Ba­vlje­nje ba­što­van­stvom je ko­ri­stan i li­jep ho­bi ko­ji pru­ža mo­guć­nost da iz­ra­zi­te kre­a­tiv­nost i uči­ni­te po­ro­dič­nu oazu ugod­ni­jom za bo­ra­vak. Pa ipak, pri­je ne­go što se upu­sti­te u ovaj po­sao tre­ba­lo bi da ras­po­la­že­te osnov­nim zna­nji­ma ka­ko ne bi­ste na­pra­vi­li gre­ške.

Pri­pre­mi­te ze­mlji­šte

Pri­je sad­nje cvi­je­ća i ukra­snog bi­lja ba­šten­sku ze­mlju oba­ve­zno po­mi­je­šaj­te sa or­gan­skim kom­po­stom u raz­mje­ri 1:1. Na ovaj na­ćin do­bi­će­te ide­al­nu osno­vu za ba­štu, a bilj­ke ko­je bu­de­te sa­di­li do­bi­će sve po­treb­ne nu­tri­jen­te bez do­da­va­nja he­mi­ka­li­ja. Uko­li­ko se opre­di­je­li­te za vje­štač­ki kom­post, imaj­te na umu da će on pro­mi­je­ni­ti sa­stav ze­mlji­šta. Za­to je naj­bo­lje rje­še­nje da sa­mi pri­pre­mi­te kom­post od osta­ta­ka po­vr­ća, vo­ća i li­šća ko­je mo­že­te da pri­ku­plja­te mje­se­ci­ma pri­je ne­go što će­te po­če­ti sa ure­đe­njem ba­šten­ske ze­mlje. Tru­lo vo­će, ot­pat­ke od po­vr­ća i ko­re od vo­ća od­la­ži­te u dr­ve­ni san­duk u ko­ji ste do­da­li ma­lo ba­šten­ske ze­mlje. U isti san­duk do­daj­te i osu­še­no li­šće, i pu­sti­te da pri­rod­ni pro­ce­si ura­de svo­je; do­bi­će­te iz­u­zet­no kva­li­te­tan or­gan­ski kom­post ko­ji će obo­ga­ti­ti ba­šten­sko ze­mlji­šte.

Pa­zi­te ka­ko sa­di­te bilj­ke

Uko­li­ko ste po­čet­nik u ba­što­van­stvu, pra­ti­te uput­stva ko­ja se na­la­ze na pa­ko­va­nju sa sje­men­ka­ma cvi­je­ća i ukra­snog bi­lja. Va­žno je da ne za­sa­di­te bilj­ke pre­vi­še bli­zu jed­ne dru­gi­ma, jer ne­će ima­ti pro­sto­ra da ra­stu. Uko­li­ko že­li­te buj­ni­je dvo­ri­šte, bilj­ke ko­je ra­stu bli­že tlu za­sa­di­te is­pod bi­lja­ka ko­je ra­stu u vi­si­nu.

Bu­di­te pa­žlji­vi pri­li­kom za­li­va­nja

Vi­šak vo­de uti­če na tru­lje­nje ko­ri­jen­skog si­ste­ma bilj­ke, a ma­njak vo­de uti­ca­će na spo­ri­ji rast i su­še­nje li­sto­va i cvje­to­va. Ka­da bilj­ka­ma do­da­je­te vo­du, vo­di­te ra­ču­na da ona ne bu­de ni pre­vi­še hlad­na, ali ni pre­vi­še to­pla; vo­da sob­ne tem­pe­ra­tu­re ide­al­na je za za­li­va­nje dvo­ri­šnih sor­ti. Za­li­va­nje oba­vi­te pri­je iz­la­ska sun­ca ili po­sli­je za­la­ska sun­ca i pa­zi­te da vo­da ne do­spe na li­sto­ve. Na­i­me, mno­ge sor­te dvo­ri­šnog bi­lja ima­ju osje­tlji­ve li­sto­ve, pa se na nji­ma mo­gu po­ja­vi­ti fle­ke bo­je rđe.

Bilj­ke ko­je agre­siv­no ra­stu

En­gle­ski br­šljan uči­ni­će da va­še dvo­ri­šte iz­gle­da ča­rob­no, ali vo­di­te ra­ču­na da u bli­zi­ni ove bilj­ke ne po­sa­di­te ne­ke dru­ge, jer će one osta­ti bez va­žnih nu­tri­je­na­ta i bi­će za­kr­žlja­le. Sve bilj­ke ko­je od­li­ku­je brz rast ko­če raz­voj cvi­je­ća i ukra­snog bi­lja ko­je se na­la­zi u nji­ho­voj ne­po­sred­noj bli­zi­ni. Za­to je naj­bo­lje da raz­gra­ni­či­te dvo­ri­šnu ze­mlju – u je­dan dio za­sa­di­te br­šljan i oivi­či­te pro­stor na­mi­je­njen za ovu sor­tu, a u ostat­ku dvo­ri­šta po­sa­di­te dru­ge bilj­ke. Ili, još bo­lje, bilj­ke ko­je agre­siv­no ra­stu sa­di­te u po­su­da­ma za sad­nju, jer će­te ta­ko ogra­ni­či­ti nji­hov rast.

Upo­tre­ba pe­sti­ci­da

Ne po­sto­ji dvo­ri­šte bez tra­ve i ko­ro­va, ma ko­li­ko da ste ak­tiv­ni i da ukla­nja­te „ne­že­lje­ne go­ste”. He­mij­ski her­bi­ci­di su do­bro rje­še­nje za eli­mi­na­ci­ju ko­ro­va, ali oni u isto vri­je­me tru­ju ze­mlji­šte i mo­gu se za­dr­ža­ti u ze­mlji­štu go­di­na­ma, pa i de­ce­ni­ja­ma. Za­to je bo­lje da jed­nom dnev­no to­kom ne­ko­li­ko da­na dio ze­mlji­šta sa ko­ro­vom za­li­va­te mje­ša­vi­nom to­ple vo­de i sir­će­ta. Po­na­vljaj­te ovaj po­stu­pak sve dok ko­rov ne po­sta­ne sme­đe bo­je; tad će­te ga la­ko uklo­ni­ti iz ba­šten­ske ze­mlje i, ono što je naj­va­žni­je, ko­rov ne­će po­no­vo ra­sti.
S.M.