gra­di­mo se, iz­gra­đu­je­mo ka­rak­ter. Ja­ko je la­ko ži­vje­ti, ako se Va­še spo­lja­šnje JA, sla­že sa Va­šim unu­tra­šnjim JA. Ali po­sta­je kom­pli­ko­va­no funk­ci­o­ni­sa­ti, ako u bi­lo kom slu­ča­ju Va­še unu­tra­šnje JA iz ne­kog raz­lo­ga ne mo­že da se is­po­lji. Ako sa go­di­na­ma po­sta­je­te ne­ko ko u stva­ri ni­ste Vi, jer vaš duh že­li ne­što dru­go.
Pri­je par da­na sti­gao mi je mejl od jed­ne da­me. Pred­sta­vi­la mi je se­be, kao za­po­sle­nu, uda­tu že­nu sa dvi­je od­ra­sle kćer­ke, kao ne­kog ko je sre­ćan i za­do­vo­ljan svo­jim ži­vo­tom, ali po­sto­ji to ne­što što je mu­či, a ve­za­no je za njen iz­gled. Opi­sa­la mi je to ovim ri­je­či­ma: „Ja se osje­ćam mla­da, sreć­na sam sa svo­jim go­di­na­ma i po ne­kom bo­rom na svom li­cu, ali mo­ja oko­li­na sma­tra da u mo­jim go­di­nama ne mo­gu no­si­ti gar­de­ro­bu ko­ju že­lim da no­sim, a sa­mim tim ne do­zvo­lja­va­ju mom du­hu da se is­po­lji i ne­za­do­volj­na sam ti­me”. Raz­mi­je­ni­le smo par po­ru­ka, ka­ko bih shva­ti­la o če­mu se ra­di…
-Ka­kav je Vaš duh?
-Mla­da­lač­ki, avan­tu­ri­stič­ki, slo­bo­dan. Mo­ja sta­ri­ja kćer do­bi­ja ner­vni slom ka­da me vi­di u „mar­tin­ka­ma sa nit­na­ma” i ka­že mi: „ma­ma ti imaš sko­ro 50 go­di­na to je za mo­ju ge­ne­ra­ci­ju, ti ra­diš u ban­ci imaš kćer­ke na fa­kul­te­tu…” Pa šta, ka­žem ja, tre­ba­lo bi zbog to­ga da iz­gle­dam kao ba­ka? A, on­da se na­rav­no po­teg­ne i pi­ta­nje klimak­sa i ka­ko zbog tog pi­ta­nja vje­ro­vat­no imam pro­ble­ma sa zdra­vim ra­zu­mom.
Pri­sta­jem na su­sret sa ovom šar­mant­nom da­mom i na­la­zi­mo se u jed­nom ka­fi­ću na po­po­dnev­noj ka­fi. Skre­nu­la sam joj pa­žnju da se ob­u­če po sop­stve­nom uku­su, či­sto da bih ima­la pred­sta­vu ka­ko to iz­gle­da uži­vo.
Pri­sti­žem u ka­fić, a ubr­zo se po­ja­vlju­je i da­ma ko­ju sam če­ka­la. Da, de­fi­ni­tiv­no ni­je iz­gle­da­la kao go­spo­đa ko­ja no­si sa so­bom pet de­ce­ni­ja ži­vo­ta, ni­ti kao ba­ka, a po­naj­ma­nje kao ne­ko ko ra­di u ban­ci. Fa­zon Ines Ate­li­er baj­ker ko­žna jak­na, ko­sa po­dig­nu­ta u vi­so­ki konj­ski rep i na­rav­no na no­ga­ma mar­tin­ke sa nit­na­ma. Je­di­na stvar ko­ja je po mom pro­fe­si­o­nal­nom mi­šlje­nju kva­ri­la op­šti uti­sak bi­le su he­lan­ke. Ina­če, da­aa, pot­pu­no sam bi­la oča­ra­na ovom da­mom. Bi­la je ve­dra, na­smi­ja­na, ne­ko ko je po­ku­ša­vao da svo­ja dva JA, sklo­pi u jed­no. Ona je ra­di­la u ban­ci, gdje je mo­ra­la da se pri­dr­ža­va stro­gog ko­dek­sa obla­če­nja, ali u svo­je slo­bod­no vri­je­me je ima­la iz­gra­đen stil i že­lje­la je da is­po­lji ono što ona u stva­ri je­ste. Je­di­ni njen pro­blem je bi­la oko­li­na. Po­sle sa­mo jed­nog po­gle­da na nju i par re­če­ni­ca, shva­tih za­što sre­di­na od­ba­cu­je to što ona je­ste. Oče­ki­va­nja… Oče­ki­va­nja su pro­blem ko­ji nje­na oko­li­na ima sa njom. Od nje se oče­ku­je da bu­de do­bar rad­nik, da bu­de do­bra su­pru­ga, maj­ka i da se po­na­ša u skla­du sa svo­jim go­di­na­ma. Što je ova da­ma sve is­pu­ni­la, sem što ne že­li i da se obla­či ona­ko ka­ko nje­na oko­li­na od nje oče­ku­je. Ona že­li u svo­je slo­bod­no vri­je­me da bu­de ono što njen duh pri­želj­ku­je i ja od­lu­čih da je po­dr­žim.
Od­mah smo pre­šle na stvar.
- He­lan­ke mo­ra­ju da ne­sta­nu, he­lan­ke bez tu­ni­ke su za ku­ći. Sva­ka sti­li­zo­va­na že­na to mo­ra da zna. Iza­be­ri far­me­ri­ce, obič­ne kla­sič­ne le­vi­si­ce, od­go­va­ra­će tvom du­hu, a pri­tom ne­ćeš upa­da­ti u oči oko­li­ni. Že­liš da za­dr­žiš mla­dalač­ki iz­gled? Za­bo­ra­vi ko­su do po­la le­đa. Ko­li­ko god da bo­li, li­ce se sa go­di­na­ma mi­je­nja i že­na­ma tvo­jih go­di­na mno­go bo­lje sto­ji kra­ća ko­sa, ko­ja uokvi­ru­je li­ce, a bo­ja svje­tli­jih to­no­va. Iz­bje­ga­vaj cr­ni tuš oko oči­ju, bi­raj sme­đi ili si­vi i uzmi pu­der na ba­zi kre­me, ko­ji ne upa­da u bo­re. Bu­di pri­rod­na i no­si svo­je go­di­ne sa po­no­som. Što se ti­če baj­ker jak­ne i mar­tin­ki slo­bod­no ih za­dr­ži, jer one su ono što ti je­si.
Za­ka­za­le smo šo­ping tu­ru, kao i od­la­zak kod fri­ze­ra, a za­tim se ras­ta­smo uz osmjeh.
Uz par pro­mje­na u nje­nom fi­zič­kom iz­gle­du i na­činu obla­če­nja ova da­ma vi­še ne­će upa­da­ti u oči svo­jim kćer­ka­ma, kao ni oko­li­ni u ko­joj ži­vi, a pri­tom će us­pje­ti da za­dr­ži svoj lič­ni stil, imidž i us­pje­će ono što mno­gi pri­želj­ku­ju, a to je da ma­kar u slo­bod­no vri­je­me mo­gu da bu­du ono što je­su.
Ako ste i vi u ne­do­u­mi­ci oko svog iz­gle­da ili Vam je po­tre­ban sa­vjet mo­že­te mi se ja­vi­ti te­le­fo­nom na broj 067 385 722…