U Vi­šem su­du u Pod­go­ri­ci ju­če je na­sta­vlje­no su­đe­nje op­tu­že­ni­ma za po­ku­šaj te­ro­ri­zma na dan par­la­men­tar­nih iz­bo­ra u ok­to­bru 2016. go­di­ne. To­kom sa­slu­ša­nja svje­do­ka sa­rad­ni­ka u ovom slu­ča­ju Sa­še Sin­đe­li­ća, okri­vlje­nom Dra­ga­nu Mak­si­ću je po­zli­lo i tran­spor­to­van je u Kli­nič­ki cen­tar, zbog če­ga je su­di­ja Su­za­na Mu­go­ša pre­ki­nu­la su­đe­nje i na­sta­vak za­ka­za­la za da­nas u de­vet ča­so­va
Sin­đe­lić je ju­če vi­še od če­ti­ri sa­ta od­go­va­rao na pi­ta­nja advo­ka­ta od­bra­ne Mi­ro­ja Jo­va­no­vi­ća. On je, iz­me­đu osta­log, is­pri­čao da je po­sto­jao plan da se pod vođ­stvom De­mo­krat­skog fron­ta za­u­zmu dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je i da je Edu­ard Edi Ši­ro­kov do de­ta­lja znao kre­ta­nja Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Na pi­ta­nje advo­ka­ta po či­jem na­re­đe­nju su čet­ni­ci bi­li na tr­gu, Sin­đe­lić je od­go­vo­rio da je to ura­đe­no po na­lo­gu De­mo­krat­skog fron­ta.
– Ak­ci­ja je pro­pa­la ka­ko je pro­pa­la. Ako je po­sto­jao taj do­ku­ment za ko­ji me pi­ta­te, ja ću ga do­sta­vi­ti, a od­bra­ni ne vje­ru­jem ni­šta, i ne mo­gu da po­tvr­dim ono što oni tvr­de – na­veo je Sin­đe­lić.
Advo­kat Jo­va­no­vić ga je pi­tao da li oso­be ko­je ži­ve sa njim u po­ro­dič­noj za­jed­ni­ci zna­ju za nje­go­ve pla­no­ve, a on je to pi­ta­nje do­ži­vio kao pri­jet­nju za se­be i svo­ju po­ro­di­cu.
– Ni­ko od čla­no­va mo­je po­ro­di­ce ni­je znao za mo­je ak­tiv­no­sti. Sa­mo je moj sin od ne­ko­li­ko mje­se­ci sta­no­vao sa mnom – ka­zao je Sin­đe­lić.
Advo­kat Jo­va­no­vić ga je pi­tao šta mu je Edi ka­zao o to­me ko će pred­sje­da­va­ti Skup­šti­nom na­kon pre­vra­ta.
– Ne­ko iz te mu­sli­man­ske gru­pa­ci­je ko bi for­mi­rao Vla­du i či­nio s nji­ma ve­ći­nu. To im se nu­di­lo uz no­vac. Ako se pu­sti mo­ja fle­ška iz vo­zi­la, to se mo­že ču­ti – od­go­vo­rio je Sin­đe­lić i do­dao da mu je Edi vi­še pu­ta re­kao da bi uve­li van­red­no sta­nje u ze­mlji i smje­nji­va­li lju­de.
On je po­no­vio da je Đu­ka­no­vić tre­ba­lo da bu­de spri­je­čen da stig­ne do ame­rič­ke am­ba­sa­de ili do pod­go­rič­kog Cen­tra bez­bjed­no­sti.
– To ni­je bi­lo mo­je iz­ri­či­to na­re­đe­nje, već su oni to tre­ba­li da ura­de. Edi ni­je po­mi­nja­o za­u­zi­ma­nje aero­dro­ma, kao ni to ko­li­ko Đu­ka­no­vić ima broj­ča­no na­o­ru­ža­nja i obez­bje­đe­nja – na­veo je Sin­đe­lić.
Advo­kat Jo­va­no­vić ga je pi­tao od ko­ga mu pri­je­ti opa­snost.
– Od istih lju­di ko­je su oni po­sla­li da me ubi­ja­ju na Ava­li. Oni ima­ju ogrom­ne ko­li­či­ne nov­ca – us­tvr­dio je krun­ski svje­dok tu­ži­la­štva u slu­ča­ju „Dr­žav­ni udar”
On tvr­di da ne bi pri­hva­tio sta­tus svje­dok sa­rad­ni­ka da ni­je si­gu­ran da je DF iz­dao ak­ci­ju i da mu od tih lju­di pri­je­ti opa­snost.
Advo­ka­ta Jo­va­no­vi­ća je in­te­re­so­va­lo i ko su čla­no­vi na­vod­ne kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je ko­ji još uvi­jek ni­su li­še­ni slo­bo­de, a na­la­ze se van Cr­ne Go­re i mo­gli bi da ugro­ze bez­bjed­nost svje­do­ka sa­rad­ni­ka.
– Na Ava­li su bi­la dva pu­na kom­bi­ja lju­di ko­ji su mo­gli da mi ura­de sva­šta. Lju­di iz DF-a su bi­li svu­da po Evro­pi, vje­ro­vat­no da sla­ve šta su ura­di­li. Svi oni su bi­li za­jed­no, plus ovi ru­ski na­ci­o­na­li­sti. Oni ra­di nov­ca i po­hle­pe mo­gu da ura­de bi­lo šta – na­veo je Sin­đe­lić.
On je do­dao da se ta­da pla­šio i Ši­ro­ko­va, ko­ji je bio u kon­tak­tu sa DF-om, kao i Po­po­va.
Advo­kat ga je upi­tao za­što u iz­ja­vi o ugro­že­no­sti ni­je na­veo da se pla­ši li­de­ra DF-a.
– Ni­je­sam ih ta­da po­me­nuo, ali sam u iz­ja­vi kao svje­dok sa­rad­nik po­me­nuo li­de­re DF-a. Ka­da sam da­vao iz­ja­vu kao svje­dok sa­rad­nik, ja­sno sam tra­žio za­šti­tu, od ko­je sam od­u­stao i iz­nio sa­zna­nja. Po­zi­vao sam ih da se su­o­če sa mnom. Za­što se ni­su su­o­či­li? Ka­da sam dao iz­ja­vu kod spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca 23.11. 2016, ja sam dao u smi­slu svo­je za­šti­te, a ne mo­je iz­ja­ve – ka­zao je Sin­đe­lić i do­dao da on to ni­je pi­sao, već je sa­mo pot­pi­sao kao tra­ži­lac za­šti­te.
Sud je na­kon to­ga dva pu­ta opo­me­nuo glav­nog spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća jer se lič­no obra­ća advo­ka­tu Du­ša­nu Ra­do­sa­vlje­vi­ću.
– Ni­smo mi iz­mi­sli­li iz­ja­vu, već smo je sa­mo ot­ku­ca­li – us­tvr­dio je Kat­nić.
Sud je us­kra­tio od­go­vor na pi­ta­nje da li je svje­dok bio svje­stan da je pri­li­kom da­va­nja iz­ja­ve 23.11. 2016. bio du­žan da go­vo­ri isti­nu.
Na pi­ta­nje da li je bri­sao ko­mu­ni­ka­ci­ju na me­sin­dže­ru i fej­sbu­ku, Sin­đe­lić je pr­vo re­kao da se ne sje­ća i da je mo­gu­će da je bri­sa­no ka­da se ču­lo za hap­še­nje, a po­tom je do­dao da je bri­sao sve što je mo­gao da iz­bri­še da bi uklo­nio tra­go­ve.
On je ka­zao da lju­di iz Bez­bjed­no­sno-in­for­ma­tiv­ne agen­ci­je Sr­bi­je (BIA) ni­su bi­li po­red nje­ga ka­da je zvao Edi­ja. Advo­kat Jo­va­no­vić ga je pi­tao da li mu je ne­ko iz BIA po­mo­gao u do­pre­ma­nju stva­ri u Cr­nu Go­ru, a on je ka­zao da je to već ra­ni­je ob­ja­snio.
– Ka­da je isti ovaj bra­ni­lac po­ku­ša­vao da na­pra­vi si­tu­a­ci­ju da je mo­ja su­pru­ga umi­je­ša­na u kri­vič­no dje­lo, ta­da je ob­ja­šnje­no – na­veo je Sin­đe­lić.
Jo­va­no­vić je pi­tao svje­do­ka sa­rad­ni­ka da li je na­kon pre­da­je bio u po­li­cij­skoj sta­ni­ci Ču­ka­ri­ca.
– Ni­ka­da ni­sam bio u toj po­li­cij­skoj sta­ni­ci, ni­ti u ne­koj dru­goj. Mo­žda je ne­ko no­sio te­le­fo­ne da se za­va­ra­ju tra­go­vi –ka­zao je Sin­đe­lić.
Advo­kat je po­tom upi­tao „ko je no­sio te­le­fo­ne slo­bod­nog gra­đa­ni­na Sin­đe­li­ća”, ali sud ni­je do­zvo­lio od­go­vor na to pi­ta­nje.
Advo­kat Jo­va­no­vić je pi­tao Sin­đe­li­ća da li je pi­tao Edi­ja za­što spe­ci­jal­ci ne ubi­ju Đu­ka­no­vi­ća.
– Svi lju­di su kre­nu­li u po­vla­če­nje na­kon što se ni­je de­sio pre­vrat jer je do­šlo do ak­ci­je hap­še­nja. Svi su gle­da­li da se iz­vu­ku. On je iz­vla­čio te gru­pe lju­di, ali to ne zna­či da je od­u­stao od ubi­stva, već je htio da se pro­na­đe pro­fe­si­o­na­lac da to uči­ni za no­vac umje­sto da iza­đe gru­pa na uli­cu – na­veo je svje­dok sa­rad­nik.
Advo­kat ga je pi­tao da li po­sje­du­je po­seb­na zna­nja iz obla­sti voj­ne ili po­li­cij­ske lo­gi­sti­ke, ali je su­di­ja Mu­go­ša ka­za­la da se Sin­đe­lić već iz­ja­snio o svo­jim zna­nji­ma i spo­sob­no­sti­ma i da ne­će od­go­va­ra­ti na to pi­ta­nje.
Advo­kat Jo­va­no­vić je po­no­vio pi­ta­nje da li Sin­đe­lić pri­sta­je da se do­bro­volj­no pod­vrg­ne psi­hi­ja­trij­skom pre­gle­du u voj­no ne­u­tral­noj dr­ža­vi.
– Me­di­cin­ski kar­ton ne­će da do­sta­ve jer će se vi­dje­ti da go­vo­re ne­i­sti­nu. Uko­li­ko sud bu­de zah­ti­je­vao, ali ne da is­pu­nja­vam ne­či­je hi­ro­ve. Ni­ka­da ni­sam imao psi­hi­ja­trij­ske pro­ble­me – us­tvr­dio je svje­dok sa­rad­nik.
On je po­tom na pi­ta­nje advo­ka­ta ob­ja­snio šta zna­či ri­ječ su­o­če­nje i ka­zao da je spre­man da se u sud­ni­ci su­o­či sa li­de­ri­ma DF-a.
Advo­kat ga je upi­tao da li je sa­mar­kand ši­fra za an­ti­kvi­tet – mač.
– Ja sam iz­ne­na­đen, osta­jem bez tek­sta – krat­ko je od­go­vo­rio svje­dok sa­rad­nik.
Po­tom je upi­tan da li iz­vje­sni Du­ško Đu­rić ima ve­ze sa ozna­kom sa­mar­kand.
– To li­ce ne­ma ni­ka­kve ve­ze sa mnom i sa Edi­jem to­kom ovih do­ga­đa­ja. Sa­ma­r­kand ko­ji se po­mi­nje u po­ru­ka­ma je lo­ka­ci­ja na ko­ju smo od­la­zi­li da bi­smo ru­ča­li – re­kao je Sin­đe­lić.
Us­kra­ćen je i od­go­vor na pi­ta­nje da li je Đu­rić bio pri­su­tan to­kom raz­go­vo­ra Sin­đe­li­ća i Edi­ja to­kom nji­ho­vog du­žnič­ko-po­vje­ri­lač­kog od­no­sa. VJ.DA­MJA­NO­VIĆ


U Cr­noj Go­ri ni­je ži­vio na dr­ve­tu

Advo­kat Jo­va­no­vić je upi­tao Sin­đe­li­ća da li je ži­vio u Cr­noj Go­ri.
– Tje­ra­ju me da iz­no­va pri­čam isto. Bio sam u Cr­noj Go­ri 2000. i 2001. i ni­sam mo­gao na dr­ve­tu da ži­vim – od­go­vo­rio je svje­dok sa­rad­nik.
On je od­go­vo­rio od­rič­no na pi­ta­nje da li je ta­da ostva­rio kon­takt sa pri­pad­ni­ci­ma obez­bje­đe­nja Mi­la Đu­ka­no­vi­ća.


Advo­ka­te na­zvao ud­ba­ši­ma

Sin­đe­lić je advo­ka­te od­bra­ne na­zvao ud­ba­ši­ma, zbog če­ga je opo­me­nut, a su­di­ja Mu­go­ša ga je upo­zo­ri­la da će pre­ki­nu­ti su­đe­nje uko­li­ko na­sta­vi sa uvre­da­ma.
Sin­đe­lić je ka­zao da ga advo­kat vri­je­đa i da sa­ra­đu­je sa ne­kim iz Hr­vat­ske.


Od­bi­je­ne sve pri­mjed­bena na za­pi­snik

Su­di­ja Su­za­na Mu­go­ša je od­bi­la pri­mjed­be na za­pi­snik advo­ka­ta Ni­ko­le Bu­la­to­vi­ća jer, ka­ko je obra­zlo­ži­la, ne pred­sta­vlja­ju pri­mjed­be u skla­du sa ZKP-om.
– Od­bi­je­na je i pri­mjed­ba advo­ka­ta Ra­do­sa­vlje­vi­ća jer ne­ma ka­rak­ter pri­mjed­be na za­pi­snik, kao i advo­ka­ta Ju­go­sla­va Kr­po­vi­ća i op­tu­že­ne Bran­ke Mi­lić, ko­ja je zlo­u­po­tri­je­bi­la mo­guć­nost sta­vlja­nja pri­mjed­bi. Od­bi­je­na je i pri­mjed­ba advo­ka­ta Go­ra­na Pe­tro­ni­je­vi­ća jer još uvi­jek ni­je pre­gle­dao za­pi­snik – ka­za­la je su­di­ja Mu­go­ša i do­da­la da je kao neo­sno­va­na od­bi­je­na i pri­mjed­ba advo­ka­ta Mi­ro­ja Jo­va­no­vi­ća.