Kre­nu­le su ljet­nje vru­ći­ne, a sa nji­ma i po­ja­ča­no zno­je­nje ko­je je dio pri­rod­nog pro­ce­sa ras­hla­đi­va­nja, ali i iz­ba­ci­va­nja tok­si­na. Ko­li­ko će mi­ris zno­ja bi­ti in­ten­zi­van za­vi­si od vi­še fak­to­ra, a je­dan od njih je i hra­na ko­ju je­de­mo. Nu­tri­ci­o­ni­sta-di­je­te­ti­čar Ja­sna Vu­ji­čić u raz­go­vo­ru za „Dan” sa­vje­tu­je ko­je na­mir­ni­ce bi tre­ba­lo sve­sti na naj­ma­nju mo­gu­ću mje­ru to­kom lje­ta, a ko­je po­ja­ča­ti u is­hra­ni ka­ko bi mi­ris ti­je­la bio što pri­jat­ni­ji.
– Po­red ge­ne­ti­ke ko­ja igra ve­li­ku ulo­gu u pro­ce­su zno­je­nja, bit­ni su i fi­zič­ka ak­tiv­nost, go­di­ne i is­hra­na – ka­že nu­tri­ci­o­ni­sta Vu­ji­čić za „Dan”. – Pri­rod­no, na ko­ži se na­la­ze bak­te­ri­je ko­je uz znoj iz na­ših znoj­nih žli­je­zda stva­ra­ju ka­rak­te­ri­sti­čan mi­ris. Ge­ne­ti­ku i go­di­ne ne mo­že­mo pro­mi­je­ni­ti, ali hra­nu mo­že­mo. Iz­bje­ga­va­njem po­je­di­nih vr­sta na­mir­ni­ca mo­gu­će je ubla­ži­ti ja­či­nu mi­ri­sa zno­ja i osje­ća­ti se la­god­ni­je to­kom naj­to­pli­jih mje­se­ci u go­di­ni.
Ko­je na­mir­ni­ce naj­sna­žni­je uti­ču na jak mi­ris zno­ja?
- Sko­ro sva pre­ra­đe­na hra­na u ma­njem ili ve­ćem ob­li­ku sa­dr­ži ra­fi­ni­sa­ni še­ćer ko­ji po­di­že gli­ke­mij­ski in­deks pro­iz­vo­da. Sma­tra se da še­ćer pri­su­tan u kr­vi po­sli­je kon­zu­mi­ra­nja pre­ra­đe­ne hra­ne mi­je­nja sa­stav zno­ja. Ka­da se znoj kom­bi­nu­je sa bak­te­ri­ja­ma na ko­ži, do­la­zi do pro­mje­na u mi­ri­su. Ta­ko­đe, pre­ra­đe­na hra­na ne sa­dr­ži hlo­ro­fil ko­ji da­je po­vr­ću bo­ju i dje­lu­je pro­tiv ne­pri­jat­nih mi­ri­sa, ne­u­tra­li­šu­ći bak­te­ri­je ko­je iza­zi­va­ju ne­pri­ja­tan mi­ris. Do­bra vi­jest je da ne­dje­lju da­na po­sli­je iz­ba­ci­va­nja in­du­strij­ske hra­ne taj mi­ris ne­sta­je.
Ka­ko na nas uti­ču di­je­te sa ma­lo ili ni­ma­lo uglje­nih hi­dra­ta, ko­je su po­seb­no po­pu­lar­ne pred od­la­zak na od­mor, jer da­ju naj­br­že efek­te u gu­blje­nju vi­ška ki­lo­gra­ma?
– Baš kao što is­hra­na sa vi­so­kim sa­dr­ža­jem uglje­nih hi­dra­ta mo­že da iza­zo­ve ne­pri­ja­tan mi­ris, ta­ko i di­je­tet­ski re­žim is­hra­ne sa ni­skim sa­dr­ža­jem uglje­nih hi­dra­ta mo­že da pred­sta­vlja pro­blem. Na­i­me, ka­da sma­nji­te unos uglje­nih hi­dra­ta, ti­je­lo mo­ra za ener­gi­ju da tro­ši ma­sti i bje­lan­če­vi­ne, i ta­da pro­iz­vo­di he­mi­ka­li­je ko­je zno­ju da­ju ne­pri­ja­tan mi­ris. Upra­vo u to­me le­ži raz­log za­što di­je­te sa ni­skim sa­dr­ža­jem uglje­nih hi­dra­ta u ci­lju mr­ša­vlje­nja isto­vre­me­no uti­ču i na mi­ris ti­je­la. Ovo se, na­rav­no, ne od­no­si na sve oso­be pod­jed­na­ko, jer sva­ko od nas ima do­ne­kle raz­li­či­te he­mij­ske me­ha­ni­zme. Oso­be ko­je ne mo­gu da za­mi­sle ma­kar je­dan obrok dnev­no bez me­sa tre­ba­lo bi da se to­kom lje­ta opre­di­je­le za bi­je­la po­sna me­sa i da is­klju­če cr­ve­na me­sa. Na­i­me, ami­no­ki­se­li­ne ko­je se na­la­ze u cr­ve­nom me­su u pro­ce­su va­re­nja raz­gra­đu­ju se i u cri­je­vi­ma; en­zi­mi u cri­je­vi­ma raz­gra­đu­ju ostat­ke ami­no­ki­se­li­na, ko­ji se za­tim mi­je­ša­ju sa bak­te­ri­ja­ma na ko­ži to­kom zno­je­nja i uti­ču na mi­ris ti­je­la. Ovaj efe­kat je te­ško iz­bje­ći. Po­što se me­so te­že va­ri od dru­gih na­mir­ni­ca, or­ga­ni­zam je pod ve­ćim op­te­re­će­njem, pa i znoj­ne žli­je­zde lu­če vi­še zno­ja. Pro­mje­na mi­ri­sa zno­ja iza­zva­nog kon­zu­ma­ci­jom cr­ve­nog me­sa mo­že bi­ti mi­ni­mal­na i tra­ja­ti od par sa­ti do čak dvi­je ne­dje­lje. Ta­ko­đe, u tu­nje­vi­ni i lo­so­su na­la­zi se ho­lin, ko­ji se iz­lu­ču­je pre­ko zno­ja do 24 sa­ta po­sli­je obro­ka.
Pre­po­ru­ka je da to­kom ljet­njih vru­ći­na je­de­mo sa­mo vo­će i po­vr­će?
– Vo­će i po­vr­će je pu­no vo­de, hi­dri­ra or­ga­ni­zam i ujed­no ras­hla­đu­je, pa se zbog to­ga pre­po­ru­ču­je kao osno­va svih obro­ka to­kom lje­ta. Me­đu­tim, to ne zna­či da i ne­ke vr­ste po­vr­ća ne­ma­ju uti­ca­ja na mi­ris zno­ja. Bro­ko­li, ku­pus, kar­fi­ol i luk su, nu­tri­tiv­no gle­da­no, iz­u­zet­no zdra­vi, ali u isto vri­je­me uti­ču na to ka­ko mi­ri­še­mo. Raz­log je u sa­dr­ža­ju sum­po­ra ko­ji­ma su ove na­mir­ni­ce bo­ga­te. Na­i­me, sum­po­ro­va je­di­nje­nja naš or­ga­ni­zam raz­la­že u je­di­nje­nja ko­ja mi­ri­šu na uže­gli ma­slac, a iz­ba­cu­je ih di­je­lom i kroz znoj. Ovaj ne­pri­ja­tan mi­ris iš­če­za­va šest sa­ti po­sli­je obro­ka u kom se na­la­ze bro­ko­li, ku­pus, kar­fi­ol ili luk. Ali, i to se mo­že ubla­ži­ti din­sta­njem ovog po­vr­ća u vo­di za­či­nje­noj pr­sto­hva­tom mor­ske so­li. Na ovaj na­čin mo­gu­će je ne­u­tra­li­sa­ti ve­ći dio sum­po­ro­vih je­di­nje­nja i sma­nji­ti uti­caj na ne­pri­jat­no zno­je­nje.
Sne­ža­na Mol­do­van

Umje­re­no sa al­ko­ho­lom

To­kom ljet­njih vru­ći­na mno­gi se opre­dje­lju­ju za kon­zu­mi­ra­nje že­sti­ne uju­tro, a to­kom da­na za ras­hla­đi­va­nje pi­vom ili vi­nom.
– Ka­da kon­zu­mi­ra­te al­ko­hol, ve­ći­na se me­ta­bo­li­še u je­tri u sir­ćet­nu ki­se­li­nu – upo­zo­ra­va nu­tri­ci­o­ni­sta Vu­ji­čić. – Ali, dio al­ko­ho­la se ta­ko­đe oslo­ba­đa zno­jem i di­sa­njem. Da­kle, ako pre­tje­ru­je­te sa al­ko­ho­lom, ne sa­mo da će­te ima­ti ja­či za­dah, već će se mi­ris al­ko­ho­la oslo­ba­đa­ti zno­jem iz va­ših po­ra.