Mo­ja po­ru­ka svim gra­đa­ni­ma Sr­bi­je i Cr­ne Go­re je da tre­ba da sa­ra­đu­je­mo i da ni­kad ne za­bo­ra­vi­mo da smo jed­ni dru­gi­ma naj­bli­ži i da ne­ma­mo bo­lje pri­ja­te­lje ne­go što smo jed­ni dru­gi­ma. Ta­ko je bi­lo kroz isto­ri­ju, ta­ko tre­ba da bu­de i u bu­duć­no­sti, po­ru­či­la je, u in­ter­vjuu za „Dan“ pot­pred­sjed­ni­ca Vla­de Sr­bi­je, mi­ni­star­ka gra­đe­vi­nar­stva i član pred­sjed­ni­štva SNS-a prof. dr Zo­ra­na Mi­haj­lo­vić.
Mi­haj­lo­vi­će­va ocje­nju­je i da je ma­lo onih ko­ji da­nas vi­de či­tav kon­tekst si­tu­a­ci­je s Ko­so­vom i Me­to­hi­jom, a da to vi­di pred­sjed­nik Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić ko­ji će ako ri­je­ši pi­ta­nje Ko­so­va „bi­ti naj­ve­ći po­li­ti­čar u isto­ri­ji“.
●Ka­kvo ra­zr­je­še­nje oče­ku­je­te za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju s ob­zi­rom na to da mno­gi go­vo­re da je 2018. go­di­na ključ­na za rje­še­nje ovog naj­zna­čaj­ni­jeg srp­skog dr­žav­nog i na­ci­o­nal­nog pi­ta­nja?
-Do rje­še­nja pi­ta­nja Ko­so­va mo­ra se do­ći uzi­ma­njem u ob­zir i in­te­re­sa Sr­bi­je, jer ne mo­že sa­mo jed­na stra­na da do­bi­je sve, a dru­ga da ne do­bi­je ni­šta. Sr­bi i Al­ban­ci pi­ta­nje Ko­so­va tre­ba da rje­ša­va­ju gle­da­ju­ći u bu­duć­nost, a ne u pro­šlost.
●Uz broj­ne fron­to­ve na po­li­tič­koj sce­ni, u pro­te­kloj go­di­ni otvo­ri­li ste još je­dan kri­ti­ku­ju­ći SPC zbog pi­ta­nja Ko­so­va i Me­to­hi­je?
-Ni­sam kri­ti­ko­va­la SPC zbog sta­va o Ko­so­vu, jer Cr­kva sva­ka­ko ima pra­vo da se iz­ja­sni o svim pi­ta­nji­ma ko­ja su od in­te­re­sa za gra­đa­ne i dr­ža­vu. Sa­mo sam za­tra­ži­la, za­mo­li­la, da i oni sa svo­je stra­ne omo­gu­će unu­tra­šnji di­ja­log o Ko­so­vu ko­ji se vo­di već vi­še od mje­sec da­na. Svi zna­mo stav SPC o Ko­so­vu i to ni­je spor­no, ali haj­de da ču­je­mo i ne­ke dru­ge šta ima­ju da ka­žu o ovoj za Sr­bi­ju naj­zna­čaj­ni­joj te­mi. Bez rje­še­nja pi­ta­nja Ko­so­va, Sr­bi­ju če­ka te­ška bu­duć­nost, ne­će­mo mo­ći da na­pre­du­je­mo. I to ni­je kri­vi­ca na­še ge­ne­ra­ci­ja po­li­ti­ča­ra, na­ma je sa­mo pri­pa­la mo­guć­nost da ovo pi­ta­nje ri­je­ši­mo. Mo­že­mo i mi da ne us­pi­je­mo i da svo­joj dje­ci osta­vi­mo ovaj pro­blem, kao što smo ga i mi na­sli­je­di­li.
●Ka­ko ocje­nju­je­te od­no­se s Vla­dom u Pod­go­ri­ci?
-Pr­vo bih že­lje­la da za­hva­lim Vla­di Cr­ne Go­re ko­ja je po­dr­ža­la Sr­bi­ju da do­bi­je sje­di­šte Tran­sport­ne za­jed­ni­ce. Imam od­lič­nu sa­rad­nju sa am­ba­do­rom Cr­ne Go­re u Sr­bi­ji Bra­ni­sla­vom Mi­ću­no­vi­ćem. Oče­ku­jem da ću ima­ti još bo­lje od­no­se s Vla­dom u Pod­go­ri­ci, na­ro­či­to ka­da kre­ne grad­nja auto­pu­ta na Ko­ri­do­ru 11 od Pre­lji­ne do Po­že­ge, a on­da i da­lje pre­ma gra­ni­ci sa Cr­nom Go­rom. Ovu di­o­ni­cu, kao i Cr­na Go­ra, ra­di­mo s ki­ne­skim part­ne­ri­ma. Gra­đa­ne Sr­bi­je i Cr­ne Go­re tre­ba da po­ve­zu­je kva­li­te­tan auto­put, a po­tre­ba na­ših pri­vre­da je do­bra ve­za Be­o­gra­da s Lu­kom Bar. Oče­ku­je nas i na­sta­vak re­kon­struk­ci­je bar­ske pru­ge na te­ri­to­ri­ji Sr­bi­je, a već je re­kon­stru­i­san dio od Re­sni­ka do Va­lje­va ko­jim vo­zo­vi sa­da idu br­zi­nom ve­ćom od 100 km na sat.
●Sr­bi­ja je 2017. do­bi­la pr­vu pre­mi­jer­ku u isto­ri­ji, mno­gi su mi­sli­li da će­te to bi­ti Vi, a u me­di­ji­ma ste stal­no na uda­ru kad je u pi­ta­nju od­nos sa Anom Br­na­bić? Ka­kva je Va­ša sa­rad­nja s njom?
-Pra­vo i oba­ve­za pred­sjed­ni­ka Re­pu­bli­ke Sr­bi­je je da pred­lo­ži man­da­ta­ra za sa­stav Vla­de i Alek­san­dar Vu­čić je iza­brao Anu Br­na­bić. Ona i ja sa­ra­đu­je­mo ona­ko ka­ko i tre­ba da sa­ra­đu­ju pre­mi­jer­ka i pot­pred­sjed­ni­ca Vla­de. Sva­ko ra­di svoj po­sao naj­bo­lje što zna i umi­je i sva­ko mo­ra da ima re­zul­tat.
●Naj­zna­čaj­ni­ja in­ve­sti­ci­ja u Va­šem sek­to­ru bi­će br­za pru­ga od Be­o­gra­da do Bu­dim­pe­šte.
-Po­čet­kom iz­grad­nje pru­ge od Be­o­gra­da do Bu­dim­pe­šte ko­jom će se ići br­zi­nom do 200 ki­lo­me­tra na sat, Sr­bi­ja je i for­mal­no po­sta­la dio naj­ve­ćeg glo­bal­nog pro­jek­ta ,,Je­dan po­jas, je­dan put” ko­ji spro­vo­di Na­rod­na Re­pu­bli­ka Ki­na. Za­to je ova pru­ga to­li­ko va­žna. Od svih 16 ze­ma­lja cen­tral­ne i is­toč­ne Evro­pe ko­je su uklju­če­ne u ovaj pro­je­kat Sr­bi­ja do­sad ima naj­vi­še ugo­vo­ra s Ki­nom i vri­jed­nost in­ve­sti­ci­ja u in­fra­struk­tu­ri tre­nut­no je tri mi­li­jar­de eura, a na­red­nih go­di­na bi­će i do­plo ve­ća. Sr­bi­ja je i evrop­ski li­der u sa­rad­nji s Ki­nom.
●Ko­ji je za Sr­bi­ju zna­čaj pu­ta Niš – Pri­šti­na – Ti­ra­na, či­ja će grad­nja, ka­ko ste na­ja­vi­li, po­četi u 2018. go­di­ni?
-U pr­vi dio iz­grad­nje ovog auto­pu­ta od Ni­ša do Ploč­ni­ka, ko­ji ra­di­mo za­jed­no s Evrop­skom uni­jom i stra­nim kre­di­ti­o­ri­ma, kre­će­mo 2018. go­di­ne. Zna­čaj ovog ,,auto­pu­ta mi­ra” je od vi­še­stru­kog zna­ča­ja. Pr­vo, po­ve­zu­je­mo auto­pu­tem oko 500.000 gra­đa­na Sr­bi­je ko­ji ži­ve u ni­škom, to­plič­kom i pi­rot­skom okru­gu či­me stva­ra­mo uslo­ve za no­ve in­ve­sti­ci­je u ovaj kraj. Dru­go, Sr­bi ko­ji ži­ve na Ko­so­vu ima­će od­lič­nu ve­zu sa Be­o­gra­dom i tre­će ovo je pri­li­ka za no­ve po­slo­ve za na­še pu­tar­ske i gra­đe­vin­ske fir­me. Na­rav­no, Sr­bi­ja tre­ba da se što vi­še po­ve­zu­je sa re­gi­o­nom i iz­grad­nja ovog auto­pu­ta tre­ba da do­pri­ne­se i po­mi­re­nju Sr­ba i Al­ba­na­ca, za­to ga i zo­ve­mo ,,auto­put mi­ra”. Zbog sve­ga to­ga kraj­nje neo­zbilj­no dje­lu­ju kri­ti­ke opo­zi­ci­je u ve­zi sa iz­grad­njom ovog auto­pu­ta.
●Či­ni se da afe­re, ka­da je riječ o po­li­ti­ča­ri­ma, a pri­je sve­ga o mi­ni­stri­ma (Vu­lin, Mr­ko­njić) uglav­nom osta­ju bez fi­na­la?
-Ne bih sve te stva­ri sta­vlja­la u isti koš. Ka­da go­vo­ri­mo o Mi­lu­ti­nu Mr­ko­nji­ću i svi­ma osta­li­ma či­ja se ime­na na­la­ze u kri­vič­noj pri­ja­vi, oče­ku­jem da pra­vo­su­đe ka­že ko je od­go­vo­ran što se po­slije dvi­je go­di­ne ras­pao auto­put ko­ji je pla­ćen oko 80 mi­li­o­na eura i na ko­me uop­šte ni­je bi­lo sa­o­bra­ća­ja. Ne­mo­gu­će je da ni­ko ne bu­de od­go­vo­ran, jer mi sad mo­ra­mo da ulo­ži­mo još naj­ma­nje mi­li­jar­du di­na­ra da bi­smo ospo­so­bi­li ovaj put za sa­o­bra­ćaj. Ni­ko ne­ma pra­vo da vri­je­đa i na­pa­da me­di­je za­to što ra­de svoj po­sao, ma ko­li­ko im se ne do­pa­da­lo to što me­di­ji ra­de.
●Ka­že­te da ste me­đu naj­bli­žim sa­rad­ni­ci­ma pred­sjed­ni­ka Sr­bi­je i SNS-a Alek­san­dra Vu­či­ća, ali Vas na­pa­da­ju i na­pred­nja­ci? Pri­tom, či­ni se da u SNS-u ne sa­mo da ne ga­je sim­pa­ti­je pre­ma Va­ma, već Vas se i pla­še?
-Sve naj­ve­će in­fra­struk­tur­ne pro­jek­te ra­di­la sam i ra­dim za­jed­no sa Vu­či­ćem, jer on i te ka­ko ra­zu­mi­je da bez po­ve­zi­va­nja s re­gi­o­nom i bez no­vih auto­pu­te­va, ko­ri­do­ra, mo­der­ni­zo­va­nih pru­ga, do­brih re­gi­o­nal­nih pu­te­va i ure­đe­nih gra­nič­nih pre­la­za ne­ma ni raz­vo­ja, no­vih in­ve­sti­ci­ja i no­vih po­slo­va. S dru­ge stra­ne, sim­pa­ti­je ili ne­sim­pa­ti­je ni­su va­žne, već is­klju­či­vo re­zul­tat ko­ji po­sti­že­mo.
●Šta Sr­bi­ju oče­ku­je u 2018. na­kon po­ru­ke va­šing­ton­skog zva­nič­ni­ka da „ne­ma sje­de­nja na dvi­je sto­li­ce“? Šta će bi­ti sa srp­sko – ru­skim hu­ma­ni­tar­nim cen­trom u Ni­šu, ko­ji je trn u oku Za­pa­du?
-Sr­bi­ja sje­di i sje­de­će is­klju­či­vo na svo­joj sto­li­ci. A to je sto­li­ca pu­no­prav­nog član­stva u Evrop­skoj uni­ji i oču­va­nje i još ve­će raz­vi­ja­nje sa­rad­nje sa Ru­si­jom, Ki­nom, In­di­jom, SAD i svim dru­gim ze­mlja­ma svi­je­ta. A o sta­tu­su za­po­sle­nih u Hu­ma­ni­tar­nom cen­tru u Ni­šu od­lu­ku će do­ni­je­ti Vla­da Sr­bi­je.
●Ka­kav je Vaš stav pre­ma pri­ti­sci­ma da Sr­bi­ja uđe u NA­TO?
-Po­li­ti­ka Sr­bi­je je voj­na ne­u­tral­nost i ne­pri­pa­da­nje ni­jed­nom voj­nom blo­ku, ni NA­TO-u, ni Or­ga­ni­za­ci­ji ko­lek­tiv­ne bez­bjed­no­sti. Do­sad smo to­li­ko pu­ta po­ka­za­li da ova­kva is­prav­na po­li­ti­ka ni­je smet­nja da raz­vi­ja­mo naj­bo­lje mo­gu­će od­no­se i s NA­TO-om i sa voj­skom Ru­si­je, i ta­ko će bi­ti i da­lje.
M.Nje­guš


Tramp i Vu­čić obilježili godinu

●Šta je, pre­ma Va­šem mi­šlje­nju, obi­lje­ži­lo 2017. go­di­nu na srp­skoj, a šta na svjet­skoj sce­ni?
-Svjet­sku sce­nu sva­ka­ko je obi­lje­ži­la ina­u­gu­ra­ci­ja Do­nal­da Tram­pa za 45 pred­sjed­ni­ka SAD i sve što se na­kon to­ga de­ša­va­lo, kao i iz­bor Ema­nu­e­la Ma­kro­na za pred­sjed­ni­ka Fran­cu­ske. Srp­sku sce­nu obi­lje­žio je ve­li­ki tri­jumf Alek­san­dra Vu­či­ća na iz­bo­ri­ma za pred­sjed­ni­ka. Po me­ni, 2017. go­di­nu je obi­lje­ži­lo i to što je Sr­bi­ja ove go­di­ne na ,,du­ing bi­znis li­sti’’ Svjet­ske ban­ke pro­gla­še­na za 10. na svi­je­tu po iz­da­va­nju elek­tron­skih gra­đe­vin­skih do­zvo­la.


Še­šelj ne shva­ta da je po­li­tič­ki pen­zi­o­ner

●Šta je u osno­vi Va­šeg su­ko­ba sa Vo­ji­sla­vom Še­še­ljom?
-Pro­blem je u to­me što Vo­ji­slav Še­šelj ni­je na­vi­kao da mu ne­ko, a ka­mo­li že­na ka­že da je po­li­tič­ki pen­zi­o­ner i da je nje­go­va po­li­ti­ka oti­šla u isto­ri­ju, jer je na­ni­je­la ve­li­ku šte­tu gra­đa­ni­ma Sr­bi­je i re­gi­o­na. Pro­sta­kluk i uvre­de ko­je ko­ri­sti ne­će pro­mi­je­ni­ti te či­nje­ni­ce.