Advo­kat Ve­li­ja Mu­rić pri­ja­vio se za čla­na Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta iz re­da ugled­nih prav­ni­ka. On je pri­ja­vu upu­tio nad­le­žnom skup­štin­skom od­bo­ru.
– Da se pri­ja­vim ra­di iz­bo­ra na ta­ko od­go­vor­nu i ve­o­ma za­htjev­nu du­žnost na­ve­la su me tri va­žna raz­lo­ga: pri­je sve­ga, sma­tram da ni­je spor­no da li ja spa­dam u red ugled­nih gra­đa­na i prav­ni­ka. Rad­ni vi­jek sam pro­veo na du­žno­sti­ma po­li­cij­skog in­spek­to­ra u Ro­ža­ja­ma i No­vom Pa­za­ru, su­di­je Osnov­nog su­da u Ro­ža­ja­ma, osnov­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca u Ro­ža­ja­ma i su­di­je Vi­šeg su­da u Bi­je­lom Po­lju, ko­ju sam na­pu­stio na lič­ni za­htjev. Već pre­ko dvi­je de­ce­ni­je ba­vim se advo­kat­skim po­zi­vom. U svom tom vre­me­nu do­sti­gao sam vi­sok ste­pen pro­fe­si­o­nal­no­sti i prav­nič­kog is­ku­stva ko­je me je pre­po­ru­či­lo da mi se na sto­go­di­šnji­ci te stru­kov­ne or­ga­ni­za­ci­je do­di­je­li naj­vi­še i pre­sti­žno pri­zna­nje – Po­ve­lja cr­no­gor­ske advo­ka­tu­re – na­veo je Mu­rić.
Ka­ko je do­dao, sa ve­o­ma du­gim i bo­ga­tim is­ku­stvom, ste­če­nim na ra­znim prav­nim po­slo­vi­ma, u pra­vo­sud­nim struk­tu­ra­ma i me­đu ko­le­ga­ma, a po­seb­no an­ga­žma­ni­ma u naj­slo­že­ni­jim prav­nim slu­ča­je­vi­ma, za­dr­žao je po­zi­ci­ju pro­fe­si­o­nal­ne i lič­ne auto­nom­no­sti.
– Kroz rad u Ko­mi­te­tu prav­ni­ka za za­šti­tu ljudskh pra­va u fo­ku­su mog pro­fe­si­o­nal­nog in­te­re­so­va­nja na­šle su se pro­mo­ci­ja i za­šti­ta ljud­skih pra­va. Za­stu­pa­ju­ći žr­tve naj­te­žih kri­vič­nih dje­la, rat­nih zlo­či­na i mu­če­nja, do­bro sam upo­znat sa po­zi­ci­jom ošte­će­nih u kri­vič­nom po­stup­ku i sma­tram da tu­ži­la­štvo mo­ra vi­še ura­di­ti na sa­rad­nji tu­ži­o­ca i ošte­će­nog, u skla­du sa od­red­ba­ma za­ko­na, ali i ši­re. Ta­ko­đe, tu­ži­la­štvo mo­ra da usvo­ji  evrop­ski stan­dard dje­lo­tvor­ne is­tra­ge, jer se on kr­ši u Cr­noj Go­ri, što je pre­po­znao i Ustav­ni sud. Moj even­tu­al­ni an­ga­žman u Tu­ži­lač­kom sa­vje­tu vi­dim ne sa­mo kao svo­ju šan­su, već pr­ven­stve­no kao šan­su cr­no­gor­skog tu­ži­la­štva. Na­mje­ra mi je da svo­jim ra­dom i lič­nim za­la­ga­njem dam pu­ni do­pri­nos ustav­no­prav­nom ure­đe­nju ne­za­vi­snog i me­đu­na­rod­no afir­mi­sa­nog pra­vo­su­đa. Da se pri­ja­vim na jav­ni po­ziv za iz­bor čla­na Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta, po­red ste­če­nog pro­fe­si­o­nal­nog i lič­nog ugleda, pr­ven­stve­no sam se od­lu­čio i  zbog to­ga što mi je oblast tu­ži­lač­ke dje­lat­no­sti do­bro po­zna­ta i bli­ska. Bio sam pr­vi tu­ži­lac u Ro­ža­ja­ma, zbog če­ga mi pri­pa­da atri­but or­ga­ni­za­to­ra ra­da i ustroj­stva to­ga tu­ži­la­štva, ko­je je u to vri­je­me po ra­du slo­vi­lo za naj­u­spje­šni­je. Upra­vo su me pre­da­ni rad i do­bri re­zul­ta­ti ra­da u tu­ži­la­štvu ta­da kan­di­do­va­li za iz­bor na du­žnost su­di­je Vi­šeg su­da, ko­ju sam ta­ko­đe za vri­je­me od osam go­di­na oba­vljao bes­pre­kor­no. Uvje­ren sam da će od­lu­ka po pri­ja­vi pr­ven­stve­no bi­ti za­sno­va­na na po­tre­ba­ma Dr­ža­ve Cr­ne Go­re i nje­nog pra­vo­su­đa, ko­je ko­nač­no mo­ra dje­lo­va­ti kao ne­za­vi­sno, a za­tim ne­za­o­bi­la­zno i na mo­jim struč­nim, pro­fe­si­o­nal­nim, mo­ral­nim i dru­gim ljud­skim vri­jed­no­sti­ma ko­je me kao ta­kve pre­po­ru­ču­ju i či­ne ugled­nim prav­ni­kom – na­veo je Mu­rić.
Vj.D.