Po­zi­ci­ja Sr­ba da­nas je bo­lja ne­go što je bi­la i ne zna­či da ne­će bi­ti još bo­lja za 20 go­di­na. Za­pa­du se žu­ri, ali upr­kos pri­ti­sci­ma na srp­ske li­de­re, ne tre­ba žu­ri­ti. Ve­zi­va­nje sta­tu­sa Re­pu­bli­ke Srp­ske za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju mo­že još da če­ka, kao što Ki­na str­plji­vo vra­ća Taj­van.
Pred­sjed­nik Re­pu­bli­ke Srp­ske Mi­lo­rad Do­dik u po­sled­njih ne­dje­lju da­na dva­put je jav­nost oba­vi­je­stio da će od pred­sjed­ni­ka Sr­bi­je Alek­san­dra Vu­či­ća za­tra­ži­ti da za bri­sel­ski sto, uz pi­ta­nje Ko­so­va i Me­to­hi­je, na dnev­ni red sta­vi i RS.
-Ni­sam s njim (Vu­či­ćem) o to­me raz­go­va­rao, ali ću ga za­mo­li­ti da ne odva­ja pi­ta­nje sta­tu­sa Re­pu­bli­ke Srp­ske od pi­ta­nja Ko­so­va- re­kao je Do­dik pri­je ne­dje­lju da­na.
Po­tom je po­no­vio: „Od Vu­či­ća tra­žim da na dnev­ni red uz Ko­so­vo sta­vi i Re­pu­bli­ku Srp­sku. Ja ga mo­lim, mo­glo to pro­ći u Bri­se­lu ili ne“, re­kao je Do­dik. Osta­la je ne­po­zna­ni­ca da li je u me­đu­vre­me­nu s Vu­či­ćem o to­me raz­go­va­rao, ali je ovo­ga pu­ta u pri­log svom sta­vu na­veo ne­ko­li­ko kon­sta­ta­ci­ja.
Ko­so­vo, za ko­je se pri­je sa­mo ne­ko­li­ko go­di­na vje­ro­va­lo da je „go­to­va pri­ča“, pred­sjed­nik Sr­bi­je je uspio da vra­ti na dnev­ni red, što je po­tvr­di­la i nje­mač­ka kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel, ocje­nom da Nje­mač­ka je­ste pri­zna­la Ko­so­vo, ali da se ni­šta ne mo­že do­go­di­ti bez do­go­vo­ra Be­o­gra­da i Pri­šti­ne.
-Sr­bi­ja i Re­pu­bli­ka Srp­ska su po­sta­le zna­čaj­ni­ji fak­to­ri ne­go što su bi­le, a uz to, ovo je naj­bo­lji pe­ri­od sa­rad­nje Re­pu­bli­ke Srp­ske i Sr­bi­je, oci­je­nio je Do­dik.
Dru­gim ri­je­či­ma, ima do­volj­no raz­lo­ga da vje­ru­je da je ovo pra­vi tre­nu­tak da i pi­ta­nje sta­tu­sa RS bu­de otvo­re­no za me­đu­na­rod­nim sto­lom. Uosta­lom, Do­dik je ok­to­bra pro­šle go­di­ne, u in­ter­vjuu za „Doj­če ve­le“, pre­ci­zi­rao da na ma­pi Bal­ka­na, za 10 go­di­na, RS i sje­ver Ko­so­va i Me­to­hi­je vi­di kao dio Sr­bi­je.
On je tom pri­li­kom re­kao da ra­di na stva­ra­nju po­li­tič­kog am­bi­jen­ta ko­ji je neo­p­ho­dan da to bu­de ba­rem di­je­lom pri­hva­će­no i u okru­že­nju i u Evro­pi. Po­seb­no je ta­da uka­zao na to da u slu­ča­ju ne­za­vi­snog Ko­so­va, u slu­ča­ju da Be­o­grad na to pri­sta­ne, isto pra­vo mo­ra da po­sto­ji i za Re­pu­bli­ku Srp­sku, ko­ja je po­se­ban en­ti­tet u BiH.
Mi­šlje­nja o ve­zi­va­nju sud­bi­na RS i Ko­so­va bi­lo je i me­đu ak­te­ri­ma u me­đu­na­rod­noj za­jed­ni­ci. Ta­ko je pri­je go­di­nu da­na biv­ši ana­li­ti­čar ame­rič­ke Na­ci­o­nal­ne bez­bjed­no­sne agen­ci­je Džon Šin­dler u „Nju­jork ob­zer­ve­ru“, li­stu či­ji je vla­snik Dža­red Ku­šner, zet i sa­vjet­nik pred­sjed­ni­ka SAD Do­nal­da Tram­pa, oci­je­nio da „Za­pad mo­ra da is­pra­vi gre­ške ko­je je na­pra­vio u ju­go­i­stoč­noj Evro­pi, pri­je ne­go što to ura­di Kremlj“.
-Po­što je, ka­ko je ob­ja­snio, „ve­li­ka Al­ba­ni­ja“ ne­iz­bje­žna, Re­pu­bli­ka Srp­ska tre­ba da se pri­dru­ži Sr­bi­ji, kao što odav­no že­li. Bu­du­ći da ni­ko ne mo­že ra­zum­no da ob­ja­sni za­što se ko­mu­ni­stič­ke gra­ni­ce Sr­bi­je mo­gu mi­je­nja­ti, a gra­ni­ce BiH ne mo­gu, NA­TO i EU tre­ba da za­u­sta­ve to li­ce­mjer­je zbog kog Sr­bi­ja sa­mo do­dat­no pre­zi­re Za­pad, obra­zlo­žio je Šin­dler.
Ta­kav je bio i je­dan od sa­vje­ta stra­te­ga dr­žav­ne se­kre­tar­ke SAD Hi­la­ri Klin­ton, od ko­jih je u vri­je­me dok je bi­la kan­di­dat za pred­sjed­ni­ka, u je­sen 2016. go­di­ne, na­ru­či­la iz­ra­du pla­na za „fi­nal­no rje­še­nje Bal­ka­na“.
Zva­nič­ni stav SAD, po­no­vljen kra­jem pro­šle go­di­ne, u tom pi­ta­nju je, na­rav­no, ostao ne­pro­mi­je­njen — ne po­sto­je pa­ra­le­le iz­me­đu Re­pu­bli­ke Srp­ske i Ko­so­va, a SAD su u pot­pu­no­sti po­sve­će­ne su­ve­re­ni­te­tu i te­ri­to­ri­jal­nom in­te­gri­te­tu BiH.
Ana­li­ti­čar Bo­ško Ko­zar­ski na­po­mi­nje da je ja­sno da u dej­ton­skoj Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, ko­ja je po­dje­lje­ni­ja ne­go pri­je ra­to­va de­ve­de­se­tih, pred­sjed­nik RS Do­dik već du­gi niz go­di­na ra­di na dr­žav­no­sti RS.
-Po­vla­če­ći pa­ra­le­lu, gle­da­ju­ći ka­ko to Pri­šti­na sve ra­di iz­van me­đu­na­rod­nog pra­va, od­no­sno Re­zo­lu­ci­je 1244 UN, pot­pu­no je shva­tlji­va i Do­di­ko­va že­lja da se i pri­ča o RS uve­de u in­sti­tu­ci­je EU, da­kle van UN, ko­je nad­gle­da­ju spro­vo­đe­nje Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma, ka­zao je Ko­zar­ski za Sput­njik.
Iako po­sto­je ide­je o ve­zi­va­nju jed­nog i dru­gog pi­ta­nja, on je, ipak, sklo­ni­ji mi­šlje­nju da bi u ovom tre­nut­ku i da­lje tre­ba­lo to da se raz­vi­ja kroz dva pa­ra­lel­na pro­ce­sa, baš za­to što je po­zi­ci­ja Sr­bi­je i RS da­nas bo­lja ne­go što je bi­la pri­je osam-de­set go­di­na. Po­go­to­vo što, pre­ma nje­go­voj ocje­ni, Sr­bi­ja ima do­bru po­zi­ci­ju zbog Re­zo­lu­ci­je 1244 i Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma, jer je nji­hov ga­rant. Od to­ga se, sma­tra on, ne bi smje­lo od­stu­pi­ti.
-Oči­gled­no je ve­li­ki pri­ti­sak na sve srp­ske li­de­re u re­gi­o­nu, i na Vu­či­ća i na Do­di­ka, ka­ko bi se u krat­kom ro­ku ri­je­ši­la pi­ta­nja ko­ja ni­je mo­gu­će ri­je­ši­ti ta­ko br­zo i la­ko- ka­že Ko­za­r­ski. Otu­da i spe­ku­la­ci­je o ve­zi­va­nju Ko­so­va i Me­to­hi­je i RS u ne­kom vi­du kom­pen­za­ci­je — ako se od­ri­če­mo jed­nog, tra­ži­mo dru­go.
On sma­tra da je, ka­da je ri­ječ o sta­tu­su RS, iz­vje­sno da će se u go­di­na­ma, mo­žda i de­ce­ni­ja­ma pred na­ma, do­ga­đa­ti od­re­đe­ne pro­mje­ne u po­di­je­lje­noj BiH. On se na­da da će vre­me­nom ta pi­ta­nja bi­ti ri­je­še­na bez su­ko­ba, do­go­vo­rom.
(Sput­njik)


Ide­ja o raz­gra­ni­če­nju

Ni­je pr­vi put da se pi­ta­nja RS i Ko­so­va i Me­to­hi­je do­vo­de u isti kon­tekst. Dra­go­mir An­đel­ko­vić je je­dan od ana­li­ti­ča­ra ko­ji vje­ru­je da ima pro­sto­ra za do­go­vor o te­ri­to­ri­jal­noj po­dje­li Ko­so­va, kao rje­še­nju za bu­duć­nost, uko­li­ko se to pi­ta­nje ve­že za sta­tus Re­pu­bli­ke Srp­ske. I ak­tu­el­ni šef di­plo­ma­ti­je Sr­bi­je Ivi­ca Da­čić je kao lič­ni pred­log u av­gu­stu pro­šle go­di­ne iz­nio ide­ju o raz­gra­ni­če­nju.


I Ki­na str­plji­vo če­ka Taj­van

Sli­ko­vi­ta Do­di­ko­va pri­ča da od Ki­ne­za ni­ka­da ne­će­te ču­ti, „Taj­van će za go­di­nu da­na bi­ti naš“, ali po­la­ko, str­plji­vo, ho­će za 70-80 go­di­na, upra­vo uka­zu­je, po mi­šlje­nju Ko­zar­skog, na pra­vi put.
-Za­to, ne tre­ba žu­ri­ti, kao što Ki­na ne žu­ri. Na­ša po­zi­ci­ja je da­nas bo­lja ne­go što je bi­la i ne zna­či da ne­će bi­ti još bo­lja za 20 go­di­na- sma­tra ovaj ana­li­ti­čar.