Pred­sjed­ni­ca Sa­mo­stal­nog sin­di­ka­ta zdrav­stva Lji­lja­na Kri­vo­ka­pić na­ja­vi­la je da će pred­sto­je­će je­se­ni po­no­vo zah­ti­je­va­ti pre­go­vo­re za po­ve­ća­nje pla­ta zdrav­stve­nim rad­ni­ci­ma i usa­gla­ša­va­nje gran­skog ko­lek­tiv­nog ugo­vo­ra sa Za­ko­nom o za­ra­da­ma u jav­nom sek­to­ru, jer su nji­ma znat­no ma­nja pri­ma­nja od osta­lih u jav­nom sek­to­ru. Kri­vo­ka­pić is­ti­če da se pla­ši da će me­di­ci­na­ri ko­ji tra­že ve­će za­ra­de za svoj rad kre­nu­ti pu­tem ko­le­ga iz re­gi­o­na i na­pu­sti­ti zdrav­stve­ni si­stem, jer ih u raz­vi­je­nim ze­mlja­ma gdje ne­do­sta­je lje­ka­ra je­dva če­ka­ju.
– Još kod nas od­la­sci ni­je­su uze­li za­mah, ali se pla­ši­mo to­ga jer je ko­le­ga­ma eg­zi­sten­ci­ja naj­va­žni­ja. Po­seb­no je ugro­žen po­lo­žaj me­di­cin­skih se­sta­ra, o ko­ji­ma se ma­nje vo­di ra­ču­na, ne­go o lje­ka­ri­ma, iako je nji­hov udio u si­ste­mu ne­mjer­ljiv. Ima­mo si­tu­a­ci­ju da je me­di­cin­skim rad­ni­ci­ma po­jed­no­sta­vljen od­la­zak u Nje­mač­ku, gdje po­sto­ji de­fi­cit ka­dra. Mi smo tim i ne mo­že­mo jed­ni bez dru­gih. Ovo je ve­o­ma od­go­vo­ran po­ziv, ko­jem da­je­mo či­tav svoj ži­vot i stal­no se usa­vr­ša­va­mo. Dr­ža­va je pre­po­zna­la da dru­štvo ne mo­že bez zdrav­stve­nih rad­ni­ka, ali bi tre­ba­lo da ima­ju ma­lo vi­še slu­ha i omo­gu­će nam da za­ra­đu­je­mo na osno­vu ono­ga što ra­di­mo sva­ki dan – is­ti­če Kri­vo­ka­pić.
Ona na­vo­di da je po­sled­nji od­go­vor mi­ni­stra zdra­vlja Ke­na­na Hra­po­vi­ća na za­htjev da se uve­ća­ju pla­te, bio da to ni­je mo­gu­će u na­red­ne dvi­je go­di­ne zbog fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je.
– Mi smo apo­stro­fi­ra­li da po­sto­ji Za­kon o za­ra­da­ma u jav­nom sek­to­ru na ko­ji se po­zi­va­mo. Na­ši pre­go­vo­ri sa mi­ni­strom zdra­vlja po­če­će od je­se­ni. Upu­ti­će­mo im za­htjev da pri­mi de­le­ga­ci­ju pred­stav­ni­ka me­di­cin­skih rad­ni­ka i lje­ka­ra, ka­ko bi ras­pra­vlja­li o usa­gla­ša­va­nju za­ra­da u jav­nom sek­to­ru. Pod tim mi­sli­mo da za­po­sle­ni sa istim ili slič­nim ste­pe­nom obra­zo­va­nja ima­ju iste ko­e­fi­ci­jen­te i pri­ma­nja. Kao na pri­mjer: lje­kar ko­ji ima fa­kul­tet, spe­ci­ja­li­za­ci­ju i sub­spe­ci­ja­li­za­ci­ju, od­no­sno za naj­vi­ši ni­vo u na­šem gran­skom ko­lek­tiv­nom ugo­vo­ru, pred­vi­đen je tre­nut­no koe­fi­ci­jent 11, a su­di­ja Osnov­nog su­da, ko­ji je za­vr­šio smao fa­kul­tet i pra­vo­sud­ni ima ko­e­fi­ci­jent 18. Naš ko­lek­tiv­ni ugo­vor ni­je usa­gla­šen sa Za­ko­nom o za­ra­da­ma u jav­nom sek­to­ru. Ka­da je ovaj za­kon do­ne­šen re­če­no je da su nji­me pro­pi­sa­ni svi do­da­ci i sti­mu­lan­si za­vi­sno od uslo­va gdje ra­di za­po­sle­ni. Po­red to­ga što za­po­sle­ni iz jav­nog sek­to­ra ima­ju ve­će koe­fi­ci­jen­te, is­pla­ćuju im se i ra­zni do­da­ci za an­ga­žo­va­nje u ra­znim ko­mi­si­ja­ma i ti­je­lima, či­me smo u lo­ši­joj po­zi­ci­ji i ošte­će­ni smo. Tra­ži­će­mo da se usa­gla­si naš ko­lek­tiv­ni ugo­vor sa Za­ko­nom o za­ra­da­ma u jav­nom sek­to­ru. Zna­mo da će­mo na­i­ći na ot­por kod nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja, ali zah­ti­je­va­mo da nam to ar­gu­men­ti­ma ob­ja­sne – ka­že Kri­vo­ka­pić.
Ona na­ja­vlju­je da će tra­ži­ti da kroz ušte­de, ko­je su u zdrav­stve­nom si­ste­mu na­pra­vlje­ne, s ob­zi­rom na to da je znat­no una­pri­je­đe­na or­ga­ni­za­ci­ja li­je­če­nja i da su sma­nje­ni tro­ško­vi.
– Pa­ci­jen­ti ma­nje pu­tu­ju, sma­nju­je se broj bo­lo­va­nja, lje­ka­ri se do­pun­ski an­ga­žu­ju u svo­jim usta­no­va­ma. Mo­ra­mo vi­dje­ti gdje se na­la­ze ušte­de ka­ko bi­smo pla­ni­ra­li bu­džet za no­vu go­di­nu. Na­ša ini­ci­ja­ti­va je da pu­tem usa­gla­ša­va­nja gran­skog ko­lek­tiv­nog ugo­vo­ra sa za­ko­nom tra­ži­mo po­ve­ća­nje pla­ta. Zdrav­stvo je uvi­jek po­li­ti­ča­ri­ma i funk­ci­o­ne­ri­ma bi­lo kao tam­pon zo­na za po­sti­za­nje mi­ra i rad­ne at­mos­fe­re na ni­vou dr­ža­ve. Ka­da su iz­bo­ri i ka­da se do­ga­đa­ju pre­vi­ra­nja u Skup­šti­ni, svi go­vo­re o me­di­cin­skim rad­ni­ci­ma i dok­to­ri­ma, ali ni­ko ni­je ni­šta uči­nio da eko­nom­ski bu­de­mo ja­či. Dr­ža­va vo­di zdrav­stve­nu po­li­ti­ku i ocje­nju­je ka­kav nam je si­stem, a mi smo tu da tra­ži­mo ve­će pla­te i me­di­cin­skim rad­ni­ci­ma obez­bi­je­di­mo ži­vot do­sto­jan čo­vje­ka – sma­tra Kri­vo­ka­pić.
D.B.

I sa 40 go­di­na sta­ža u am­bu­lan­ti

Kri­vo­ka­pić ob­ja­šnja­va da se pre­ma pred­lo­gu Za­ko­na o pen­zij­skom i in­va­lid­skom osi­gu­ra­nju, do­dat­no op­te­re­ću­je oso­blje, jer me­di­cin­ska se­stra ni na­kon 40 go­di­na ra­da, ne mo­že da ode u pen­zi­ju ako ni­je is­pu­ni­la sta­ro­snu gra­ni­cu ko­ja je po­ve­ća­na.
– Tra­ži­će­mo da se taj za­kon re­vi­di­ra i da im se obez­bi­je­de ot­prem­ni­ne za od­la­zak u pen­zi­ju. Ti­me bi­smo otvo­ri­li pro­stor za mla­đe sna­ge i no­ve ško­lo­va­ne zdrav­stve­ne rad­ni­ke – po­ru­ču­je Kri­vo­ka­pić.