- Pi­še: Mar­ko Lo­pu­ši­na

Kad ne­maš do­zvo­lu za upra­vlja­nje auto­mo­bi­lom, pla­ćaš dr­ža­vi de­be­lu ka­znu. Kad bu­deš imao auto sta­ri­ji od 15 go­di­na, pla­ća­ćeš teh­nič­ki pre­gled dva­put go­di­šnje. Ta ka­zna je upra­vo na­ja­vlje­na u me­di­ji­ma. Kad ho­ćeš da iz­gra­diš ku­ću ili stam­be­ni blok, mo­že i bez do­zvo­le, jer za to ka­zni ne­ma i ni­ko­me ni­šta ne pla­ćaš.
Ovo je da­nas si­tu­a­ci­ja u Sr­bi­ji, u ko­joj dr­ža­va već de­ce­ni­ja­ma vo­di bit­ku pro­tiv di­vlje grad­nje. A tu istu grad­nju bez do­zvo­la, bez na­pla­će­nih po­re­za, bez ka­zni spro­vo­de op­šti­ne, ta dr­žav­na lo­kal­na vlast. Naj­go­ra si­tu­a­ci­ja je, či­ni mi se, u Ze­mu­nu, gdje lju­di gra­de ogro­man sta­rač­ki dom bez do­zvo­le. Već su po­dig­nu­te dvi­je ve­li­ke zgra­de na di­vlje, ali op­šti­na­ri na to ne re­a­gu­ju. To je ina­če prak­sa u Sr­bi­ji, jer ni­ko u op­štin­skoj vla­sti ne od­go­va­ra za kr­še­nje za­ko­na pri­li­kom di­vlje grad­nje. Je­dan čo­vjek je od će­vab­dži­ni­ce na­pra­vio blok ku­ća od 400 kva­dra­ta i ima šest rje­še­nja za ru­še­nje, ali se to ne ru­ši. Op­šti­na­ri ka­žu: ,,Ne­ma­mo pa­re da ru­ši­mo di­vlje objek­te’’!
Ni­je stvar sa­mo u pa­ra­ma, već u ne­po­što­va­nju za­ko­na i ne­prav­di, ali i u po­ni­ža­va­nju gra­đa­na ko­ji po­štu­ju za­kon i po­na­ša­ju se nor­mal­no. To­le­ri­sa­njem di­vlje grad­nje op­šti­ne u Sr­bi­ji či­ne dje­lo ne­jed­na­ko­sti gra­đa­na pred za­ko­nom, da ne ka­žem či­ne dje­lo jav­nog ra­si­zma. Gra­đa­ni su vo­ljom ta­kve vla­sti u op­šti­na­ma po­di­je­lje­ni na one ko­ji sve pla­ća­ju i one ko­ji ni­šta ne mo­ra­ju da pla­ća­ju. Dok bo­ga­ti vla­sni­ci gra­de ku­će, vi­le, pro­dav­ni­ce, zgra­de bez do­zvo­la, ne pla­ća­ju dr­ža­vi i op­šti­ni svo­je da­žbi­ne, do­tle pen­zi­o­ne­ri i za­po­sle­ni u dr­žav­noj ad­mi­ni­stra­ci­ji pla­ća­ju sve svo­je da­žbi­ne i plus 10 od­sto, ko­je im dr­ža­va uzi­ma.
Za­što op­šti­na­ska vlast ši­ri ne­prav­du i ne­jed­na­kost gra­đa­na pred za­ko­nom? Pa za­to, mo­gu sa­mo da na­ga­đam, jer u op­šti­ni po­sto­je lju­di ko­ji sa­mi gra­de na di­vlje ili to či­ne nji­ho­vi ro­đa­ci ili pri­ja­te­lji ili su pot­pla­će­ni da žmu­re i da ću­te. Uosta­lom, struč­nja­ci EU su već utvr­di­li da je naj­go­ri dio vla­sti u Sr­bi­ji op­štin­ska in­spek­ci­ja. Ima i lo­gi­ke kod op­šti­na­ra da je di­vlja grad­nja do­bra, jer se u nji­ho­voj ko­mu­ni, ina­če le­gal­no, ni­šta ne gra­di. U Ze­mu­nu, na pri­mjer, tre­ba sta­re folk­doj­čer­ske ku­će za­mi­je­ni­ti no­vim zda­nji­ma, pa ta­ko u ne­ka­da­šnjim švap­skim ba­šta­ma ni­ču li­je­pe zgra­de sa sta­no­vi­ma i ga­ra­ža­ma. Me­đu­tim, i ne­ke od tih zgra­da na­sta­le su kao di­vlji objek­ti u pre­ćut­noj sa­rad­nji sa op­štin­skom vla­šću. Nji­ho­ve ga­zde pro­da­ju sta­no­ve, bo­ga­te se, a do­tle kom­ši­je pen­zi­o­ne­ri i slu­žbe­ni­ci sve to gle­da­ju, tr­pe dr­žav­ni na­met uzi­ma­nja 10 od­sto od nji­ho­vih pri­ma­nja i po­sta­ju si­ro­ti­nja. Ne­prav­da, re­klo bi pi­le zva­no Ka­li­me­ro.
(Autor je pi­sac)