De­kan Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta u Pod­go­ri­ci Go­ran Ni­ko­lić ka­zao je za „Dan” da, na­ža­lost, po­sto­je teh­nič­ka, fi­nan­sij­ska, ma­te­ri­jal­na i ka­drov­ska ogra­ni­če­nja u zdrav­stve­nom si­ste­mu sa ko­ji­ma pa­ci­jen­ti tre­ba da bu­du upo­zna­ti i, što je va­žni­je, da ih pri­hva­te. Is­ti­če da li­cen­ce lje­ka­ra ni­je­su do­bi­le svo­je mje­sto u me­di­cin­skoj re­gu­la­ti­vi, a do­kaz za to je da go­di­nu da­na ni­ko ni­je do­bio li­cen­cu u Cr­noj Go­ri (ako iz­u­zme­mo od­lu­ku da ih pri­vre­me­no ne­kim ka­te­go­ri­ja­ma lje­ka­ra do­dje­lju­je Mi­ni­star­stvo zdra­vlja), i to ni­je pro­u­zro­ko­va­lo ve­li­ke pro­ble­me u funk­ci­o­ni­sa­nju si­ste­ma zdrav­stva.
● Ka­ko ocje­nju­je­te rad va­še usta­no­ve u pret­hod­noj go­di­ni i da li ste za­do­volj­ni kva­li­te­tom na­sta­ve?
– Me­di­cin­ski fa­kul­tet je to­kom 2017. go­di­ne u okvi­ru akre­di­ta­ci­je UCG i sam pro­šao kroz taj pro­ces. Rad na akre­di­ta­ci­ji je or­ga­ni­zo­van kroz ak­ci­o­ni plan Uni­ver­zi­te­ta, ko­ji je u svim svo­jim fa­za­ma tra­jao dvi­je go­di­ne. Sma­tram da smo una­pri­je­di­li sve pred­me­te i stu­dij­ske pro­gra­me na osno­vu po­ka­za­te­lja ko­ji su nam da­li in­di­ka­to­ri kon­tro­le kva­li­te­ta na­sta­ve na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu. Sa­da je pred na­ma pe­ri­od pra­će­nja i kon­tro­le kva­li­te­ta na­sta­ve. Na­dam se da smo akre­di­ta­ci­jom po­sti­gli da bu­de­mo efi­ka­sni­ji u ško­lo­va­nju dok­to­ra sto­ma­to­lo­gi­je, me­di­ci­ne, far­ma­ci­je, fi­zi­o­te­ra­pe­u­ta i me­di­cin­skih se­sta­ra, pre­ma po­tre­ba­ma pro­fe­si­o­nal­nih EU stan­dar­da, kri­te­ri­ju­ma vi­so­kog škol­stva u CG i že­lja­ma i za­htje­vi­ma pa­ci­je­na­ta i stu­de­na­ta. Ocje­na ra­da upra­ve fa­kul­te­ta do­la­zi i od jav­no­sti. Sprem­ni smo da je pri­hva­ti­mo.
● Je­ste li za­do­volj­ni or­ga­ni­za­ci­jom na­sta­ve na Vi­so­koj me­di­cin­skoj ško­li u Be­ra­na­ma, s ob­zi­rom na to da zna­mo šta se de­ša­va­lo u pret­hod­noj go­di­ni, jer je pro­gram bio pred pre­se­lje­njem u Pod­go­ri­cu upra­vo zbog kva­li­tet­ni­je prak­tič­ne na­sta­ve u KCCG?
– Naš stav pre­ma na­sta­vi na va­žnom stu­dij­skom pro­gra­mu Vi­so­ka me­di­cin­ska ško­la je po­znat i ni­je pro­mi­je­njen. Zva­nje me­di­cin­ska se­stra, kao re­gu­li­sa­na pro­fe­si­ja, dio je pre­go­va­rač­kog po­gla­vlja 3 u pri­stup­nom pro­ce­su EU ko­ji je pro­šlog mje­se­ca otvo­ren. No­vi akre­di­to­va­ni pro­gra­mi za Vi­so­ku me­di­cin­sku ško­lu su uskla­đe­ni sa za­htje­vi­ma iz di­rek­ti­va. Kli­nič­ki cen­tar Cr­ne Go­re kao na­stav­na ba­za Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta ima sve ka­pa­ci­te­te za prak­tič­nu na­sta­vu stu­dij­skog pro­gra­ma nje­ge bo­le­sni­ka. Op­štoj bol­ni­ci u Be­ra­na­ma ne­do­sta­ju po­je­di­ni sa­dr­ža­ji ko­ji se sa­da na­dok­na­đu­ju bo­rav­kom stu­de­na­ta u KCCG u Pod­go­ri­ci.
● Je li stu­den­ti­ma tog pro­gra­ma do­volj­no 15 da­na prak­se u to­ku se­me­stra?
– Da li je stu­den­ti­ma do­volj­no 15 da­na prak­se u se­me­stru u KCCG ne mo­že se ta­ko jed­no­stav­no od­go­vo­ri­ti. Tre­ba zna­ti da to ni­je sva prak­tič­na na­sta­va pred­me­ta nje­ge bo­le­sni­ka, ko­ji je osnov­ni struč­ni pred­met na stu­dij­skom pro­gra­mu. Ve­ći dio na­sta­ve iz tog pred­me­ta se vje­žba u Be­ra­na­ma. Za ana­li­ze i od­go­vor na Va­še pi­ta­nje mo­ra­mo ima­ti po­ka­za­te­lje is­pu­nje­no­sti is­ho­da uče­nja. To sa­da, po­sli­je odr­ža­nog jed­nog se­me­stra po no­vom pro­gra­mu, još uvi­jek ne­ma­mo.
● Ka­ko ocje­nju­je­te od­nos lje­ka­ra pre­ma pa­ci­jen­ti­ma u Cr­noj Go­ri, jer ste apo­stro­fi­ra­li da ima slu­ča­je­va da se obo­lje­li ne po­štu­ju u pot­pu­no­sti?
– Od­nos pa­ci­jent-lje­kar je osno­va funk­ci­o­ni­sa­nja zdrav­stve­nog si­ste­ma. Svi gra­đa­ni Cr­ne Go­re su dio tog si­ste­ma. Po­treb­no je mno­go ra­da da pa­ci­jen­ti, lje­ka­ri i me­na­dže­ri zdrav­stve­nog si­ste­ma bu­du za­do­volj­ni svo­jim učin­kom u nje­mu. Za sa­da smo na sa­mom po­čet­ku. Lje­ka­ri i me­di­cin­sko oso­blje tre­ba da pri­hva­te da je cen­tar si­ste­ma za­do­volj­ni pa­ci­jent. Pa­ci­jent tre­ba da bu­de upo­znat ko­ja su ogra­ni­če­nja u tret­ma­nu sta­nja u ko­me se na­šao. Mno­gi pa­ci­jen­ti ne pri­hva­ta­ju ni­ka­kva ogra­ni­če­nja ka­da je nji­ho­vo li­je­če­nje u pi­ta­nju. Na­ža­lost, po­sto­je teh­nič­ka, fi­nan­sij­ska, ma­te­ri­jal­na i ka­drov­ska ogra­ni­če­nja sa ko­ji­ma pa­ci­jen­ti tre­ba da bu­du upo­zna­ti i, što je va­žni­je, da ih pri­hva­te. O svom zdra­vlju osnov­nu bri­gu vo­de pa­ci­jen­ti kroz zdra­ve sti­lo­ve ži­vo­ta, pre­ven­ci­ju bo­le­sti, zdrav­stve­no pro­sve­ći­va­nje, kon­tro­le zdra­vlja, ra­nu di­jag­no­sti­ku i li­je­če­nje.
● Ko je od­go­vo­ran za ta­kav od­nos, da li Mi­ni­star­stvo zdra­vlja mo­že vi­še da ura­di na tom po­lju?
– Mi­ni­star­stvo zdra­vlja ra­di i uti­če ono­li­ko ko­li­ko mo­že. Od nje­ga se oče­ku­je mno­go, vi­še ne­go što je re­al­no. Man­dat mi­ni­star­stva je če­ti­ri go­di­ne. Dok se or­ga­ni­zu­ju u svim po­treb­nim seg­me­ti­ma pro­đe vi­še od po­lo­vi­ne man­da­ta. Mi smo sklo­ni da čim nam se ne­što ne svi­đa od­mah okre­ne­mo oštri­cu svog ne­za­do­volj­stva pre­ma re­sor­nom mi­ni­star­stvu kao da ono dr­ži klju­če­ve svih pro­ble­ma u svom dže­pu. Una­pre­đe­nje od­no­sa pa­ci­jent-lje­kar, bri­gu o sop­stve­nom zdra­vlju, ko­ja je osno­va efi­ka­snog zdrav­stve­nog si­ste­ma, Mi­ni­star­stvo zdra­vlja ne mo­že una­pri­je­di­ti sa­mo. To je pro­ces raz­vo­ja dru­štva u cje­li­ni.
● Da li se ula­že do­volj­no u ta­len­to­va­ne i kva­li­tet­ne lje­ka­re?
– Kao de­kan Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta sa za­do­volj­stvom mo­gu da kon­sta­tu­jem da ima­mo pu­no mla­đih i ja­ko mla­dih lje­ka­ra na ko­ji­ma mo­gu da nam za­vi­de. Sa tog aspek­ta, cr­no­gor­ska me­di­ci­na ima li­je­pu per­spek­ti­vu. U njih se ula­že pre­ma mo­guć­no­sti­ma. Mno­gi su ne­za­do­volj­ni ula­ga­nji­ma u edu­ka­ci­ju mla­dih lje­ka­ra. Mi­slim da to ni­je ta­ko. Cr­noj Go­ri naj­vi­še ne­do­sta­je or­ga­ni­za­ci­ja zdrav­stva. Ni­ka­da ni­je­smo ura­di­li plan ko­je će se zdrav­stve­ne uslu­ge pru­ža­ti u Cr­noj Go­ri. Još uvi­jek če­sto raz­vi­ja­mo li­je­če­nje bo­le­sti ko­je se ja­vlja­ju sa uče­sta­lo­šću od par slu­ča­je­va go­di­šnje, pod pri­ti­skom jav­no­sti i pa­ci­je­na­ta. Ne­ra­ci­o­nal­no se tro­še sred­stva, ka­dro­vi i opre­ma. Jav­nost te­ško pri­hva­ta po­da­tak da dr­ža­va na­še ve­li­či­ne ne­ma uslo­va za po­kri­va­nje svih seg­me­na­ta za­šti­te zdra­vlja. U tom okvi­ru se pla­ni­ra edu­ka­ci­ja mla­dih lje­ka­ra.
● Da li ste za­do­volj­ni ula­ga­nji­ma u obra­zo­va­nje stu­de­na­ta me­di­ci­ne i šta ne­do­sta­je toj obla­sti?
– Iz­ra­da sa­vre­me­nih ku­ri­ku­lu­ma, kon­tro­la kva­li­te­ta na­sta­ve, pra­će­nje po­stig­nu­tih is­ho­da uče­nja i kom­pe­ten­ci­ja stu­de­na­ta go­vo­ri o kva­li­te­tu na­sta­ve. Or­ga­ni­za­ci­ja, ja­sni ci­lje­vi, kon­tro­la su osno­va. Ras­po­la­že­mo ma­te­ri­jal­nim, ka­drov­skim i pro­stor­nim sred­stvi­ma da bu­de­mo efi­ka­sni­ji bez do­dat­nih ula­ga­nja.
● Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te to što lje­ka­ri ni­je­su je­din­stve­ni u Lje­kar­skoj ko­mo­ri, da li to ugro­ža­va či­ta­vi zdrav­stve­ni si­stem?
– U Cr­noj Go­ri mno­gi lje­ka­ri ni­je­su shva­ti­li ulo­gu Lje­kar­ske ko­mo­re. Pra­te­ći šta se do­ga­đa i šta se do­ga­đa­lo, lje­ka­ri za­mje­nju­ju ulo­gu Sin­di­ka­ta i Lje­kar­ske ko­mo­re. Lje­kar­ska ko­mo­ra ne bi tre­ba­lo da ima di­rekt­nog uti­ca­ja na sta­tus pro­fe­si­je lje­ka­ra u dru­štvu. Osnov­na ulo­ga ko­mo­re je pla­ni­ra­nje, pra­će­nje i or­ga­ni­za­ci­ja cje­lo­ži­vot­nog uče­nja i na­pre­do­va­nja lje­ka­ra. To se oba­vlja pre­ko iz­da­va­nja li­cen­ci za rad lje­ka­ri­ma. Na­ža­lost, li­cen­ce za rad ni­je­su do­bi­le svo­je pra­vo mje­sto u zdrav­stve­noj re­gu­la­ti­vi u Cr­noj Go­ri. Do­kaz za to je da go­di­nu da­na ni­ko ni­je do­bio li­cen­cu u Cr­noj Go­ri (ako iz­u­zme­mo od­lu­ku da ih pri­vre­me­no ne­kim ka­te­go­ri­ja­ma lje­ka­ra do­dje­lju­je Mi­ni­star­stvo zdra­vlja), i to ni­je pro­u­zro­ko­va­lo ve­li­ke pro­ble­me u funk­ci­o­ni­sa­nju si­ste­ma zdrav­stva.
Lje­kar­ska ko­mo­ra isto ta­ko tre­ba da po­mog­ne Mi­ni­star­stvu zdra­vlja u pla­ni­ra­nju i or­ga­ni­za­ci­ji ra­da po­treb­nog me­di­cin­skog ka­dra za zdrav­stve­nu za­šti­tu sta­nov­ni­štva.
D.BO­GO­JE­VIĆ


Ne fa­le sa­mo dok­to­ri

● Ko­li­ko Cr­noj Go­ri ne­do­sta­je lje­ka­ra i da li je re­al­no da se taj pro­blem ri­je­ši?
– Na ovo pi­ta­nje je naj­lak­še ogo­vo­ri­ti. Lje­ka­ra tre­ba da bu­de 360 na 100.000 sta­nov­ni­ka pre­ma stan­dar­di­ma EU. Ne­će sa­mo broj lje­ka­ra ri­je­ši­ti pro­ble­me cr­no­gor­skog zdrav­stva. Tre­ba pla­ni­ra­ti zdrav­stve­ne uslu­ge ko­je će se ra­di­ti u Cr­noj Go­ri, pre­ma nji­ma pla­ni­ra­ti opre­mu i ka­dar ko­ji će ih re­a­li­zo­va­ti i, na­rav­no, pla­ni­ra­ti fi­nan­si­ra­nje sve­ga. Bez svih ovih ele­me­na­ta sa­mo po­ve­ća­nje bro­ja lje­ka­ra pred­sta­vlja sa­mo je­dan od in­di­ka­to­ra raz­vi­je­no­sti zdrav­stve­nog si­ste­ma.


Ni­ko ni­je ne­za­mjen­ljiv

● Ka­ko gle­da­te na sve če­šće od­la­ske lje­ka­ra u ino­stran­stvo, ka­ko to spri­je­či­ti?
– Fluk­tu­a­ci­ja me­di­cin­skog i dru­gog ka­dra uvi­jek po­sto­ji. Sa po­zi­ci­je lje­ka­ra ko­ji je ru­ko­vo­dio ve­li­kim usta­no­va­ma u Cr­noj Go­ri, ka­žem Vam da to ni­je ta­ko ve­li­ki pro­blem ka­ko ga jav­nost per­ci­pi­ra. Sva­ki gra­đa­nin ima pra­vo da bi­ra svoj pro­fe­si­o­nal­ni put ka­ko mi­sli da je za nje­ga i nje­go­vu po­ro­di­cu naj­bo­lje. U Cr­nu Go­ru ta­ko­đe do­la­ze kva­li­tet­ni is­tra­ži­va­či i lje­ka­ri. Ni­ko iz bi­lo kog si­ste­ma ni­je ta­ko ne­za­mjen­ljiv da bi nje­gov od­la­zak bio ne­na­dok­na­div. Ne­za­mjen­lji­vost je per­ce­pi­ja po­je­din­ca ko­ji je na­šao rje­še­nje za svo­je pro­ble­me van Cr­ne Go­re, a že­li da ga u nje­go­voj Cr­noj Go­ri shva­te kao mu­če­ni­ka. Jav­nost vo­li da ma­ni­pu­li­še po­dat­kom o bro­ju dok­to­ra ko­ji su na­sta­vi­li svoj rad van Cr­ne Go­re.