Više državno tužilaštvo u Podgorici već dvije godine pokušava da pribavi dokaze koji bi potvrdili sumnju da je biv­ši kon­tra­o­ba­vje­šta­jac Voj­ske Ju­go­sla­vi­je Ra­do­van Alek­sić, 11. ju­la 2016. godine ranio Pre­dra­ga Šu­ko­vi­ća, bivšeg načelnika Odjeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije Uprave policije. Aleksić je od kraja 2016. na slobodi pošto je sud prihvatio ponudu za jemstvo. On je Višem državnom tužilaštvu u Podgorici dostavio detaljne dokaze u kojima je navedeno da je za vrijeme ranjavanja Šukovića bio u Beogradu. Tužilaštvo je odmah počelo sa ispitivanjem tih navoda.
Ipak, skoro dvije godine nakon podnošenja prijave protiv Aleksića, VDT u Podgorici nije moglo prikupiti dokaze dovoljno jake za okončanje istrage i podizanje optužnice.
– Istraga protiv R.A. zbog pokušaja ubistva P.Š. nije okončana – saopšteno je „Danu” iz Višeg državnog tužilaštva u Podgorici.
Nakon ranjavanja Šu­ko­vi­ća policija je objavila sliku napadača tražeći pomoć građana. Kri­vič­na pri­ja­va pro­tiv Alek­si­ća pod­ne­se­na je na osno­vu ano­nim­ne do­ja­ve, ko­ja je pro­sli­je­đe­na po­li­ci­ji.
Ro­ža­jac Ah­mo Haj­dar­pa­šić svje­do­čio je u is­tra­zi o ra­nja­va­nju Šu­ko­vi­ća, tvr­de­ći da je on pri­ja­vio Alek­si­ća kao po­či­ni­o­ca tog dje­la. On je tvr­dio u tu­ži­la­štvu da je slu­čaj pri­ja­vio ano­nim­no na­kon što su me­di­ji ob­ja­vi­li sli­ku mo­gu­ćeg na­pa­da­ča.
Nakon toga se spekulisalo da je Haj­dar­pa­šić op­tu­žio Alek­si­ća da je pu­cao na Pre­dra­ga Šu­ko­vi­ća, naj­vje­ro­vat­ni­je, ka­ko bi mu se osve­tio. Njih dvo­ji­ca su ne­ka­da za­jed­no ra­di­li u voj­sci, a Alek­sić je kao oba­vje­šta­jac pra­tio i ak­tiv­no­sti ko­ji­ma su se ba­vi­li ofi­ci­ri. To­kom 1993. go­di­ne, kod Haj­dar­pa­ši­ća je pro­na­đen ar­se­nal oruž­ja, ko­ji je dr­žao ile­gal­no. To oruž­je je ta­da pro­na­đe­no u nje­go­voj ku­ći u Tiv­tu. Haj­dar­pa­šić je sum­njao da ga je ta­da pri­ja­vio upra­vo Alek­sić.
Alek­sić je uhap­šen po­čet­kom ok­to­bra 2016., u pri­je­po­dnev­nim ča­so­vi­ma, na gra­nič­nom pre­la­zu Do­bra­ko­vo. Tvrdio je da je ta­da kre­nuo u po­sje­tu bra­tu u Sje­ni­ci. Iste ve­če­ri je tre­ba­lo da se vra­ti u Pod­go­ri­cu, gdje mu ži­vi su­pru­ga. Uhap­šen je na osno­vu lo­kal­ne po­tjer­ni­ce pod­go­rič­ke po­li­ci­je. Alek­sić ži­vi na re­la­ci­ji Be­o­grad–Pod­go­ri­ca, a u vri­je­me ka­da se de­sio kri­tič­ni do­ga­đaj ni­je bio u Cr­noj Go­ri.
Na saslušanju pred tu­ži­o­cem re­kao je da je sve ovo na­sta­vak op­struk­ci­je ko­ja se vr­ši pro­tiv nje­ga od 1999. go­di­ne, ka­da je u Nik­ši­ću bru­tal­no pre­bi­jen.
M.V.P.

Za slobodu založio stan

Nudeći jemstvo, Alek­sić je kao obez­bje­đe­nje da će bi­ti do­stu­pan pra­vo­sud­nim or­ga­ni­ma po­nu­dio po­ro­dič­ni stan od 59 kva­drat­nih me­ta­ra, ko­ji se na­la­zi u užem cen­tru Pod­go­ri­ce, a pro­ci­je­njen je na 63.000 eura. Viši sud prihvatio je njegovu ponudu, nakon čega je pušten na slobodu. Uz određene izrečene mjere, koje Aleksić ispunjava u redovnim rokovima.