Cr­na Go­ra i Sr­bi­ja je­di­ne su dr­ža­ve za­pad­nog Bal­ka­na ko­je će u Stra­te­gi­ji Evrop­ske ko­mi­si­je (EK) do­bi­ti ja­san ka­len­dar­ski rok o mo­gu­ćem pri­stu­pa­nju Evrop­skoj uni­ji (EU) do 2025. go­di­ne.
Ka­ko se na­vo­di, da­tu­mi za evrop­ske in­te­gra­ci­je osta­le če­ti­ri ze­mlje re­gi­o­na ne­će se spo­mi­nja­ti. U naj­no­vi­joj i ko­nač­noj ver­zi­ji Stra­te­gi­je o kre­di­bil­noj per­spek­ti­vi za­pad­nog Bal­ka­na, či­ji je tekst usvo­jen na ju­če­ra­šnjem sa­stan­ku še­fo­va ka­bi­ne­ta u Evrop­skoj ko­mi­si­ji (EK), is­tak­nu­to je da se Cr­na Go­ra i Sr­bi­ja po­no­vo kva­li­fi­ku­ju kao li­de­ri u re­gi­o­nu i nji­hov pri­jem u EU se pred­vi­đa za se­dam go­di­na.
– Pre­go­vo­ri o pri­stu­pa­nju su u to­ku sa Cr­nom Go­rom i Sr­bi­jom. Uz sna­žnu po­li­tič­ku vo­lju, pru­ža­njem re­al­nih i odr­ži­vih re­for­mi i de­fi­ni­tiv­no rje­ša­va­nje spo­ro­va sa su­sje­di­ma, one bi po­ten­ci­jal­no bi­le sprem­ne za član­stvo u per­spek­ti­vi do 2025. go­di­ne – na­vo­di se u ko­nač­noj ver­zi­ji Stra­te­gi­je EK, ko­ja će bi­ti ob­ja­vlje­na da­nas u Stra­zbu­ru.
Osta­le ze­mlje za­pad­nog Bal­ka­na će od tog do­ku­men­ta do­bi­ti je­di­no per­spek­ti­vu za evrop­ske in­te­gra­ci­je bez iz­vo­dlji­vih ka­len­dar­skih ro­ko­va u mo­gu­ćem pri­stu­pa­nju.
Do­ku­ment će da­nas u Stra­zbu­ru zva­nič­no pred­sta­vi­ti evrop­ski ko­me­sar za pre­go­vo­re o pri­dru­ži­va­nju Jo­ha­nes Han.
Gra­đan­ska ali­jan­sa (GA) po­zva­la je sve ak­te­re dru­štva na ak­tiv­ni­ji do­pri­nos u za­tva­ra­nju po­gla­vlja 23 i 24 i stva­ra­nju uslo­va da u na­red­nom ta­la­su pro­ši­re­nja Evrop­ske uni­je, ko­ji se na­ja­vlju­je za 2025. go­di­nu Cr­na Go­ra po­sta­ne čla­ni­ca.
U toj ne­vla­di­noj or­ga­ni­za­ci­ji sma­tra­ju da će ova go­di­na bi­ti op­te­re­će­na iz­bo­ri­ma, što mo­že bi­ti opa­snost da se ključ­ni pro­ce­si za­po­sta­ve od Vla­de, od ko­je se oče­ku­ju mjer­lji­vi re­zul­ta­ti. U sa­op­šte­nju se is­ti­če da je pret­hod­nih pet i po go­di­na pro­ces pri­dru­ži­va­nja Cr­ne Go­re EU uglav­nom bio usmje­ren na bi­ro­krat­ski aspekt, otva­ra­nje po­gla­vlja, ali da to ne zna­či da je dr­ža­va isto­vre­me­no is­pu­nja­va­la evrop­ske stan­dar­de neo­p­hod­ne za član­stvo.
– Ne­zva­nič­ni iz­vje­štaj Evrop­ske ko­mi­si­je za po­gla­vlja 23 i 24 ni­je op­ti­mi­sti­čan i uka­zu­je da će u na­red­nom pe­ri­o­du od ključ­nog zna­ča­ja bi­ti da Cr­na Go­ra po­ka­že kre­di­bi­lan i odr­živ na­pre­dak u svim obla­sti­ma vla­da­vi­ne pra­va i ljud­skih pra­va, što pod­ra­zu­mi­je­va uklju­či­va­nje svih re­le­vant­nih in­sti­tu­ci­ja i ak­te­ra uklju­ču­ju­ći i ši­ro­ku i sna­žnu po­li­tič­ku od­luč­nost i od­go­vor­nost – tvr­di se u sa­op­šte­nju.
Ocje­nju­je se da Cr­na Go­ra još ni­je po­ka­za­la vo­lju da se istin­ski su­o­či sa rat­nom pro­šlo­šću jer iz­o­sta­je su­štin­ska i pro­ak­tiv­na bor­ba pro­tiv ne­ka­žnji­vo­sti za rat­ne zlo­či­ne.
– Iako ohra­bru­je po­kre­ta­nje no­vih is­tra­ga, po­seb­no jer one do sa­da ni­je­su bi­le efi­ka­sne i ni­je­su vo­di­le iden­ti­fi­ka­ci­ji svih od­go­vor­nih, nji­ho­vom pro­ce­su­i­ra­nju i ka­žnja­va­nju, za­bri­nja­va to što je naj­ve­ći broj njih i da­lje u fa­zi iz­vi­đa­ja – ocje­nju­ju u Gra­đan­skoj ali­jan­si.
Oni su na­gla­si­li da dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je još ima­ju pro­ble­me u is­kor­je­nja­va­nju zlo­sta­vlja­nja i ne­hu­ma­nog po­stu­pa­nja i ka­žnja­va­nja od po­li­cij­skih slu­žbe­ni­ka i slu­žbe­ni­ka ZIKS-a.
Na­vo­di se da je raz­log za za­bri­nu­tost i ne­a­de­kvat­na bor­ba pro­tiv dis­kri­mi­na­ci­je u obla­sti za­po­šlja­va­nja, po­seb­no po­li­tič­kog i na­ci­o­nal­nog za­po­šlja­va­nja.
– Afe­ra „Sni­mak” još je bez epi­lo­ga, go­to­vo sva­ko­dnev­no smo svje­do­ci no­vih afe­ra i broj­nih zlo­u­po­tre­ba u to­ku iz­bor­nog pro­ce­sa, a bez ade­kvat­ne re­ak­ci­je nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja – na­vo­di se u sa­op­šte­nju.
Iz Gra­đan­ske alij­nse su ka­za­li da iz EK upo­zo­ra­va­ju da upr­kos stal­nim na­vo­di­ma o zlo­u­po­tre­bi jav­nih sred­sta­va za svr­he po­li­tič­kih par­ti­ja, Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je (ASK) ni­je mo­gla da utvr­di po­sto­ja­nje tih zlo­u­po­tre­ba.
– Iako je još pri­je dvi­je go­di­ne za­vr­še­na pi­lot­ska fa­za im­ple­men­ta­ci­je no­vog si­ste­ma re­dov­nog struč­nog ocje­nji­va­nja u osnov­nim su­do­vi­ma u Nik­ši­ću i Ce­ti­nju, taj si­stem još ni­je za­ži­vio. Si­stem sud­ske kon­tro­le od Mi­ni­star­stva prav­de se mo­ra do­dat­no una­pri­je­di­ti ja­ča­njem ti­ma ko­ji vr­ši kon­tro­le i si­ste­me ne­na­ja­vlje­nih kon­tro­la – na­ve­de­no je u sa­op­šte­nju.
Ocje­nju­je se da su i da­lje ogra­ni­če­ni do­me­ti u di­je­lu di­sci­plin­ske od­go­vor­no­sti su­di­ja i tu­ži­la­ca i pri­mje­ne Ko­dek­sa sud­ske i tu­ži­lač­ke eti­ke.M.V.


Idu­ća go­di­na ključ­na

Do­ku­ment na­zvan „Vje­ro­do­stoj­na per­spek­ti­va pro­ši­re­nja za za­pad­ni Bal­kan” ob­u­hva­ti­će op­šte smjer­ni­ce za br­ži pro­ces in­te­gra­ci­je svih dr­ža­va re­gi­o­na i kon­kret­ni­je da­tu­me za eva­lu­a­ci­ju po­stig­nu­tog u Cr­noj Go­ri i Sr­bi­ji.
Po in­di­ka­tiv­nom vre­men­skom okvi­ru Evrop­ske ko­mi­si­je pro­iz­i­la­zi da će 2019. go­di­na bi­ti ključ­na za dr­ža­ve za­pad­nog Bal­ka­na.
Te go­di­ne se oče­ku­je pot­pi­si­va­nje do­ku­men­ta o „sve­o­bu­hvat­noj nor­ma­li­za­ci­ji od­no­sa” iz­me­đu Sr­bi­je i Ko­so­va, dok bi Al­ba­ni­ja i Ma­ke­do­ni­ja tre­ba­lo da otvo­re pri­stup­ne pre­go­vo­re sa Bri­se­lom, a Bo­sna i Her­ce­go­vi­na do­bi­je sta­tus kan­di­da­ta za član­stvo u Evrop­skoj uni­ji.