Ve­li­ka je ten­den­ci­ja po­ve­ća­nja bro­ja dje­ce sa go­vor­no-je­zič­kim i kom­bi­no­va­nim smet­nja­ma, dje­ce kod ko­jih je pri­su­tan dis­har­mo­ni­čan raz­voj, kao i dje­ce iz auti­stič­nog spek­tra. Za pet­na­est go­di­na broj ta­kve dje­ce ko­ja do­la­ze na tret­man u Re­surs­ni cen­tar za sluh i go­vor „Dr Pe­ru­ta Iva­no­vić“ u Ko­to­ru se uče­tvo­ro­stru­čio: oko 2000. go­di­ne je bi­lo oko 50 dje­ce, a sa­da ih ima oko 200, ka­žu Da­ni­je­la Vi­če­vić i Dra­ga­na Mar­ko­vić, lo­go­pe­di u Re­surs­nom cen­tru.
- Uzro­ci su vi­še­stru­ki - sre­din­ski, ge­net­ski, a na­še je da ro­di­te­lje po­u­či­mo ka­ko mo­gu da uti­ču na sre­din­ske fak­to­re, na ono što oni mo­gu da ura­de. Naj­ve­ći uti­caj u po­re­me­ća­ji­ma kod ne­ke dje­ce ima mo­der­na teh­no­lo­gi­ja – upo­tre­ba lap-to­po­va, ta­ble­ta, „pa­met­nih te­le­fo­na“. U ve­li­kom po­ra­stu je ka­šnje­nje u go­vor­no-je­zič­kom raz­vo­ju, gdje dje­ca pr­vo pro­go­va­ra­ju en­gle­ski je­zik, a ne svoj ma­ter­nji, a ni taj en­gle­ski ne za­do­vo­lja­va ne­ke nor­me raz­vi­je­nog go­vo­ra. To nam po­ka­zu­je da se sa dje­com ne ra­di do­volj­no, da ih „po­di­že“ te­le­vi­zi­ja, da ne­ma ko­mu­ni­ka­ci­je. Igraj­te se sa svo­jom dje­com, pru­ži­te im što vi­še sa­dr­ža­ja, a po­naj­vi­še po­ka­zuj­te im lju­bav i pa­žnju, ka­ko bi ona pra­vil­no raz­vi­la svoj je­zik i go­vor, po­ru­ču­ju mla­di lo­go­pe­di, ko­je su u ko­tor­skom Kul­tur­nom cen­tru odr­ža­le pre­da­va­nje na te­mu „Raz­voj go­vo­ra i je­zi­ka - šta da oče­ku­je­mo od na­šeg dje­te­ta“ . U to­me su ih po­dr­ža­li dr Igor Kum­bu­ro­vić, di­rek­tor ko­tor­skog Do­ma zdra­vlja i pe­di­ja­tar dr Ve­sna Ma­čić.
Šta zna­či ure­dan go­vor­no-je­zič­ki raz­voj, šta ro­di­te­lji tre­ba da oče­ku­ju od svog dje­te­ta ka­da se ono pra­vil­no raz­vi­ja i u skla­du sa tim da na vri­je­me pri­mi­je­te od­go­va­ra­ju­ća od­stu­pa­nja, i uko­li­ko po­sto­je i ka­ko da bla­go­vre­me­no re­a­gu­ju, ka­kve gre­ške pra­ve, bi­la su pi­ta­nja na ko­ja su lo­go­pe­di­ce od­go­vo­ri­le i pred­sta­vi­le mo­gu­će sti­mu­la­ci­je ko­je ro­di­te­lji mo­gu da od­ra­de sa svo­jom dje­com. U naj­ra­ni­jem pe­ri­o­du naj­va­žni­je je dje­lo­va­ti i sti­mu­li­sa­ti di­je­te i na taj na­čin spri­je­či­ti po­gor­ša­nje go­vor­no-je­zič­kog sta­nja, ka­že Vi­če­vić.
Ob­u­hva­ti­le su uz­rast od ro­đe­nja do pe­te go­di­ne i ob­ja­sni­le šta je oče­ki­va­ni raz­voj, a šta su „alar­mi“ u po­na­ša­nju, ona is­po­lja­va­nja na ko­ja ro­di­te­lji tre­ba da re­a­gu­ju i po­ve­du di­je­te na de­talj­ni­ju di­jag­no­sti­ku. Ta is­po­lja­va­nja mi­je­nja­ju se sa uz­ra­stom dje­te­ta, od neo­da­zi­va­nja na ime na uz­ra­stu od go­di­nu da­na, pa do to­ga ako di­je­te od 18 mje­se­ci ne­ma bar ne­ko­li­ko ri­je­či sa zna­če­njem, ne ra­zu­mi­je gest i ne slu­ži se ge­stom, ne tra­ži pred­met po­gle­dom, ne ra­zu­mi­je jed­no­stav­ne ver­bal­ne na­lo­ge i ne iz­vr­ša­va ih, ne usmje­ra­va pa­žnju na zvu­ko­ve, ne ma­še i ne ša­lje po­lju­bac na zah­t­jev, fik­si­ra po­gle­dom po­je­di­ne pred­me­te uz ste­re­o­tip­ne rad­nje, ob­ja­sni­la je Dra­ga­na Mar­ko­vić. U slu­ča­ju ka­da ro­di­te­lji pri­mi­je­te ta­kva od­stu­pa­nja, mo­gu da se ja­ve lo­go­ped­skoj slu­žbi Re­su­r­snog cen­tra u Ko­to­ru, gdje će bi­ti od­ra­đe­ne di­jag­no­stič­ke pro­ce­du­re, ka­ko bi se utvr­di­lo da li se ra­di o ne­kom ka­šnje­nju u raz­vo­ju go­vo­ra kao in­di­vi­du­al­noj ka­rak­te­ri­sti­ci, ili se ra­di o go­vor­no-je­zič­koj pa­to­lo­gi­ji, do­da­je Vi­če­vić. Od­su­stvo go­vo­ra kod dje­te­ta če­sto je skop­ča­no i sa di­jag­no­sti­kom auti­zma, što je po­ja­va sa ko­jom se lo­go­pe­di sve če­šće su­sre­ću u svo­joj prak­si, ali se ta di­jag­no­sti­ka ne mo­že ura­di­ti u Cr­noj Go­ri.
-U Ko­to­ru ra­di­mo di­jag­no­sti­ku go­vor­no-je­zič­kih i slu­šnih po­re­me­ća­ja. Do pro­šle go­di­ne u Cr­noj Go­ri smo ra­di­li i di­jag­no­sti­ku dje­ce iz auti­stič­nog spek­tra, ko­ja ne ob­u­hva­ta sa­mo go­vor i je­zik, gdje su go­vor i je­zik sa­mo simp­to­mi ne­kog kom­plek­sni­jeg po­re­me­ća­ja, sa­mo dio kli­nič­ke sli­ke, a ne uzrok sa­mog po­re­me­ća­ja. Na­ža­lost, od­la­skom ne­u­rop­si­hi­ja­tra iz Kli­nič­kog cen­tra u Pod­go­ri­ci sa­da je tu di­jag­no­sti­ku mo­gu­će od­ra­di­ti sa­mo u ne­koj od ze­ma­lja okru­že­nja, ob­ja­šnja­va Mar­ko­vić.
M.D.Po­po­vić


Sa­vje­ti za sti­mu­la­ci­ju go­vor­no-je­zič­kog raz­vo­ja

-for­si­raj­te di­rek­tan kon­takt oči­ma sa dje­te­tom kad mu se obra­ća­te
-ko­ri­sti­te pro­ste, gra­ma­tič­ki is­prav­ne re­če­ni­ce
-bla­go uspo­ri­te tem­po svog go­vo­ra i če­sto mi­je­njaj­te mo­du­la­ci­ju da bi pri­vu­kli pa­žnju dje­te­ta; pri­čaj­te mu ve­se­lim to­nom
-pri­čaj­te svom dje­te­tu dok se igra­te sa njim;skre­ći­te mu pa­žnju na raz­li­či­te zvu­ke
-imi­ti­raj­te zvu­ko­ve ko­je ču­je­te, na­vo­di­te di­je­te da ih imi­ti­ra; „glu­mi­te“ ži­vo­ti­nje i ogla­ša­vaj­te se kao one
-za­ba­vljaj­te se pje­va­ju­ći dje­či­je pje­smi­ce, na­ro­či­to one ko­je su pra­će­ne igra­njem; pje­vaj­te pje­smi­ce uz po­kret, ne­ka vas di­je­te imi­ti­ra
-raz­go­va­raj­te o tre­nut­nim ak­tiv­no­sti­ma, ime­nuj­te pred­me­te i oso­be iz kon­kret­nog okru­že­nja i ono što ra­di­te; što če­šće ko­ri­sti­te ne­ke ri­je­či, di­je­te će ih br­že usvo­ji­ti
-sva­ki na­log ko­ji upu­ti­te dje­te­tu is­pra­ti­te po­kre­tom i pred­me­tom ili sli­kom; pri­ka­zuj­te i ime­nuj­te iste sli­ke vi­še pu­ta, a ka­sni­je daj­te pri­li­ku dje­te­tu da sa­mo ime­nu­je po­jam sa sli­ke
-ako di­je­te iz­go­vo­ri ne­pra­vil­no ne­ku ri­ječ, vi je po­no­vi­te is­prav­no („Av­to“ – „Da to je auto“), ka­ko bi ima­lo pri­li­ku da stva­ra ade­kvat­nu sli­ku ri­je­či u ver­bal­noj me­mo­ri­ji
-po­mo­zi­te dje­te­tu da ko­ri­sti što vi­še ri­je­či do­da­ju­ći još ne­što na ono što je re­klo (npr. „Lop­ta“, vi ka­ži­te: „Da, to je ve­li­ka lop­ta“)
-pro­ši­ri­te nje­gov rječ­nik do­da­ju­ći mu no­­ve ri­je­či(npr. „Ho­ćeš li ja­bu­ku ili ba­na­nu?“
-pu­sti­te di­je­te da ska­če, tr­či, pro­vla­či se, pe­nje se, jer raz­voj krup­ne mo­to­ri­ke je va­žan za raz­voj go­vo­ra
-gle­da­nje cr­ta­nih fil­mo­va is­klju­či­te, po­seb­no onih na stra­nim je­zi­ci­ma – dje­ca ko­ja ka­sne u go­vor­no-je­zič­kom raz­vo­ju ne bi tre­ba­lo da bu­du iz­lo­že­na stra­nim je­zi­ci­ma dok ba­za ma­ter­njeg je­zi­ka ne bu­de ade­kvat­no usvo­je­na