Pot­pi­si­va­nje anek­sa ugo­vo­ra o za­ku­pu ili pri­va­ti­za­ci­ji po­sled­njih go­di­na je po­sta­la sve če­šća po­ja­va, uzro­ko­va­na uglav­nom zbog gre­ša­ka Vla­de ili zbog či­nje­ni­ce da ni­su uspje­li da re­a­li­zu­ju pot­pi­sa­ni ugo­vor i is­pu­ne ono što je sa­stav­ni dio tog ugo­vo­ra. Ta­ko je ne­dav­no usvo­jen aneks ugo­vo­ra o za­ku­pu po­lu­o­str­va Lu­šti­ca u op­šti­ni Her­ceg No­vi iz­me­đu Vla­de i Nort­sta­ra, zbog to­ga što Vla­da i op­šti­na Her­ceg No­vi ni­su za če­ti­ri go­di­ne iz­gra­di­le neo­p­hod­nu in­fra­struk­tu­ru – put, vo­da i stru­ja. Za­to je in­ve­sti­to­ru ko­ji naj­pri­je go­di­na­ma ni­je ni po­či­njao sa ra­do­vi­ma, a sa ko­jim je ka­sni­je pot­pi­san pr­vi aneks 2013. go­di­ne, kra­jem 2017. sma­njen iz­nos oba­ve­zne in­ve­sti­ci­je sa 141 mi­li­on na 80 mi­li­o­na.
Sli­čan pri­mjer je bio i sa ugo­vo­rom o za­ku­pu ho­te­la „Sve­ti Ste­fan” i „Mi­lo­čer”, ka­da Vla­da i Op­šti­na ni­su po­što­va­le ugo­vor, pa su mo­ra­li in­ve­sti­to­ru da sma­nje ki­ri­ju i pro­du­že vi­si­nu za­ku­pa. Naj­sku­plji aneks u isto­ri­ji Crne Go­re je bio ugo­vor o po­rav­na­nju za Kom­bi­nat alu­mi­ni­ju­ma, ko­ji je dr­ža­vu i gra­đa­ne ko­štao sto­ti­ne mi­li­o­na eura. Dr­ža­va je zbog to­ga ugo­vo­ra pla­ti­la iz bu­dže­ta 126 mi­li­o­na, a zbog tog tro­ška gra­đa­ni­ma di­gla PDV, usled če­ga su po­ra­sle ci­je­ne i tro­ško­vi ži­vo­ta, uve­la tak­su euro po euro, za­mr­znu­la pen­zi­je…
Pot­pred­sjed­nik De­mo­kra­ta Mo­mo Ko­pri­vi­ca je na­veo da je uče­sta­la upo­tre­ba anek­sa, pre­va­ra u fa­za­ma, ko­ja uzro­ku­je bu­džet­ske šte­te i ma­nje in­ve­sti­ci­je u pri­vre­du i dru­štvo.
– Ako se pri­bje­ga­va una­pri­jed pla­ni­ra­nim anek­si­ma, to zna­či da se že­li iz­bje­ći kon­ku­ren­ci­ja na šte­tu dr­ža­ve. Na­i­me, ne­koj pri­vat­noj fir­mi se na­mig­ne da do­sta­vi iz­u­zet­no po­volj­nu i ni­sku po­nu­du i ti­me po­bi­je­di kon­ku­ren­te na ten­de­ru, a taj­no joj se obe­ća kom­pen­za­ci­ja u vi­du anek­sa, tj. ka­sni­je iz­mje­ne ugo­vo­ra ko­ja će joj do­ni­je­ti zna­čaj­nu po­god­nost, bi­lo da se ra­di o re­vi­zi­ji ci­je­ne, ro­ko­va, iz­no­sa in­ve­sti­ci­ja, so­ci­jal­nog pro­gra­ma i slič­no. Ti­me se u pot­pu­no­sti obe­smi­šlja­va ten­der­ski po­stu­pak i prin­cip po­šte­nog nad­me­ta­nja. Ja­sno je da anek­si do­pri­no­se ne­ga­tiv­noj se­lek­ci­ji in­ve­sti­to­ra. Na taj na­čin dr­ža­va ne do­la­zi do naj­bo­ljeg po­nu­đa­ča i ne do­bi­ja tra­že­no do­bro ili uslu­gu pod naj­po­volj­ni­jim uslo­vi­ma – re­kao je Ko­pri­vi­ca.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, sa prav­nog aspek­ta mo­že se re­ći da anek­si slu­že za iz­i­gra­va­nje pro­ce­du­re i uka­zu­ju na pro­ble­ma­tič­no is­pu­nje­nje ugo­vo­ra i po­stu­go­vor­ni opor­tu­ni­zam.
– Anek­si su do­kaz ogra­ni­če­ne ra­ci­o­nal­no­sti vla­de, ali i još ogra­ni­če­ni­jeg po­šte­nja da se dr­ži do­sled­no ugo­vo­ra i da na­tje­ra dru­gu stra­nu da ga po­štu­je. Dr­ža­va po­ka­zu­je ka­ko ne­spo­sob­nost da pri­je za­klju­če­nja ugo­vo­ra de­fi­ni­še sve neo­p­hod­ne ele­men­te ugo­vor­nog od­no­sa i iz­bje­ga­va­nje da odr­ži ri­ječ, ta­ko i to­le­ri­sa­nje iz­bje­ga­va­nja oba­ve­za svo­jih part­ne­ra. Ona im po­ma­že da od­stu­pa­nje od ugo­vo­re­nog do­bi­je prav­nu for­mu. To je iz­vor tran­sak­ci­o­nih tro­ško­va, pa­da in­ve­sti­ci­ja i sla­blje­nja po­vje­re­nja u dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je i prav­ne nor­me – oci­je­nio je Ko­pri­vi­ca.
Is­ta­kao je da su anek­si, kao do­go­va­ra­nje ugo­vor­nih uslo­va bez kon­ku­ren­ci­je i po­šte­nog nad­me­ta­nja po­nu­đa­ča iz­raz ko­rup­tiv­ne sklo­no­sti i dra­stič­nog iz­i­gra­va­nja prav­nih pro­ce­du­ra.
– Ovoj prak­si na­ro­či­to po­go­du­ju dvi­je okol­no­sti. Pr­vo, na­še tr­ži­šte je ma­lo, ne­pot­pu­no i ne­do­volj­no spo­sob­no što u ve­li­koj mje­ri olak­ša­va mo­no­po­li­za­ci­je, kar­te­li­za­ci­je, ko­rup­ci­ju i na­mje­štalj­ke. Gdje god ne­ma do­sta kon­ku­re­na­ta i in­ten­ziv­nog nad­me­ta­nja, ola­ko se spro­vo­de na­mje­štalj­ke i po­go­do­va­nja po­vla­šće­nom pred­u­ze­ću. Dru­go, ne­ma­mo ne­za­vi­sne kon­trol­ne in­sti­tu­ci­je ko­je bi pra­ti­le zlo­u­po­tre­be vla­de, sank­ci­o­ni­sa­le ih, ali i pro­vje­ra­va­le re­a­li­za­ci­ju dr­žav­nih ugo­vo­ra u pri­vre­di i svr­sis­hod­nost po­stu­pa­nja vla­de. Dr­ža­va je če­sto po­ka­zi­va­la sla­bost da se od­u­pre pri­ti­sci­ma no­si­la­ca eko­nom­ske mo­ći, ali za to tre­ba da se pod­vu­če cr­ta i sno­se po­sle­di­ce – za­klju­čio je Ko­pri­vi­ca.
Do sa­da, za bi­lo ko­ji aneks, za ko­ji je kri­va dr­ža­va ili op­šti­na, a ko­ji je na­nio šte­tu dr­ža­vi ili op­šti­ni, ni­ko ni­je sno­snio ni­ka­kve od­go­vor­no­sti.D.M.-A.Đ.


Da bu­de iz­u­ze­tak, a ne pra­vi­lo

Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Pre­drag Dre­cun na­veo je da pot­pi­si­va­nje anek­sa i uzro­ci za nje­go­vo pot­pi­siva­nje za­vi­se od slu­ča­ja do slu­ča­ja.
– Ne­kad su okol­no­sti oprav­da­ne, ne­kad se lo­še od star­ta kre­ne, ne­kad se ra­di ne­što tre­će što na po­čet­ku ne bi pro­šlo. Te­ško je ge­ne­ra­li­zo­va­ti, ali da bi se to iz­bje­glo, po­treb­no je sa­či­ni­ti do­bar ugo­vor i za­šti­ti­ti se ga­ran­ci­ja­ma ja­kih ba­na­ka. Me­đu­tim, de­ša­va se da lo­ša sin­hro­ni­za­ci­ja dr­ža­ve i lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va do­vo­di do to­ga da smo i mi „gre­šni”, a to advo­ka­ti part­ne­ra od­mah pri­mi­je­te i tra­že re­vi­zi­je ugo­vo­ra. Aneks je prav­no le­gi­ti­man, ali ne smi­je bi­ti pra­vi­lo, već iz­u­ze­tak – re­kao je Dre­cun.
Pro­blem, ka­ko je re­kao, je­ste što če­sto ne­ma­mo pra­ve in­ve­sti­to­re, već spe­ku­lan­te i fi­nan­sij­ske in­ve­sti­to­re.
– Anek­si su nor­mal­na stvar u po­slo­va­nju jer se de­ša­va niz ne­pred­vi­đe­nih okol­no­sti, ali ni­je te­ško pre­po­zna­ti objek­tiv­no od neo­bjek­tiv­nog. Ima­li smo ugo­vo­re gdje se re­ci­mo je­dan dr­žav­ni or­gan oba­ve­že da će se do­ni­je­ti ne­ki do­ku­ment ko­ji do­no­si dru­gi or­gan. Zbog ni­ske ad­mi­ni­stra­tiv­ne di­sci­pli­ne, zbog par­tij­skih pod­me­ta­nja, zbog lič­ne ne­tr­pe­lji­vo­sti po­li­ti­ča­ra, zbog ko­rup­tiv­nih ele­me­na­ta, zbog ko zna još če­ga de­ša­va se „gre­ška” na na­šoj stra­ni. To se ne smi­je de­ša­va­ti. Mo­ra bi­ti vi­še cen­tra­li­za­ci­je i sa­mim tim vi­še od­go­vor­no­sti i tran­spa­rent­no­sti – na­veo je Dre­cun.