Za­vi­sno od od­no­sa pre­ma na­ja­vlje­nim iz­bo­ri­ma mje­ri­će se ozbilj­nost svih unu­tra­šnjih ak­te­ra, ali i me­đu­na­rod­nih, a pri­tom mi­slim pr­ven­stve­no na Evrop­sku uni­ju, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan” pred­sjed­nik De­mo­sa Mi­o­drag Le­kić.
On je re­kao da je am­ba­sa­dor EU u Pod­go­ri­ci ne­dav­no is­prav­no uočio da iz­bo­ri u 2018.go­di­ni ne­će bi­ti pri­zna­ti ako se iz­bor­no za­ko­no­dav­stvo ne pri­la­go­di pri­mjed­ba­ma OEBS-a.
– Iako iz­bor­no za­ko­no­dav­stvo ni­je pro­mje­nje­no pre­ma su­štin­skim za­htje­vi­ma OEBS-a, ov­dje se pre­ten­du­je da je sve u re­du i da iz­bo­re tre­ba odr­ža­ti – ka­zao je Le­kić.
• Iz vla­sti na­ja­vlju­ju da­lje uspje­he ze­mlje. Ka­ko to ko­men­ta­ri­še­te?
– Ova vlast je u du­žem pe­ri­o­du te­ži­la da ma­njak kom­pe­tent­no­sti i jav­ne od­go­vor­no­sti kom­pen­zi­ra ja­kim de­ma­go­ško-pro­pa­gand­nim po­ten­ci­ja­li­ma. Za­to se opet op­ti­mi­stič­ki obe­ća­va uspje­šna go­di­na upr­kos jav­nim i alar­mant­nim či­nje­ni­ca­ma o so­ci­o­e­ko­nom­skom sta­nju i du­bo­koj po­li­tič­koj kri­zi u ze­mlji, ina­če do gr­la za­du­že­noj.
• Šta je cilj ovog no­vog ta­la­sa obe­ća­nja?
– Iz sve­ga sto­ji, bo­jim se, ne­moć. Svi­ma je ja­sno da iza te re­to­ri­ke ne­ma ni po­ku­ša­ja ozbilj­ne ini­ci­ja­ti­ve za iz­la­zak iz du­bo­ke po­li­tič­ke kri­ze, ni­ti za ot­po­či­nja­ne kon­kret­nih re­for­mi, po­seb­no onih eko­nom­skih. Glav­na kon­cen­tra­ci­ja vla­sti će i da­lje bi­ti na po­ku­ša­ji­ma no­vih za­du­ži­va­nja ko­ji­ma će se, isti­na sve te­že, vra­ća­ti do­spje­le oba­ve­ze po osno­vu pret­hod­nih du­go­va. Ako us­pi­ju no­va za­du­že­nja, opet će se tu­đim i ne­za­ra­đe­nim nov­cem pri­vre­me­no po­kri­va­ti ogrom­ne ne­ra­ci­o­nal­no­sti, neo­dr­ži­vi si­ste­mi, glo­ma­zna ad­mi­ni­stra­ci­ja i ogrom­na ko­rup­ci­ja.
Pa­ra­le­no će se na­sta­vi­ti nor­ma­tiv­no šmin­ka­nje uz pre­pi­si­va­nje za­ko­na iz ze­ma­lja čla­ni­ca EU.
Dru­gim rje­či­ma, opet se na po­li­tič­ko-pro­pa­gand­nom Ti­ta­ni­ku do­dat­no upa­lju­ju mo­to­ri da bi se još jed­nom od­lo­žio sud­bin­ski mo­me­nat.
• Ula­zi­mo u go­di­nu zna­čaj­nih iz­bo­ra, a u uslo­vi­ma du­bo­ke po­li­tič­ke kri­ze. Da li se u tim uslo­vi­ma mo­že go­vo­ri­ti o nor­mal­nom sta­nju u ze­mlji?
– Sa­svim iz­vje­sno se ne mo­že go­vo­ri­ti o re­gu­lar­nom sta­nju. Uzmi­mo upra­vo iz­bo­re, i to je kraj­nje ozbilj­na te­ma. Za­vi­sno od od­no­sa pre­ma na­ja­vlje­nim iz­bo­ri­ma mje­ri­će se ozbilj­nost svih unu­tra­šnjih ak­te­ra, ali i me­đu­na­rod­nih, pri­tom mi­slim pr­ven­stve­no na Evrop­sku uni­ju. Šef De­le­ga­ci­je EU u Pod­go­ri­ci je ne­dav­no is­prav­no re­kao da iz­bo­ri u 2018.go­di­ni ne­će bi­ti pri­zna­ti uko­li­ko se iz­bor­no za­ko­no­dav­stvo ne pri­la­go­di pri­mjed­ba­ma OEBS-a. Iako iz­bor­no za­ko­no­dav­stvo ni­je pro­mje­nje­no pre­ma su­štin­skim za­htje­vi­ma OEBS-a, ov­dje se pre­ten­du­je da je sve u re­du i da iz­bo­re tre­ba odr­ža­ti.
• A ako se iz­bo­ri odr­že u ne­pro­mi­je­nje­nim iz­bor­nim uslo­vi­ma?
– Uko­li­ko se to do­go­di, i to bez na­ja­vlje­nih re­ak­ci­ja Evrop­ske uni­je, OEBS-a i dru­gih, on­da je ozbilj­no do­ve­den u pi­ta­nje i kre­di­bi­li­tet na­ve­de­nih adre­sa. U tom slu­ča­ju bi­smo po­red ov­da­šnjih neo­zbilj­no­sti, a njih je stvar­no pre­vi­še, ima­li i od­re­đe­ni do­pri­nos sa stra­ne. No, sva­ko tre­ba da pre­u­zme svo­ju od­go­vor­nost. Ono što jav­nost oče­ku­je je­ste da šef De­le­ga­ci­je EU u ime Uni­je sa­op­šti pre­ci­zan stav o to­me da li iz­bo­ri u 2018. go­di­ni mo­gu bi­ti re­gu­lar­ni i pri­zna­ti u uslo­vi­ma iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva ne­pri­la­go­đe­nog uput­stvi­ma OEBS-a, a to je i nje­go­va jav­na oba­ve­za. Da­kle, po­treb­no je da se šef De­le­ga­ci­je EU ogla­si i sa­da ka­da je nje­gov pret­hod­ni jav­ni stav ne sa­mo pot­pu­no ig­no­ri­san od vla­sti, već i po­dru­glji­vo i pri­je­te­ći tre­ti­ran u me­di­ji­ma pod kon­tro­lom slu­žbi Mi­la Đu­ka­no­vi­ća.
• Da li će se Đu­ka­no­vić kan­di­do­va­ti za pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve?
– Vje­ru­je­te, ne znam, ni­ti go­rim od že­lje da sa­znam. Ta­mo, u toj ne­pro­vje­tre­noj tvr­đa­vi, po iz­ja­va­ma, po ko­me­ša­nji­ma u stran­ci, po me­di­ji­ma ko­je kon­tro­li­šu, oči­gled­no se ne­što de­ša­va. Sum­nji­va je i ova ne­iz­vje­sna bit­ka za pr­vog pol­tro­na Đu­ka­no­vi­će­ve stran­ke, u ko­joj uče­sni­ci go­to­vo dir­lji­vim ri­je­či­ma pred­la­žu še­fa za pred­sjed­nič­kog kan­di­da­ta.
Me­đu­tim, iako se ra­di o mo­no­lit­noj, auto­ri­tar­noj gru­pa­ci­ji, ne bih sve u struk­tu­ra­ma vla­sti iz­jed­na­ča­vao i sta­vljao ih u istu ra­van.
U sva­kom slu­ča­ju, pri­mjet­na je od­re­đe­na ner­vo­za, ko­ja mo­žda pro­is­ti­če i iz ne­iz­vje­snog sa­gle­da­va­nja od­no­sa sna­ga u vr­hu vla­sti. Kao što je po­zna­to, mje­re­nje od­no­sa sna­ga tog dru­štva se ne za­vr­ša­va u stran­ci. Taj kraj­nji bi­lans se mje­ri i u dru­gim sre­di­na­ma, i onim va­nin­sti­tu­ci­o­nal­nim, sve do kli­jen­te­li­stič­ko-kri­mi­no­ge­nih am­bi­je­na­ta.
• Ipak, po po­sled­njim Đu­ka­no­vi­će­vim jav­nim is­tu­pi­ma re­klo bi se da se pri­pre­ma za pred­sjed­nič­ke iz­bo­re, i to opet na po­li­ti­ci na­pa­da na ta­ko­zva­ne „ne­pri­ja­te­lje dr­ža­ve”?
– Tač­no, po ono­me što sa­op­šta­va, Đu­ka­no­vić je već uzeo za­let za no­vu pri­mi­tiv­nu pro­iz­vod­nju iz­daj­ni­ka. Kao da mu ni­je do­sta već pro­iz­ve­de­nih iz­daj­ni­ka dr­ža­ve to­kom nje­go­vog pu­ta od ga­zi­me­stan­skog do tran­sa­tlant­skog ro­do­lju­ba. Ra­di se o ve­ćem bro­ju bra­nje­nih dr­ža­va i na­ci­o­nal­nih sta­nja kroz ko­je je Đu­ka­no­vić pro­la­zio, sve to u pe­ri­o­di­ma u ko­ji­ma je je­di­no kri­mi­na­li­za­ci­ja cr­no­gor­skog dru­štva ima­la jak kon­ti­nu­i­tet.
Gu­be­ći osje­ćaj za re­al­nost, u oči­gled­no lič­nom stra­hu od kon­sti­tu­i­sa­nja prav­ne dr­ža­ve, nje­mu ni­šta i ne pre­o­sta­je ne­go da di­že ten­zi­je. Vje­ro­vat­no po­la­zi­ći od ci­nič­nog uvje­re­nja da, uz pri­mi­tiv­na bla­će­nja i eti­ke­ti­ra­nja, ni­gdje kao ov­dje ni­je ta­ko kra­tak put od pa­tri­o­te do iz­daj­ni­ka i na­zad. Pro­blem je u to­me što je ta­kvo po­i­ma­nje po­li­ti­ke, da­kle, bla­će­nje dru­gih bez ar­gu­me­na­ta, do­bi­lo ši­re raz­mje­re.
• Po­sto­je i ocje­ne da je u vla­sti do­šlo do pu­ko­ti­na i da Du­ško Mar­ko­vić ne že­li da sta­ti­ra to­kom svog man­da­ta i igra po Đu­ka­no­vi­će­vim uput­stvi­ma?
– Od­go­vo­re na to će naj­bo­lje da­ti sam Du­ško Mar­ko­vić. Na nje­mu je da od­lu­či da li će vo­di­ti re­form­sku vla­du, a ne ne­ko di­ri­go­va­no i po­slu­šno dru­štvo. Do­brim di­je­lom i tr­go­vač­ko dru­štvo ko­je će sve ura­di­ti, po­put onog te­škog skan­da­la i traj­ni­je bru­ke sa Nje­go­šem, da bi ostva­ri­lo osnov­ni cilj, a to je što du­že tra­ja­nje man­da­ta. Da­kle, Mar­ko­vić tre­ba da od­lu­či da li će da bu­de već vi­đe­ni dio lut­kar­skog po­zo­ri­šta i ta­ko se­bi obez­bi­je­di in­fe­ri­or­nu, tra­gi­ko­mič­nu ulo­gu po­put Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća, ili će da se opre­di­je­li za lič­nu ulo­gu u ši­rem in­te­re­su. To će se vi­dje­ti ubr­zo i po nje­go­vim re­ak­ci­ja­ma, ili iz­o­stan­ku re­ak­ci­je, na po­vre­me­ne pri­je­te­će po­ru­ke iz slu­žbi oko Đu­ka­no­vi­ća. Ra­di se o po­ru­ka­ma pod­zem­nog da­ha iz me­di­ja pod kon­tro­lom, pa i od onih neo­bra­zo­va­nih, pa­te­tič­nih kva­zi­kul­tur­nih stva­ra­la­ca, ko­ji za svo­ja udvo­rič­ko-de­nun­ci­jant­ska de­žur­stva i dje­lo­va­nja pri­ma­ju nov­ča­ne ren­te i na­gra­de.
Ta­ko­đe, tre­ba vi­di­je­ti i is­hod si­tu­a­ci­je oko Jav­nog ser­vi­sa. Mo­del po­slu­šnič­kog no­vi­nar­stva i no­vi­na­ra ko­ji bi vrh vla­sti po­slu­ži­va­li kao ko­no­ba­ri od­go­va­ra in­te­re­si­ma i po­li­tič­koj kul­tu­ri vr­ha vla­sti. Taj mo­del za­pra­vo pred­sta­vlja sa­mo dio sce­na­ri­ja po­ko­ra­va­nja dru­štva.
• Da li je po­vrat­kom DF-a i dru­gih iz opo­zi­ci­je u par­la­ment ozna­čen kraj opo­zi­ci­o­nog boj­ko­ta?
– Boj­kot kao de­mo­krat­ski od­go­vor na ne­re­gu­la­ran iz­bor­ni dan u ko­me je zva­nič­no ob­ja­vljen dr­žav­ni udar bio je je­di­na mo­gu­ća po­li­ti­ka opo­zi­ci­je. Boj­kot je da­vao re­zul­ta­te ma­kar i ne­mao vi­dlji­ve po­jav­ne ob­li­ke u ovoj fa­zi. To po­tvr­đu­je i ve­li­ka ra­dost, pa i če­sti­ta­nja pred­sjed­ni­ka Skup­šti­ne, pre­mi­je­ra i dru­gih iz vr­ha vla­sti oni­ma ko­ji su se vra­ti­li u par­la­ment, ra­ču­na­ju­ći da je za­vr­šen opo­zi­ci­o­ni boj­kot i da je sa­da pri­rod­no da na­red­ni iz­bo­ri bu­du 2020. go­di­ne. Od­mah da ka­žem da sve opo­zi­ci­o­ne stran­ke ima­ju pra­vo na svo­je od­lu­ke. Me­đu­tim, po­li­ti­ka boj­ko­ta, ma­kar sa­da bi­la i osla­blje­na, na­sta­vlja se. Par­la­ment kao no­si­lac na­rod­nog su­ve­re­ni­te­ta ko­ji je kon­sti­tu­i­san na re­zul­ta­ti­ma u po­seb­nim iz­bor­nim uslo­vi­ma 16. ok­to­bra 2016. osta­je de­kla­si­ran, po­ni­žen, a u kraj­njem i ne­do­volj­no le­gi­ti­man. Za­to par­la­ment u su­šti­ni osta­je krnj, ma­kar sa­da u kvan­ti­ta­tiv­nom smi­slu bio ne­što ma­nje krnj.
U sva­kom slu­ča­ju, osta­le par­ti­je ko­je su na­sta­vi­le boj­kot i gra­đan­ska opo­zi­ci­ja u cje­li­ni tre­ba da sa­gle­da­ju na­sta­lu si­tu­a­ci­ju i do­ne­su, po­želj­no je, za­jed­nič­ke od­lu­ke.
• Pri­mje­tan je za­stoj u sa­sta­ja­nju i od­lu­ka­ma gra­đan­ske opo­zi­ci­je. Po­ja­vi­le su se i spe­ku­la­ci­je da mo­gu­ći sa­vez De­mo­kra­ta i Gra­đan­skog po­kre­ta URA ozna­ča­va kraj gra­đan­ske opo­zi­ci­je.
– Mi­slim da bi ulo­ga gra­đan­ske opo­zi­ci­je i nje­no de­mo­krat­sko funk­ci­o­ni­sa­nje ko­je ne bi spre­ča­va­lo su­bjek­ti­vi­te­te i pro­fi­le po­je­di­nač­nih stra­na­ka bi­li ko­ri­sni za ostva­ri­va­nje pro­gre­siv­nih pro­mje­na u cr­no­gor­skom dru­štvu. Za­to ne bih žu­rio sa pro­gla­ša­va­njem kra­ja tog kon­cep­ta.
Da ne bi­smo za­klju­či­va­li o ta­ko zna­čaj­nom pi­ta­nju na osno­vu me­dij­skih in­ter­pre­ta­ci­ja o po­seb­nom sa­ve­zni­štvu dvi­ju stra­na­ka, vje­ru­jem da će nam upra­vo te dvi­je stran­ke naj­bo­lje i naj­ko­rekt­ni­je ob­ja­sni­ti da li kod njih ima no­vih mo­me­na­ta u shva­ta­nju da­lje ulo­ge gra­đan­ske opo­zi­ci­je. Od­mah da do­dam da oni, kao i svi, ima­ju pra­vo na bi­lo ko­ju od­lu­ku.
U sva­kom slu­ča­ju, ne­ma vre­me­na za gu­blje­nje. Tre­ba pre­u­ze­ti od­go­vor­nost za po­te­ze i mno­ge stva­ri sa gra­đan­skom opo­zi­ci­jom i iza­zo­vi­ma ko­ji su pre­de na­ma usko­ro će bi­ti ja­sni­je. M.VE­ŠO­VIĆ


Po­tre­ban ar­gu­men­to­van di­ja­log

Ka­ko vi­di­te sa­da­šnji tre­nu­tak De­mo­sa i nje­go­vu per­spek­ti­vu?
– De­mos je sa­svim ute­me­ljen na ja­snim prin­ci­pi­ma i po­li­tič­kim sta­vo­vi­ma o nu­žno­sti de­mo­krat­skih i kul­tur­nih pro­mje­na u Cr­noj Go­ri. Uz im­pe­ra­tiv pro­mje­na jed­na­ko je va­žno i kon­sti­tu­i­sa­nje kre­di­bil­nih opo­zi­ci­o­nih sna­ga ko­je bi na­kon osva­ja­nja vla­sti do­p­ri­ni­je­le eko­nom­skom opo­rav­ku, prav­noj dr­ža­vi, de­mo­krat­skim vri­jed­no­sti­ma i sta­bil­no­sti dru­štva.
Iz­vje­sno, De­mos ne­će po­di­za­ti glas u tak­mi­če­nju bu­ke i bi­je­sa na jav­noj sce­ni, ma­kar ta­kva sce­na do­no­si­la ta­ko­zva­ne uspje­he ili pri­vi­de uspje­ha. Mi ne shva­ta­mo po­li­ti­ku kao umi­je­će pod­va­le dru­gi­ma, već kao ar­gu­men­to­va­ni jav­ni di­ja­log u op­štem in­te­re­su. Za­to će sa sa­zri­je­va­njem i de­mo­kra­ti­za­ci­jom na­še po­li­tič­ke sce­ne, či­je kom­po­nen­te mo­ra­ju bi­ti jav­na ozbilj­nost, po­li­tič­ka kul­tu­ra i kom­pe­tent­nost, De­mos ima­ti svoj da­lji po­li­tič­ki rast.
De­mos će kao ozbilj­na stran­ka na­sta­vi­ti sa­rad­nju sa svim de­mo­krat­skim su­bjek­ti­ma u po­li­tič­kom i ci­vil­nom ži­vo­tu ko­ji se bo­re za ši­ru po­bje­du vri­jed­no­sti gra­đan­ske de­mo­kra­ti­je i pro­mje­na, a ko­ji dr­že do jav­ne pri­stoj­no­sti i ko­rekt­no­sti u me­đu­sob­nim od­no­si­ma.