Iz In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje sa­op­šte­no je da se po­o­štra­va spro­vo­đe­nje nad­zo­ra nad svim slu­ča­je­vi­ma gro­zni­ca ne­po­zna­tog po­ri­je­kla i pro­du­že­nog tra­ja­nja ka­ko bi se na vri­je­me iden­ti­fi­ko­va­lo even­tu­al­no obo­li­je­va­nje od gro­zni­ce Za­pad­nog Ni­la. Iz In­sti­tu­ta is­ti­ču da to­kom se­zo­ne naj­in­ten­ziv­ni­je tran­smi­si­je vi­ru­sa Za­pad­nog Ni­la (jun–no­vem­bar), Cen­tar za kon­tro­lu i pre­ven­ci­ju za­ra­znih bo­le­sti re­dov­no pra­ti sve vr­ste gro­zni­ca.
– In­ten­ziv­ni nad­zor se spro­vo­di sa ci­ljem ra­nog ot­kri­va­nja slu­ča­je­va, nji­ho­ve ade­kvat­ne ob­ra­de, pra­vo­vre­me­nog pla­ni­ra­nja i spro­vo­đe­nja do­dat­nih pro­ti­ve­pi­de­mij­skih mje­ra i oba­vje­šta­va­nja jav­no­sti kao i in­sti­tu­ci­ja ko­je se ba­ve tran­sfu­zi­jom kr­vi i nje­nom si­gur­nom upo­tre­bom o po­ten­ci­jal­nim pod­ruč­ji­ma u ko­ji­ma cir­ku­li­še vi­rus Za­pad­nog Ni­la (VZN). U pret­hod­noj se­zo­ni, to­kom 2017. go­di­ne, pri­ja­vlje­no je 288 slu­ča­je­va obo­lije­va­nja od gro­zni­ce Za­pad­nog Ni­la u EU i su­sjed­nim dr­ža­va­ma pri če­mu u Cr­noj Go­ri ni­je bi­lo re­gi­stro­va­nih slu­ča­je­va. To­kom ove nad­zor­ne se­zo­ne na pod­ruč­ju EU pri­ja­vlje­ni su pr­vi slu­ča­je­vi obo­li­je­va­nja od gro­zni­ce za­pad­nog Ni­la, u Grč­koj i Ita­li­ji. Grč­ka je pri­ja­vi­la če­ti­ri slu­ča­ja (tri po­tvr­đe­na i je­dan vje­ro­vat­ni), Ita­li­ja je­dan slu­čaj, dok su u Sr­bi­ji re­gi­stro­va­na dva slu­ča­ja obo­li­je­va­nja. U ovoj se­zo­ni nad­zo­ra, za­ključ­no sa 5.7.2018. go­di­ne ni­je bi­lo pri­ja­vlje­nih slu­ča­je­va obo­li­je­va­nja od gro­zni­ce Za­pad­nog Ni­la na te­ri­to­ri­ji Cr­ne Go­re – is­ti­ču u sa­op­šte­nju.
Iz In­sti­tu­ta upo­zo­ra­va­ju da u skla­du sa Di­rek­ti­vom Evrop­ske ko­mi­si­je 2014/110/ EU, po­ten­ci­jal­no do­bro­volj­no da­va­nje kr­vi tre­ba da bu­de odloženo za 28 da­na od da­va­la­ca ko­ji su bo­ra­vi­li i na­pu­sti­li pod­ruč­je za ko­je je utvr­đe­no da po­sto­ji lo­kal­na tran­smi­si­ja VZN.
– Gro­zni­ca za­pad­nog Ni­la je po­ten­ci­jal­no ozbilj­no vi­ru­sno obo­lje­nje ko­je se u ogrom­noj ve­ći­ni slu­ča­je­va pre­no­si ubo­dom za­ra­že­nih ko­mar­ca iz ro­da culex (obič­ni ko­ma­rac – culex pi­pi­ens) a ri­jet­ko i aedes (azij­ski ti­gra­sti ko­ma­rac). Ko­ma­rac po­sta­je za­ra­zan pri­li­kom ubo­da pti­ca, uglav­nom di­vljih pti­ca se­li­ca, ko­je su glav­ni pri­rod­ni re­zer­vo­ar vi­ru­sa. Dru­gi, rje­đi na­či­ni pre­no­sa, uklju­ču­ju tran­sfu­zi­ju ne­be­zbjed­ne kr­vi i tran­splan­ta­ci­ju or­ga­na uze­tih od za­ra­že­nog da­va­o­ca kao i pre­nos sa in­fi­ci­ra­ne maj­ke na di­je­te bi­lo to­kom trud­no­će, po­ro­đa­ja ili do­je­nja. Iza­zi­vač bo­le­sti je vi­rus Za­pad­nog Ni­la (VZN) a pe­ri­od od mo­men­ta iz­la­ga­nja vi­ru­su do po­ja­ve pr­vih sip­mto­ma va­ri­ra i iz­no­si od tri do 21 dan – upo­zo­ra­va­ju iz In­sti­tu­ta.D.B.


Iza­zi­va smrt

Iz in­sti­tu­ta ka­žu da su glav­ni re­zer­vo­ar vi­ru­sa pti­ce – po­seb­no di­vlje pti­ce se­li­ce dok su čo­vjek i ne­ke dru­ge vrste si­sa­ra tzv. slu­čaj­ni do­ma­ći­ni u ko­ji­ma ni­vo vi­ru­sa u kr­vi ne bu­de to­li­ko vi­sok da ko­mar­ci mo­gu ši­ri­ti vi­rus sa čo­vje­ka na čo­vje­ka.
– Bo­lest kod oko 80 od­sto in­fi­ci­ra­nih pro­la­zi bez simp­to­ma, kod ma­nje od 20 pro­cen­ta ima bla­gu kli­nič­ku sli­ku ko­ju ka­rak­te­ri­še po­vi­še­na tje­le­sna tem­pe­ra­tu­ra, bo­lo­vi u mi­ši­ći­ma, muč­ni­na, po­vra­ća­nje i po­ne­kad otok lim­fnih žli­je­zda ili ospa po tru­pu. Sa­mo kod je­dan od­sto za­ra­že­nih do­la­zi do raz­vo­ja te­ške kli­nič­ke sli­ke tzv. ne­u­ro­in­va­ziv­nog ob­li­ka bo­le­sti – ko­ji se ma­ni­fe­stu­je upa­lom mo­zga i/ili mo­žda­nih ovoj­ni­ca i ko­ji se mo­že za­vr­ši­ti i smrt­nim is­ho­dom, po­seb­no oso­ba ko­je ima­ju osla­bljen imu­no­lo­ški si­stem. Naj­ve­ći ri­zik od na­stan­ka te­žeg ob­li­ka bo­le­sti ima­ju oso­be sta­ri­je od 50 go­di­na. Simp­to­mi in­fek­ci­je vi­ru­som Za­pad­nog Ni­la obič­no tra­ju ne­ko­li­ko da­na.