- Autor: Bran­ko Mi­la­no­vić

Hi­lja­de lju­di se sja­ti­lo u Da­vos. Nji­ho­vo za­jed­nič­ko bo­gat­stvo mje­ri se sto­ti­na­ma mi­li­jar­di do­la­ra (mo­žda je i bli­zu jed­nog tri­li­o­na). U isto­ri­ji svi­je­ta ni­je za­bi­lje­že­na ta­kva kon­cen­tra­ci­ja bo­gat­stva po kva­drat­nom me­tru. I ove go­di­ne, kao pret­hod­nih šest ili se­dam, jed­na od te­ma ko­ji­ma će se ba­vi­ti in­du­stri­jal­ci, mi­li­jar­de­ri i po­slo­dav­ci sa sve če­ti­ri stra­ne svi­je­ta bi­će – ne­jed­na­kost…
Us­put­no, na mar­gi­na­ma zva­nič­nog pro­gra­ma, po­me­nu­će mo­no­pol­ski i mo­nop­son­ski po­lo­žaj svo­jih kom­pa­ni­ja, ka­ko ucje­nju­ju dr­žav­ne upra­ve da bi iz­bje­gli pla­ća­nje po­re­za, ka­ko za­bra­nju­ju or­ga­ni­zo­va­nje rad­ni­ka u svo­jim fir­ma­ma, ka­ko ko­ri­ste dr­žav­nu hit­nu po­moć za pre­voz rad­ni­ka ko­ji se one­svi­je­ste od vru­ći­ne (zbog šted­nje na tro­ško­vi­ma kli­ma­ti­za­ci­je), ka­ko pri­mo­ra­va­ju za­po­sle­ne da ko­ri­ste so­ci­jal­nu po­moć ili ka­ko se bo­re za po­re­ske sto­pe od 0 do 12 od­sto (od Tram­pa do Rom­ni­ja).
Ako do­la­ze iz ze­ma­lja u raz­vo­ju, vje­ro­vat­no će u jed­nom ča­su raz­mi­je­ni­ti is­ku­stva o to­me ka­ko od­lo­ži­ti is­pla­tu nad­ni­ca za ne­ko­li­ko mje­se­ci i u me­đu­vre­me­nu naj­po­volj­ni­je in­ve­sti­ra­ti no­vac, ka­ko ušte­dje­ti na stan­dar­di­ma za­šti­te na ra­du, ka­ko ot­ku­plji­va­ti pri­va­ti­zo­va­ne kom­pa­ni­je za ki­ki­ri­ki ili pre­ta­ka­ti sred­stva na of­šor ra­ču­ne na Ka­ri­bi­ma.
Za sve to vri­je­me će se ne­pre­kid­no bri­nu­ti zbog si­ro­ma­štva i ne­jed­na­ko­sti, cen­tral­nih te­ma na­še epo­he. Ipak, iz ne­kog raz­lo­ga oni ni ovo­ga pu­ta ne­će us­pje­ti da pro­na­đu do­volj­no nov­ca, vre­me­na ili lo­bi­sta za usva­ja­nje po­li­ti­ka za ko­je se za­la­žu u zva­nič­nom di­je­lu pro­gra­ma: po­ve­ća­nje po­re­za za je­dan od­sto naj­bo­ga­ti­jih i ve­li­ka na­sled­stva, obez­bje­đi­va­nje pri­stoj­nih nad­ni­ca, sma­nje­nje raz­li­ka u do­hot­ku iz­me­đu di­rek­to­ra i rad­ni­ka, ve­će ula­ga­nje u dr­žav­no škol­stvo, olak­šan pri­stup fi­nan­sij­skim sred­stvi­ma za sred­nju i rad­nič­ku kla­su, ujed­na­ča­va­nje opo­re­zi­va­nja ka­pi­ta­la i ra­da, su­zbi­ja­nje ko­rup­ci­je u jav­nim na­bav­ka­ma i pri­va­ti­za­ci­ja­ma.
Bu­du­ći da su u na­go­va­ra­nju vla­da da ne­što pre­du­zmu po­vo­dom ras­tu­će ne­jed­na­ko­sti bi­li sa­svim ne­u­spje­šni – da li zbog to­ga la­men­ti­ra­ju? – ne tre­ba da nas iz­ne­na­đu­je to što se ni­šta ne po­sti­že. Spro­vo­de se po­li­ti­ke ko­je ima­ju upra­vo su­prot­no dej­stvo: Tramp je, kao što je obe­ća­vao ili pri­je­tio, iz­dej­stvo­vao isto­rij­sko sma­nje­nje po­re­za za bo­ga­te, dok Ma­kron pod­le­že ča­ri­ma po­znog ta­če­ri­zma. Ni­šta do­bro se ne do­ga­đa ni u eko­no­mi­ja­ma u raz­vo­ju (je­di­ni va­žan iz­u­ze­tak je kam­pa­nja za su­zbi­ja­nje ko­rup­ci­je u Ki­ni).
Bi­zar­no je to što po­vra­tak na in­du­strij­ske od­no­se i po­re­ske po­li­ti­ke s po­čet­ka 19. vi­je­ka pred­vo­de lju­di ko­ji­ma su usta pu­na jed­na­ko­sti, po­što­va­nja pra­va, par­ti­ci­pa­ci­je i tran­spa­rent­no­sti. Ni­ko od njih vje­ro­vat­no ne bi gla­sao za za­kon o go­spo­da­ri­ma i slu­ga­ma ili za pri­nud­ni rad. Ali sti­ca­jem okol­no­sti se do­go­di­lo da je je­zik jed­na­ko­sti upreg­nut u ja­ram po­li­ti­ka struk­tur­ne ne­jed­na­ko­sti ka­kve ni­su vi­đe­ne u po­sled­nje po­la vi­je­ka ili vi­še.
I za­i­sta, mno­go je pro­fi­ta­bil­ni­je sa­zi­va­ti kon­fe­ren­ci­je za no­vi­na­re i iz­la­ga­ti ne­bu­lo­zne pla­no­ve da se 90 od­sto bo­gat­stva za ko zna ko­li­ko go­di­na i uz ko zna ka­kve ra­ču­no­vod­stve­ne ma­hi­na­ci­je po­di­je­li u hu­ma­ni­tar­ne svr­he, ne­go po­šte­no pla­ti­ti svo­je snab­dje­va­če i rad­ni­ke ili od­u­sta­ti od pro­da­je po­da­ta­ka o ko­ri­sni­ci­ma. Jef­ti­ni­je je na ko­la za­li­je­pi­ti na­ljep­ni­cu o fer tr­go­vi­ni ne­go se li­ši­ti uslu­ga po­vre­me­no i pri­vre­me­no an­ga­žo­va­ne rad­ne sna­ge.
Oni ne že­le da da­ju pla­te od ko­jih se mo­že ži­vje­ti, ali će ra­do po­mo­ći fil­har­mo­nij­ski or­ke­star. Or­ga­ni­zu­ju ra­di­o­ni­ce o tran­spa­rent­no­sti u dr­žav­noj upra­vi, ali za­bra­nju­ju sin­di­ka­te. Sle­de­će go­di­ne će se po­no­vo oku­pi­ti i mo­žda obo­ri­ti re­kord u kon­cen­tra­ci­ji do­lar­skog bo­gat­stva po kva­drat­nom me­tru. Te­me u kon­fe­ren­cij­skim sa­la­ma i na mar­gi­na­ma sku­pa bi­će iste. I to će se po­na­vlja­ti une­do­gled… sve dok mu ne do­đe kraj.
Pre­veo: Đor­đe To­mić
Pe­šča­nik.net