Nacrt koncesionog akta i ugovora o koncesiji za Aerodrome nije konačan, već će se svaki predlog i sugestija koja je dobra pokušati unijeti u te akte, kazao je ministar saobraćaja Osman Nurković i na taj način najavio da će se ti dokumenti mijenjati. Konkretno je kazao da su u aktima predviđene garancije države za kredit koji će uzeti koncesionar, ali je Nurković juče ponovio da država neće biti garant koncesionaru, kao ni da se imovina Aerodroma neće stavljati pod hipoteku za kredit.
Ni nakon jučerašnje prezentacije za novinare i urednike medija, kao i prezentacije u Skupštini koncesionih akata za Aerodrome nije jasno da li će se dužničko-povjerilački odnosi između Aerodroma i Montenegroerlajnza (MA) regulisati prije dolaska koncesionara. Dug MA prema Aerodromima je 20 miliona eura, a, prema predlogu koncesionog akta, Vlada će koncesionaru nadoknaditi novac koji ne naplati od MA.
– Koncesionar neće imati emocija prema Montenegroerlajnzu, dok danas očekujemo da stigne pismo o namjerama za kupovinu MA od jedne strane kompanije. Sigurno ga neće kupiti sa svim dubiozama, pa će država to morati sistemski da riješi – rekao je Nurković na jučerašnjoj prezentaciji koncesionih akata sa predstavnicima IFC-a.
Nije htio da kaže o kojoj kompaniji je riječ, navodeći da ni on ne zna sve detalje. Na pitanje da li je Vlada spremna, u slučaju da se pojavi kupac za MA, da preuzme dugove MA odgovorio je da se država kao vlasnik mora baviti dubiozama avio-kompanije. Dug, odnosno gubitak MA, po podacima iz revizorskog izvještaja, na kraju 2017. godine iznosio je 76,5 miliona, dok su dugoročne i kratkoročne obaveze iznosile 90 miliona eura.
– Evidentno je da dubioze postoje i moramo ih rješavati. Ili ćemo ih sanirati, ili pripremiti stečaj i ugasiti kompaniju. Moramo donijeti odluku ma koliko bolna bila, jer koštaju i sanacija, i stečaj, i gašenje – poručio je Nurković.
Kazao je da niko ne može da garantuje da će planirani proces valorizacije biti uspješan, te da očekuje dobre ponude na tenderu, s obzirom na to da je više od 10 zainteresovanih kompanija. Sa 100 miliona avansne uplate, kako je naveo, mogu se samo zakrpiti neke rupe u budžetu, dok su investicije u prvih nekoliko godina neophodne.
Ministar finansija Darko Radunović kazao je da Crna Gora nije bila prinuđena da, zbog stanja u javnim finansijama, izabere model valorizacije kroz koncesiju, ali da bi on trebalo da obezbijedi najveću profitabilnost uz najmanji rizik. Nije želio da komentariše procjenu SD-a i menadžmenta Aerodroma, koji tvrde da bi uz kredit od 100 miliona u narednih 25 godina ta kompanija zaradila 400 miliona do milijardu eura.
– To ne mogu komentarisati, ali vam mogu dati egzaktan podatak. U poslednjih deset godina u budžet je od Aerodroma u formi dividende uplaćeno 6,3 miliona eura, od čega prošle godine tri miliona – rekao je Radunović.
Stanje na aerodromima je prezentovao tim IFC-a. Predstavnik IFC-a Endi Kaver je kazao da je nedostatak investicija doveo do pogoršanog stanja na aerodromima.
– Infrastruktura nije u skladu sa međunarodnim standardima. Neadekvatan nivo usluga dovodi do dugih redova, dok je neadekvatan komercijalni razvoj doveo do slabog prihoda po građane. Obaveza je proširiti pistu u Tivtu, jer je kratka pista uzrok 23 odsto nesreća – rekao je Kaver.
Prve tri-četiri godine treba investirati kako bi se ublažio nedostatak u smislu propusta sa propisima, a kasnije investirati u održavanje infrastrukture.
Prema podacima IFC-a, u Aerodrom Tivat će se tokom trajanja koncesije investirati 93 miliona, a u Aerodrom Podgorica 98 miliona. Istakli su i da očekuju da se u narednih deset godina broj putnika na oba aerodroma udvostruči.
Naveli su da očekuju avans do 100 miliona i prihode od 230 do 400 miliona tokom trajanja koncesije, te da je hitno potrebno investirati. Prostor za unapređenje prihoda vide u komercijalnim uslugama, koji sada čini 13 odsto prihoda Aerodroma. Kod većine aerodroma te usluge čine 40 odsto prihoda.
Investicioni menadžer u IFC-u Adel Paris kazala je da očekuje pet kvalitetnih ponuda od oko deset zainteresovanih kompanija. Kazali su i da su akti usklađeni sa zakonima i propisima Crne Gore.
Nurković je na kraju pojasnio da na odluku o davanju koncesija na aerodrome neće uticati samo jedan kriterijum, već njihov zbir, kao i da će prioritet imati investicije i tehničko poboljšanje.
– Prilikom izbora važan će biti ponuđeni iznos miksa avansne uplate i godišnje koncesione naknade, koja će zavisiti od prihoda. Takođe, važnu ulogu će imati i odnos prema zaposlenima, čija prava ćemo se truditi da maksimalno zaštitimo – saopštio je Nurković.
Kazao je da će učiniti sve da kolektivni ugovor, koji tek treba da se usvoji, bude sastavni dio ugovora sa koncesionarom. D.M.

Prezentovali postupak poslanicima

​Predstavnici Vlade i IFC-a predstavili su poslaničkim klubovima u Skupštini cjelokupni postupak dodjele koncesije na aerodromima, saopšteno je iz Ministarstva saobraćaja.
– Prezentaciju, koju je predvodio regionalni menadžer IFC-a za Evropu i centralnu Aziju Georgi Petrov, održao je stručni tim koji je od početka uključen u postupak valorizacije potencijala Aerodroma kroz predloženi model – piše u saopštenju.

Usluge IFC-a koštaju 200 hiljada

Kada je riječ o objavljivanju ekonomske analize valorizacije aerodroma, koju je uradila Internacionalna finansijska korporacija (IFC), Nurković tvrdi da u njoj nema ništa spektakularno i da bi je on objavio.
– Neki dokumenti, ipak, treba da ostanu interni – rekao je Nurković i dodao da njena ugovorena vrijednost iznosi 200 hiljada, od čega je do sada uplaćeno pola.
IFC će Vladi pomoći oko pružanja stanja na aerodromima, a ako se odluči za nastavak procesa, onda će pomoći i oko tendera i ugovora. Svoje usluge naplaćuju od Vlade i u slučaju uspješnosti od budućeg koncesionara jednokratnu uplatu.
Predstavnici IFC-a, govoreći o potencijalnom konfliktu interesa u slučaju da budu savjetovali koncesionara, nisu isključili mogućnost saradnje sa potencijalnim budućim koncesionarom, tačnije da sa njima radi drugi tim.