P
red­sjed­nik Sin­di­ka­ta ZIKS-a Pre­drag Spa­so­je­vić na­veo je u od­go­vo­ru Udru­že­nju su­di­ja da u sva­ko ži­tu ima ku­ko­lja, pa i me­đu no­si­o­ci­ma pra­vo­sud­nih funk­ci­ja. On je re­kao da se jav­no­sti pri­ka­zu­je is­kri­vlje­na sli­ka jer se te stva­ri „za­ma­žu po­ma­dom iz Mil-po­pa”.
– Ka­ko ste vi sta­li u za­šti­tu svo­jih ko­le­ga, do­zvo­li­će­te da to isto pra­vo ima i Sin­di­kat, od­no­sno ja kao njeghov pred­stav­nik. Raz­log na­šeg oku­plja­nja upra­vo je ono što ste vi na­ve­li u svom re­a­go­va­nju, a to je da se za­šti­ti na­če­lo ne­pri­stra­sno­sti, ne­za­vi­sno­sti i ugle­da su­dij­ske funk­ci­je. Svi­đa mi se što ste ipak uoči­li da se ra­di o kon­kret­nom slu­ča­ju, a ne o ge­ne­ral­nom sta­vu u pra­vo­su­đu, a i o to­me mo­že­mo da pro­go­vo­ri­mo. No­si­o­ci pra­vo­sud­nih funk­ci­ja su i tu­ži­lac ko­jeg su ovih da­na pri­vo­di­li na sa­slu­ša­nje u Spe­ci­ja­no po­li­cij­sko odje­lje­nje, su­di­ja ko­ji je op­tu­žen za ko­rup­ci­ju, itd., što će re­ći da i u naj­kva­li­tet­ni­jem ži­tu ima ku­ko­lja, od­no­sno i no­si­o­ci pra­vo­sud­nih funk­ci­ja su lju­di sa svim svo­jim vr­li­na­ma i ma­na­ma, a  ka­da to sve pre­ma­že­mo po­ma­dom (Mil-pop), na­ža­lost, jav­nost do­bi­ja is­kri­vlje­nu sli­ku sta­nja u pra­vo­su­đu. Ja va­ma ni­sam kriv što vi vi­di­te u mo­joj iz­ja­vi ono što vam pr­vo pa­da na pa­met (a za­što ste baš to po­mi­sli­li?), ali za sve što sam re­kao imam i ar­gu­men­te i do­ka­ze. Naj­če­šće ka­da ne­ko ne­što ura­di, to ne­gi­ra ču­ve­nom re­če­ni­com  „ima­te li vi do­ka­ze za to“. E pa po­što­va­ni,  mi že­li­mo ne­za­vi­sno pra­vo­su­đe jed­na­ko ko­li­ko i vi, te iz tog raz­lo­ga pro­te­stu­je­mo pro­tiv ra­da po­stu­pa­ju­ćeg su­di­je So­nje Ke­ko­vić. Ugled, auto­ri­tet, pro­fe­si­o­na­li­zam i čast se iz­gra­đu­ju po­stup­ci­ma, a ne do­bi­ja­njem mo­ći da se ne­ko­me od­lu­ču­ju­je o sud­bi­ni. Kao pr­vo, iako se ošte­će­ni ja­sno na ro­či­štu iz­ja­snio da ga ni­su mu­či­li okri­vlje­ni slu­žbe­ni­ci, već ne­ki dru­gi, ona na­la­zi raz­log i na­vod­ne do­ka­ze da ih osu­di na po šest mje­se­ci za­tvo­ra, a ni­ka­ko ne po­ku­ša­va da na­đe do­ka­ze za na­šu biv­šu ko­le­gi­ni­cu ko­ja je kra­la no­vac iz ka­se osu­đe­ni­ka, ko­ju oslo­bo­đa. Kao što sam već na­veo, toj ko­le­gi­ni­ci je tet­ka vi­so­ki funk­ci­o­ner u tu­ži­la­štvu (ka­kva slu­čaj­nost). To je la­ko pro­vjer­lji­va isti­na – is­ta­kao je Spa­so­je­vić.
On je pod­sje­tio da je u svo­joj iz­ja­vi na­veo da se su­di­ja Ke­ko­vić pri­je i po­sli­je ro­či­šta sa­sta­je sa tu­ži­o­cem Miro­sla­vom Tur­ko­vićem u lo­ka­li­ma u Da­ni­lov­gra­du, što je i na­ve­de­no i u za­htje­vu za iz­u­ze­će.
– Iz­u­zmi­te vi­deo-nad­zor sa po­me­nu­tih lo­ka­la, pa će­te i sa­mi vi­dje­ti, a ja ću vam obez­bi­je­di­ti svje­do­ka za to ko­li­ko god ho­će­te.  A ako se ne­ko to­li­ko če­sto sa­sta­je u ka­fa­na­ma u rad­no vri­je­me, na­o­či­gled jav­no­sti, ne vi­dim tu ni­šta uvre­dlji­vo, ali će­te se slo­ži­ti da on­da po­sto­ji mo­guć­nost da se na su­di­ju, osim na ro­či­štu, uti­če i van ro­či­šta. Kao tre­će, de­mon­stri­ra­li ste oči­gled­no ne­po­zna­va­nje sta­nja u ZIKS-u. Broj­ni iz­vje­šta­ji me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­i­cja ko­je se ba­ve sta­njem u na­šem za­tvor­skom si­ste­mu, iz­vje­štaj  Za­štit­ni­ka ljud­skih pra­va, pa i sa­mi za­klju­čak Vla­de Cr­ne Go­re da u za­tvo­ru ne­do­sta­je ve­li­ki broj za­po­sle­nih ka­ko bi se is­pu­ni­li   stan­dar­di EU, kao i zad­nji iz­vje­štaj Za­štit­ni­ka  da  sva­ki dru­gi za­tvo­re­nik pa­ti od ne­kog men­tal­nog po­re­me­ća­ja ili bo­le­sti, ja­sno uka­zu­ju da je ta­mo rad po­stao sve te­ži. Ne­ja­san je pri­ti­sak tu­ži­la­štva na za­po­sle­ne ko­ji se sa svim tim ne­da­ća­ma bo­re, pa smo ste­kli uti­sak da za sve do­sa­da­šnje ob­ja­vlje­ne tor­tu­re ko­je su ne­ka­žnje­ne ili ka­žnje­ne ma­lim ka­zna­ma tre­ba da pla­te za­po­sle­ni u ZIKS-u. Ako ni­je ta­ko, ne­ka nam ne­ko ob­ja­sni dru­gi raz­log.
Za­što ste vi pr­vi iz­ve­li za­klju­čak da je ne­ko po­ve­zi­vao kri­mi­nal­ne struk­tu­re sa pra­vo­sud­nim funk­ci­ja­ma, ja to ne znam, ka­da sam ja ja­sno re­kao da ova­kav od­nos tu­ži­la­štva i po­stu­pa­ju­će su­di­je naj­vi­še od­go­va­ra kri­mi­nal­nim gru­pa­ma u ZIKS-u. Mo­ra­te zna­ti da je sa­mo u pr­va dva mje­se­ca ove go­di­ne spro­ve­de­no 95 di­sci­plin­skih po­stup­ka pro­tiv za­tvo­re­ni­ka, od ko­jih naj­vi­še zbog od­bi­ja­nja na­re­đe­nja, što je osnov za za­ko­ni­tu pri­mje­nu sred­sta­va pri­nu­de, ali sa­da za­po­sle­ni to iz­bje­ga­va­ju zbog si­tu­a­ci­je u ko­joj bi mo­gli da se na­đu. Pri­je sa­mo ne­ko­li­ko go­di­na, ovaj broj di­sci­plin­skih pre­kr­ša­je ni­je bio do­stig­nut ni za go­di­nu da­na, što će re­ći da sa po­di­za­njem op­tu­žni­ca pro­tiv za­po­sle­nih u ZIKS-u za ono što su ura­di­li u re­dov­nom ra­du pro­por­ci­o­nal­no ra­ste broj pre­kr­ša­ja za­tvo­re­ni­ka, te se do­vo­di u pi­ta­nje bez­bjed­nost svih za­po­sle­nih u ZIKS-u i sa­ma svr­ha ka­zne za­tvo­ra. Za­tvor po­sta­je jed­na vr­sta aka­de­mi­je za kri­mi­nal­ce, u ko­joj će oni svo­jim ne­for­mal­nim si­ste­mom pre­u­ze­ti unu­tra­šnje upra­vlja­nje. Sa­da oni zna­ju da ima­ju pu­nu po­dr­šku tu­ži­la­ca i su­di­ja za pod­sti­ca­nje ne­di­sci­pli­ne u za­tvo­ru. Pri­mjer je ka­da su na­ši slu­žbe­ni­ci po­stu­pi­li u skla­du sa za­ko­nom i pri­mi­je­ni­li pri­nu­du, ko­ja je od stra­ne upra­ve ZIKS-a i Za­štit­ni­ka ljud­skih pr­va oci­je­nje­na kao za­ko­ni­ta i sra­zmjer­na, a tu­ži­la­štvo po­di­že op­tu­žni­cu pro­tiv njih zbog mu­če­nja!? Mo­lim vas da nam ob­ja­sni­te ka­ko da pri­mi­je­ni­mo sred­stva pri­nu­de ka­da smo na­pad­nu­ti, a da se pri­tom ne na­ne­su bi­lo ka­kve po­vre­de, i da li je to mo­gu­će – is­ta­kao je Spa­so­je­vić.
M.V.P.


Zo­vu Stan­ko­vi­ća na raz­go­vor

Ni­ka­vu šte­tu mi ne že­li­mo da na­ne­se­mo pra­vo­su­đu, već, na­pro­tiv, da se vi po­za­ba­vi­te kon­kret­nim slu­ča­jem. Da ni­smo pro­te­sto­va­li pro­tiv kon­kret­nog su­di­je, ne bi­smo ima­li pri­li­ku da skre­ne­mo pa­žnju jav­no­sti na ovo, a pri­je sve­ga smo se obra­ti­li  vr­hov­nom dr­žav­nom tu­ži­o­cu i pred­sjed­ni­ci Vr­hov­nog su­da, da o ovo­me po­raz­go­va­ra­mo i da se po­sa­vje­tu­je­mo, na šta nam ni do da­nas ni­je od­go­vo­re­no. Slo­ži­će­te se sa na­ma da je Vi­ši sud za­tr­pan pred­me­ti­ma i da u to­li­kom po­slu mo­že da po­gri­je­ši, a ka­da on pre­su­di  ta­da je već ka­sno da o ovom di­sku­tu­je­mo jer je pre­su­da pra­vo­sna­žna.
Mi smo na istom za­dat­ku – da obez­bi­je­di­mo funk­ci­o­ni­sa­nje dr­ža­ve u prav­nim okvi­ri­ma, i to tre­ba da ra­di­mo za­jed­no, te ovo po­stu­pa­nje za­po­sel­nih ni­je usmje­re­no pro­tiv pra­vo­su­đa već je ve­o­ma kon­kret­no, po­ru­čio je Spa­so­je­vić.