De­ve­de­se­to­go­di­šnji Obren Ko­so­vić, iz se­la Ku­pi­no­vo kod Da­ni­lov­gra­da, op­tu­žio je nik­šić­ku po­li­ci­ju za neo­d­go­vor­no i ne­hu­ma­no po­stu­pa­nje, od­no­sno da ni­je­su htje­li da ga pre­ve­zu do ku­će na­kon što su nje­go­vog bra­tan­ca, u no­ći iz­me­đu po­ne­djelj­ka i utor­ka, pri­ve­li na otre­žnje­nje. Ko­so­vić tvr­di da mu je po­li­ci­ja, na­kon pri­vo­đe­nja nje­go­vog bra­tan­ca, obe­ća­la da će ga od po­li­cij­ske sta­ni­ce u Nik­ši­ću od­ve­sti do Ku­pi­no­va, ali su ga osta­vi­li na Bo­ge­ti­će oda­kle je mo­rao da pje­ša­či de­set ki­lo­me­ta­ra do ku­će.
U po­li­ci­ji ne­gi­ra­ju da su Obre­na Ko­so­vi­ća sa­mo­i­ni­ci­ja­tiv­no osta­vi­li na Bo­ge­ti­ći­ma, već je on in­si­sti­rao da iza­đe iz auta. Ta­ko­đe, ka­žu da su Ko­so­vić i nje­gov bra­ta­nac od­bi­li da po­zo­vu bi­lo ko­ga od rod­bi­ne u Nik­ši­ću kod ko­ga bi sta­rac mo­gao da pre­no­ći ili ko bi ga od­veo do ku­će u Ku­pi­no­vo.
Obren Ko­so­vić u iz­ja­vi za „Dan” ka­že da je sa bra­tan­cem Mir­kom bio u Nik­ši­ću na če­stit­ku i da su obo­ji­ca tom pri­li­kom po­pi­li po ne­ko­li­ko ra­ki­ja. Ka­da su kre­nu­li da se vra­ća­ju ku­ći u Ku­pi­no­vo, po­li­ci­ja ih je oko po­la sa­ta iza po­no­ći za­u­sta­vi­la u mje­stu Br­lja.
– Bra­ta­nac ni­je pra­vio pro­blem, od­mah je pri­znao da je pio i pri­stao je da ga pri­ve­du. Po­šao sam sa njim na­zad u Nik­šić i ta­mo su obe­ća­li da će me oni vra­ti­ti ku­ći. Pri­stao sam. Me­đu­tim, ka­da smo do­šli na Bo­ge­ti­će, dvo­ji­ca po­li­ca­ja­ca su mi re­kli – mi da­lje ne smi­je­mo i su­ge­ri­sa­li da iza­đem iz auta. Pi­tao sam ka­ko da iz­la­zim, mr­kla noć, oko po­la dva, imam 90 go­di­na i ka­ko da odem? Oni su sa­mo re­kli – mi da­lje ne mo­že­mo i iz­la­zi – pri­ča Obren Ko­so­vić.
On ka­že da je pošto su ga iz­ba­ci­li iz auta kre­nuo pje­ške i da je pje­ša­čio do ra­nih ju­tar­njih sa­ti ka­da ga je slu­čaj­no, ne­da­le­ko od Do­njeg ma­na­sti­ra Ostrog, sreo ro­đak Bo­ško Ko­so­vić.
– Je­dva sam sam išao. Na­šao me je ro­đak ko­ji je bio kre­nuo na po­sao... Ljut sam na po­li­ci­ju. Mo­lio sam da me pre­ba­ce do ku­će, a bo­lje je bi­lo da su me za­tvo­ri­li, ne bih se smr­zao, ne­go bih sa bra­tan­cem ostao u će­li­ji, pa bi sju­tra­dan do­šli ku­ći – pri­ča Ko­so­vić, do­da­ju­ći da se „na­pje­ša­čio u po­ne­dje­ljak uve­če ka­ko ni­je odav­no”.
Obre­nov bra­ta­nac Mir­ko Ko­so­vić po­tvr­đu­je da je on pri­ve­den i da je imao vi­še al­ko­ho­la u kr­vi, ali da ni­je po­šte­no po­stu­pa­nje pre­ma nje­go­vom stri­cu.
– Znam ime­na po­li­ca­ja­ca ko­ji su me pri­ve­li. Obe­ća­li su da će stri­ca da pre­ve­zu do ku­će... Ostao sam u pri­tvo­ru zbog al­ko­ho­la, a nje­ga su od­ve­li ku­ći. Re­kli smo da ima­mo ko­ga po­zva­ti da do­đe po stri­ca, ali su po­li­caj­ci ka­za­li da ne tre­ba da bri­ne­mo i da će ga oni od­ve­sti ku­ći. Ni­je­sam mo­gao da vje­ru­jem, ka­da sam čuo da su ga osta­vi­li na Bo­ge­ti­ći­ma da se sam sna­la­zi – ka­že Mir­ko Ko­so­vić.
U Upra­vi po­li­ci­je od­go­vo­ra­ju da su „ne­tač­ni na­vo­di da su slu­žbe­ni­ci Cen­tra bez­bjed­no­sti Nik­šić pre­u­ze­li oba­ve­zu da O.K. pre­ve­zu do mje­sta Ku­pi­no­vo gdje ži­vi, već su ga na nje­go­vu mol­bu pre­ve­zli do Bo­ge­ti­ća gdje je tra­žio da ga osta­ve”. Ob­ja­šnja­va­ju da je sa­o­bra­ćaj­na pa­tro­la Nik­šić 6. fe­bru­a­ra u 00.22 ča­so­va na ma­gi­stral­nom pu­tu Nik­šić–Pod­go­ri­ca, u mje­stu Br­lja, kon­tro­li­sa­la vo­za­ča M.K. (34) iz Nik­ši­ća, ko­ji je upra­vljao vo­zi­lom „VW tran­spor­ter”, nik­šić­kih re­gi­star­skih ozna­ka.
– Pri­li­kom al­ko­te­sti­ra­nja vo­za­ča, upo­tre­bom al­ko­me­tra, utvr­đe­no je pri­su­stvo al­ko­ho­la u or­ga­ni­zmu u kon­cen­tra­ci­ji od 1,87 g/kg. M.K. je ovom rad­njom po­či­nio pre­kr­šaj iz čla­na 318 Za­ko­na o bez­bjed­no­sti sa­o­bra­ća­ja na pu­te­vi­ma. On je bez pri­mjed­bi pot­pi­sao za­pi­snik – pri­ja­vu o iz­vr­še­noj kon­tro­li uče­sni­ka u sa­o­bra­ća­ju i vo­zi­la, kao i za­pi­snik o iz­vr­še­noj kon­tro­li pri­su­stva al­ko­ho­la u or­ga­ni­zmu. Ka­ko je za na­ve­de­nu vr­stu pre­kr­ša­ja oba­ve­zno li­še­nje slo­bo­de vo­za­ča i pri­vo­đe­nje Su­du za pre­kr­ša­je u Pod­go­ri­ci – Odje­lje­nju u Nik­ši­ću, vo­za­ču M.K. je na­ve­de­no i sa­op­šte­no od stra­ne po­li­cij­skih slu­žbe­ni­ka. Po­što se u vo­zi­lu na mje­stu su­vo­za­ča na­la­zio nje­gov stric O.K, vo­za­ču M.K. je re­če­no da mo­že po­zva­ti ne­kog od rod­bi­ne ili pri­ja­te­lja ka­ko bi nje­go­vog stri­ca pre­ve­zao do ku­će. Vo­zač M.K. i nje­gov stric O.K. su od­bi­li da to ura­de i iz­ja­vi­li po­li­cij­skim slu­žbe­ni­ci­ma da ne že­le da se raz­dva­ja­ju i da će za­jed­no do­ći do pro­sto­ri­ja Cen­tra bez­bjed­no­sti Nik­šić. Po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci su u dva na­vra­ta na li­cu mje­sta nu­di­li i svo­je mo­bil­ne te­le­fo­ne da njih dvo­ji­ca po­zo­vu ne­kog od rod­bi­ne, što su ka­te­go­rič­ki od­bi­ja­li. Ka­ko su po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci shod­no za­ko­nu mo­ra­li li­ši­ti slo­bo­de vo­za­ča, a iz raz­lo­ga hu­ma­no­sti ni­je­su že­lje­li da osta­ve su­vo­za­ča na ma­gi­stral­nom pu­tu, za­jed­no su ih do­ve­li do pro­sto­ri­ja Cen­tra bez­bjed­no­sti Nik­šić na­da­ju­ći se da će O.K. ipak pri­sta­ti da po­zo­ve ne­kog od rod­bi­ne ili pri­ja­te­lja da ga pri­hva­ti i pre­ve­ze do mje­sta pre­bi­va­li­šta – tvr­de u po­li­ci­ji.
M.S.


Ni živ ni mr­tav

Ro­đak ko­ji je pro­na­šao Obre­na Ko­so­vi­ća ka­že da ga je „na­šao ni ži­vog ni mr­tvog” ne­da­le­ko od Do­njeg ma­na­sti­ra.
– Ka­da sam ga na­šao bi­lo je oko pet, po­la šest. Pre­šao je sko­ro de­set ki­lo­me­ta­ra od Bo­ge­ti­ća do Do­njeg ma­na­sti­ra. Sje­dio je ka­da sam ga uočio, ne daj Bo­že da ni­je­sam na­i­šao, ko zna šta bi se de­si­lo. On ne ču­je do­bro, ne vi­di, a osta­vi­li su ga na Bo­ge­ti­će ko­ji su pu­sti­nja. U Nik­ši­ću ima si­na i bra­ta­ni­će i tre­ba­lo je ta­mo da ga osta­ve, a ne da obe­ća­va­ju da će ga od­ve­sti do ku­će – pri­ča Bo­ško Ko­so­vić.


Po­li­ci­ja ni­je pre­u­ze­la ni­ka­kvu oba­ve­zu

U po­li­ci­ji na­vo­de da su na­kon za­vr­šet­ka slu­žbe­ne rad­nje sa vo­za­čem M.K. u pro­sto­ri­ja­ma Cen­tra bez­bjed­no­sti Nik­šić, po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci po­no­vo po­ku­ša­li da ubi­je­de i nje­ga i O.K. da po­zo­vu ne­kog od rod­bi­ne ili pri­ja­te­lja ka­ko bi O.K. pre­ve­zao do mje­sta pre­bi­va­li­šta, što su oni po­no­vo ka­te­go­rič­ki od­bi­li, na­vo­de­ći da ne­ma­ju ko­ga da po­zo­vu.
– Na­kon ovo­ga, su­vo­zač O.K. je upi­tao po­li­cij­ske slu­žbe­ni­ke da li se vra­ća­ju na ma­gi­stra­lu ka­ko bi ga pre­ve­zli do Bo­ge­ti­ća. Po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci su, uzi­ma­ju­ći u ob­zir go­di­ne na­ve­de­nog li­ca i iz raz­lo­ga hu­ma­no­sti, pri­sta­li da ga pre­ve­zu do mje­sta Bo­ge­ti­ći, gdje im je O.K. re­kao da ga osta­ve kod re­sto­ra­na „Apo­lon” i da će se on sna­ći za pre­voz, što su po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci po nje­go­voj mol­bi i uči­ni­li. Na­po­mi­nje­mo da po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci ni u jed­nom mo­men­tu ni­je­su pre­u­ze­li oba­ve­zu da O.K. pre­ve­zu do mje­sta pre­bi­va­li­šta ni­ti su ta­ko ne­što re­kli O.K. ili M.K. Ta­ko­đe, O.K. je za­mo­lio po­li­cij­ske slu­žbe­ni­ke da ga pre­ve­zu sa­mo do Bo­ge­ti­ća, a ne do mje­sta pre­bi­va­li­šta, tj. do Ku­pi­no­va. Po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci su ura­di­li ono što su za­mo­lje­ni iako ne po­sto­ji oba­ve­za da raz­vo­ze bi­lo ko­je li­ce do že­lje­nih lo­ka­ci­ja – is­ti­ču iz po­li­ci­je.