-Član­stvo u Evrop­skoj uni­ji (EU) zah­ti­je­va har­mo­ni­za­ci­ju na­ci­o­nal­nog pra­va sa pra­vom EU, ko­ja pod­ra­zu­mi­je­va uskla­đe­nu pri­mje­nu pro­pi­sa i nje­go­vu pra­vil­nu pri­mje­nu, ka­zao je za „Dan“ de­kan Prav­nog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta „Me­di­te­ran” Mi­loš Vuk­če­vić. On je oci­je­nio da je tre­nu­tak da cr­no­gor­ski su­do­vi pri­hva­ta­njem na­če­la uskla­đe­nog tu­ma­če­nja do­ma­ćih pro­pi­sa sa pro­pi­si­ma EU da­ju do­da­tan pod­strek i vje­tar u le­đa evrop­skim in­te­gra­ci­ja­ma Cr­ne Go­re.
Vuk­če­vić je po­ja­snio da su­do­vi dr­ža­va ko­je ni­je­su čla­ni­ce EU ni­je­su oba­ve­zni da pri­mje­nju­ju nje­no pra­vo, na­gla­ša­va­ju­ći da to ne zna­či da i iz­van EU ne po­sto­je raz­lo­zi za uva­ža­va­nje pra­va Uni­je pri pri­mje­ni unu­tra­šnjeg pra­va, po­seb­no u dr­ža­va­ma kan­di­da­ti­ma za član­stvo u EU.
– U ta­kvoj si­tu­a­ci­ji je sad Cr­na Go­ra ko­ja je sa EU u po­seb­nom ugo­vor­nom od­no­su kroz za­klju­če­ni Spo­ra­zum o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nju (SSP). Pi­ta­nje ko­je se po­sta­vlja je­ste da li cr­no­gor­ski su­do­vi tre­ba već sa­da, u fa­zi pri­dru­ži­va­nja, da „uzi­ma­ju u ob­zir” pra­vo EU ka­da tu­ma­če do­ma­će pro­pi­se, ili čak da se oba­ve­žu da uskla­đe­nim tu­ma­če­njem po­stig­nu re­zul­tat ka­kav zah­ti­je­va pra­vo Evrop­ske uni­je. U slič­nom po­lo­ža­ju na­la­ze se i osta­le dr­ža­ve ko­je že­le da po­sta­nu pu­no­prav­ni čla­no­vi: Sr­bi­ja, Ma­ke­do­ni­ja... Član­stvo u EU zah­ti­je­va har­mo­ni­za­ci­ju na­ci­o­nal­nog pra­va sa pra­vom EU. Dr­ža­va ko­ja že­li da po­sta­ne pu­no­pra­van član mo­ra pri­je član­stva da uskla­di svoj prav­ni po­re­dak s prav­nim po­ret­kom EU. Dru­gim ri­je­či­ma, Cr­na Go­ra pri­je član­stva mo­ra da usvo­ji sav ac­qu­is com­mu­na­u­ta­i­re. Na taj na­čin Cr­na Go­ra ja­ča svoj po­li­tič­ki kre­di­bi­li­tet i ša­lje ja­san sig­nal da dr­ža­va ula­že sve po­treb­ne mje­re da uskla­di svoj prav­ni si­stem sa prav­nim si­ste­mom EU – po­ja­snio je Vuk­če­vić.
Osim har­mo­ni­za­ci­je pra­va, ka­ko je re­kao, Cr­na Go­ra je oba­ve­zna da uskla­di svo­je po­sto­je­će i bu­du­će pra­vo s pra­vom Uni­je.
– Ni­je do­volj­no da evrop­ski pro­pis bu­de usvo­jen, još je va­žni­je da on bu­de pra­vil­no pri­mi­je­njen, jer je nje­go­va pri­mje­na kraj­nja svr­ha i nje­go­vog do­no­še­nja. Če­sto se de­ša­va da pro­pis bu­de pra­vil­no usvo­jen, u skla­du s pra­vom Uni­je, ali da bu­de ne­pra­vil­no pri­mi­je­njen, tj. da se od stra­ne dr­žav­nih or­ga­na i su­do­va, usled za­tr­pa­no­sti ve­li­kim bro­jem no­vih prav­nih pro­pi­sa, pro­tu­ma­či u skla­du sa do­sa­da­šnjom prak­som. Dru­gim ri­je­či­ma, no­vo­u­svo­je­ni na­ci­o­na­li pro­pis, ko­ji od­go­va­ra stan­dar­di­ma EU, sud će na­sta­vi­ti da pri­mje­nju­je kao da je ri­ječ o sta­rom, ne­us­kla­đe­nom pro­pi­su. To će u prak­si da pro­u­zro­ku­je ne­us­kla­đe­nost iz­me­đu sa­mog pro­pi­sa i nje­go­ve pri­mje­ne. Pro­pis je evrop­ski, ali nje­go­va pri­mje­na ni­je. Na­čin na ko­ji je mo­gu­će iz­bje­ći raz­mi­mo­i­la­že­nje u zna­če­nji­ma dva prav­na pra­vi­la je­ste da se pri­li­kom pri­mje­ne unu­tra­šnjih prav­nih pra­vi­la vo­di ra­ču­na o pra­vu EU. Da­kle, još je­dan od raz­lo­ga za­što tre­ba uva­ža­va­ti pra­vo Uni­je pri­li­kom tu­ma­če­nja od­red­bi do­ma­ćih pro­pi­sa je­ste iz­bje­ći raz­voj ne­us­kla­đe­ne prak­se ko­ju je bit­no te­že mi­je­nja­ti ne­go tekst pro­pi­sa – oci­je­nio je Vuk­če­vić.
Sma­tra da bi su­do­vi u Cr­noj Go­ri tre­ba­lo da bu­du mo­ti­vi­sa­ni da pri­hva­te oba­ve­zu uskla­đe­nog tu­ma­če­nja na­ci­o­nal­nih pro­pi­sa, već i pri­je član­stva.
– In­di­rekt­no dej­stvo pra­va EU či­ni po­zi­ci­ju su­do­va ja­čom pre­ma osta­lim gra­na­ma vla­sti u dr­ža­vi – za­ko­no­dav­noj i iz­vr­šnoj. Oni do­bi­ja­ju ve­ću moć, jer pu­tem in­di­rekt­ne (po­sred­ne) pri­mje­ne pra­va EU mo­gu di­sci­pli­no­va­ti za­ko­no­dav­nu i iz­vr­šnu vlast u sop­stve­noj dr­ža­vi. Dru­gim ri­je­či­ma, auto­no­mi­ja su­do­va po­sta­je ja­ča u dru­štvu i oni sti­ču va­žnu ulo­gu u evro­pe­i­za­ci­ji raz­li­či­tih jav­nih po­li­ti­ka – do­dao je on.
A.O.


Prav­na kul­tu­ra for­ma­li­stič­ka

Vuk­če­vić na­vo­di da se pra­vo u Cr­noj Go­ri do­ži­vlja­va kao objek­tiv­no i me­ha­nič­ki pri­mje­nji­vo, te da se tu­ma­če­nje ne uzi­ma kao va­žan dio pro­ce­sa do­no­še­nja sud­skih od­lu­ka.
– Su­di­je su usko ve­za­ne za­ko­nom, a prav­nu kul­tu­ru obi­lje­ža­va stro­gi po­zi­ti­vi­zam i for­ma­li­zam. Iako je od­re­đen broj evrop­skih nor­mi već pro­tu­ma­čen od stra­ne Su­da prav­de, o če­mu su­di­ja mo­že da se in­for­mi­še iz ra­ni­jih sud­skih od­lu­ka, i da­lje ne­ke nor­me još ni­je­su bi­le pred­met tu­ma­če­nja. Že­li li su­di­ja u Cr­noj Go­ri da pri­bjeg­ne uskla­đe­nom tu­ma­če­nju, mo­ra­će sam da pro­tu­ma­či nor­mu pra­va EU. Mo­že se de­si­ti da on nor­mi da dru­ga­či­je zna­če­nje od onog ko­je će joj da­ti Sud prav­de EU kad se ta­kvo pi­ta­nje po­sta­vi pred njim. Pre­ma to­me, ne­mo­guć­nost ko­ri­šće­nja pret­hod­nog po­stup­ka ima ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce ne sa­mo za uskla­đe­no tu­ma­če­nje na­ci­o­nal­nog pra­va, već i za ne­u­jed­na­če­nost pra­va EU. Ta­kva si­tu­a­ci­ja će se is­pra­vi­ti onog da­na ka­da Cr­na Go­ra po­sta­ne pu­no­prav­na čla­ni­ca EU – na­gla­sio je on.